Sadržaj
Čekanje u dugačkim redovima, dvosmisleni komentari od strane kolega sa posla ili fakulteta, gužva u saobraćaju, nervoza ljudi oko vas – sve to ume da prevrši meru. Kao odgovor na takav stres uglavnom postanemo besni, a to može postati čak i destruktivno. Sve to može ugroziti odnose ali isto tako i naše raspoloženje, a potiskivanje frustracija vodi i fizičkim i emocionalnim reakcijama kao što je povišen krvni pritisak ili anksioznost. Složićemo se da je ovo jedan od problema koji zaista potresa najveći deo populacije. Dakle, kako kontrolisati bes, kako prevazići ovaj problem?
Dobra vest je da možete da naučite da kanališete bes konstruktivno. Jedna studija iz 2010. godine je pokazala da ukoliko iskažete svoj bes na zdrav način, manje su verovatnoće za razvijanje bolesti srca.
Dišite duboko
U trenutku besa ne obraćate pažnju na to kako dišete jer ste u „flight or fight“ odnosno „bori se ili beži“ situaciji. Kako biste se izborili sa ovim pričajte sporije, dišite iz stomaka jer ovo omogućava organizmu da se sam smiri. Evo i jedne vežbe disanja:
- nađite mesto gde možete sesti opušteno i komotno, dozvoljavajući vratu i ramenima da se skroz opuste;
- udahnite duboko kroz nos i obratite pažnju na to kako vam stomak raste
- izdahnite kroz usta;
- ponavljajte ovu vežbu 3 puta dnevno bar 5 do 10 minuta ili onoliko koliko je potrebno.
Koristite afirmacije
Ponavljanje određene fraze može pomoći u iskazivanju težih osećanja poput frustracija i besa. Pokušajte da lagano ponavljate „hajde polako“ ili „sve će biti u redu“ sledeći put kada vas situacija ponese. Možete izgovoriti naglas, a možete i tiho u sebi. Pokušajte da napravite spisak fraza i afirmacija koje vam pomažu da se osećate bolje i imajte ih pri ruci kada god da ste izloženi nekoj vrsti stresa.
Pokušajte sa vizualizacijom
Pronalaženje mesta gde biste voleli da ste u tom trenutku dok, na primer, čekate let koji je odložen ili pauzi na poslu pomaže da se osećate opuštenije. Dok vas obuzima tenzija, pokušajte da naslikate mentalnu sliku kako biste smirili svoje telo i um:
- Pomislite na mesto koje čini da se osećate srećno, mirno i sigurno, bilo da je ono stvarno ili u mašti. Ovo može biti kampovanje na planini na koje ste bili prošle godine ili egzotična plaža koju biste voleli da posetite.
- Fokusirajte se na to da osetite svoje prisustvo tamo, kakav je miris, pogled i zvuk.
- Budite svesni disanja i ostanite u toj slici dok ne osetite da je osećaj anksioznosti prevaziđen.
Svesno pokretanje tela
Ponekad samo sedenje čini da se osećamo više depresivno ili nervozno. Vežbanje joge ili nekih sličnih vežbi može da opusti tenziju u mišićima. Sledeći put kada vas uhvati nervoza ili neka stresna situacija, odite u šetnju ili prosto zaplešite lagano i odvući ćete misli na drugu stranu.
Proverite svoju perspektivu
Momenti stresa mogu da iskrive percepciju stvarnosti i da čine kao da će se „zemlja otvoriti“ i progutati vas. Kada se to desi, korigujte percepciju, svesno promenite tok misli. Svakome se dese ovakvi momenti ali uvek budite spremni na svež start.
Izrazite svoju frustraciju
Iako vam bes ne može biti od koristi, to ne znači da ne možete olakšati sebi ukoliko svoje frustracije poverite prijatelju ili nekom članu porodice posle nekog stresnog dana. Plus, iskazivanjem svojih frustracija olakšavate mnogo sebi kako taj bes ne bi ključao iznutra.
Ublažite ljutnju humorom
Smeh će vam u svakom trenutku pomoći u balansiranju perspektive. To ne znači da ćete se smejati problemima, već da ćete na lakši način i pozitivnijim stavom pomoći sebi da probleme prevaziđete. Kada vam se stresna situacija desi sledeći put, zamislite kako bi to moglo da izgleda nekom ko to posmatra sa strane i kako zanimljivo i smešno to njima može da deluje? Ne shvatajući sebe previše ozbiljno, videćete kako ponekad preuveličavamo neke sitnice koje nas nerviraju kada uzmemo u obzir krupniji plan.
Promenite svoje okruženje
Dajte sebi lufta i obezbedite sebi vreme da se malo izdvojite od sredine u kojoj ste; bilo da je u kući gužva ili da vam ne prija okruženje u kom ste u tom trenutku, prošetajte, provozajte se, odite na izlet u prirodu i sortirajte svoj haos u glavi i složite onako kako će vam koristiti kada se vratite nazad.
Prepoznajte okidače i nađite alternativu
Ukoliko vam put do posla stvara frustracije, krenite drugom rutom ili uskladite obaveze da odete ranije ili se vratite ranije sa posla kako biste izbegli svakodnevni stres u vezi stvari koje se mogu prilagoditi drugačije i smanjiti nivo stresa. Gužva na poslu ometa vaš rad i funkcionisanje? Probajte da stavite slušalice koje smanjuju spoljnu buku.
Poenta je u tome da prepoznate šta je to što izaziva stres i ljutnju, jer ćete tako lakše naći način da izbegnete to isto i sebi olakšate funkcionisanje.
Ukoliko niste sigurni šta je to što vas razljuti, setite se da u tom trenutku kada vas obuzme bes zastanete i prepoznate okidač i shvatite šta je tačno to što vas je učinilo besnim – osoba, dešavanje, situacija, svoje reagovanje, spoljni ili unutrašnji faktori? Kako ste sebe doveli baš u taj momenat besa? Osvestite svoje poglede i sve će ići lakše.
Fokusirajte se na ono na čemu ste zahvalni
Stalno se dešavaju stresne situacije i sa njima se svakodnevno srećemo, ali nam ne pomaže bes ni u kratkoročnom ni u dugoročnom smislu. Umesto toga, fokusirajte se na ono što je dobro, ono što vas čini srećnim, zadovoljnim, zdravim i budite zahvalni na tome jer znajte da uvek vrlo lako može da bude gore, i zato olakšajte i ulepšajte svoj život. Nervira vas buka u prevozu, na ulici? Pomislite na one koji ne mogu da čuju ništa, oni bi čak bili srećni da mogu da iskuse ono što je vama problem. Toliko je jednostavno.
Potražite pomoć
Potpuno je prirodno i normalno da se osetite uznemireni nečim ili ljuti s vremena na vreme, ali ukoliko to postaje učestalo i stalno, vreme je da se posavetujete sa nekim ko vam može pomoći. To može uticati na vaše zdravlje, odnose sa drugima i okolinu, zato je bitno to prevazići i kontaktirati dobrog terapeuta koji će vam pomoći i naučiti vas veštinama kojim ćete sebi olakšati svaku stresnu situaciju i izaći iz tog začaranog kruga.