Sadržaj
Želite da živite u stanu modernog dizajna u kome sve funkcioniše na principu pametnih uredjaja, razmišljate o uštedi i energetskoj efikasnosti. Ovo su razlozi zbog kojih većina misli da se stanovi ovakvih performansi mogu naći samo u novogradnji, ali je to jedna od zabluda današnjice. Stanovi u starogradnji su na odličnim lokacijama, zbog kojih imaju kvalitet i šarm koji novogradnja ne može da nadomesti. Mnogi se odlučuju za stan u staroj zgradi na dobroj lokaciji pa mu adaptacijom udahnu novi život i učine ga odgovarajućim zahtevima savremenog života i modernih arhitektonskih trendova. Jedan od najvećih nedostataka stanova u starim zgradama je raspored prostorija koji ne odgovara savremenom otvorenom konceptu stanovanja koji podrazumeva prostrane prostorije, funkcionalni raspored koji odgovara različitim stilovima života i što više prirodne svetlosti. Otvoren koncept stanovanja podrazumeva uklanjanje zidova koji razdvajaju kuhinju, trpezariju i dnevni boravak. Zato se u adaptaciji starog stana u moderan novi stan uvek kreće od reorganizacije i zidova.
Adaptacija zidova je najveći izazov za majstore
Najveći izazov za majstore je adaptacija zidnih površina. Zidovi stanova u starim zgradama imaju mnoge nedostatke počevši od toga da je u mnogim delovima nevezan malter ili je otpao, do pukotina ili tragova naknadnih radova poput zatvaranih otvora ili instalacionih kanala. Da bi se takvi zidovi izjednačili neophodna je velika umešnost majstora i niz radnji kao što su malterisanje, oblaganje gipsanim pločama, gletovanje, krečenje. Kako bi se objedinile sve faze adaptacije zidova, od malterisanja do gletovanja, idealno bi bilo naći univerzalnog majstora. Do takvih majstora se teško dolazi, uglavnom se za svaku fazu sanacije angažuje poseban majstor. Veoma je teško vremenski uklopiti majstore, pa se iz tog razloga radovi često ne završavaju u planirano vreme.
Da li je bolje malterisanje zidova ili oblaganje gipsanim pločama?
Tradicionalni način obrade zidova je malterisanje. Mnogi ga smatraju idealnim rešenjem, medjutim, pošto je složen i dugotrajan proces, potrebno je vreme da se zidovi osuše, kao alternativa se nametnula ugradnja gipsanih ploča (rigipsa) čija je montaža mnogo brža i jednostavnija od malterisanja. Pored toga što se zidovi duže suše, malterisanje nije za svakog, za taj posao potreban je profesionalac. Kod rigips obloga je daleko brže sušenje, radovi su jednostavni pa ne zahtevaju posebnu stručnost, možete čak da ih postavljate sami uz pomoć prijatelja, ali nisu tako pouzdani kao malterisani zid. Malterisani zidovi podnose veća opterećenja poput kuhinjskih elemenata, umivaonika teških polica koje ne smeju da se kače na zid oblagan knaufom. Zid obložen knaufom mora da se dodatno izoluje zato što gipsana ploča loš zvučni i termo izolator, dok malterisani zidovi pružaju odlućnu zvučnu i protivpožarnu izolaciju. Sami treba da odaberete varijantu koja Vam više odgovara.
Gletovanje dovodi zid do idealno ravne površine
Posle malterisanja i ugradnje rigipsa na zidovima ostaju odredjene neravnine i nedostaci koji se popunjavaju majstorskom tehnikom koja se zove gletovanje. Gletovanje se sastoji od nekoliko faza: priprema zidova, nanošenje prvog sloja glet mase, šmirglanje, pa nanošenje drugog sloja, a završnim šmirglanjem se dolazi do potpuno ravnog zida bez udubljenja i izbočina. Zid se priprema tako što se kalijumovim sapunom rastopljenim u toploj vodi skida prljavština i masnoća sa zida. Nakon sušenja pristupa se nanošenju prvog sloja glet mase. Ukoliko su neravnine veće onda se nanosi deblji sloj glet mase zbog čega ona mora biti gušća. Gletovanje se vrši uz pomoć gleterice, a uglovi se gletuju špahlom. Moguće je da ostanuneravnine posle prve faze gletovanja ali zbog toga ne treba da očajavate. Šmirglanjem će se skinuti sve izbočine sa zidova. Drugi sloj gleta je redji i njime se popunjavaju neravnine koje su ostale posle prvog gletovanja. Završno šmirglanje daće za rezultat zid idealno ravne površine.
Bojenje zidova i lepljenje tapeta
Nakon nanošenja drugog sloja glet mase i šmirglanja može odmah da se pristupi bojenju. Najrasprostranjeniji način bojenja zidova je poludisperzionom bojom koja je i cenovno najpristupačnija. Mnogi boje gipsane zidove bez nanošenja glet mase, iako se ovaj način bojenja ne preporučuje on ipak može značajno da uštedi. U velikoj većini slučajeva zidovi se ipak boje toniranim poludisperzionim bojama. Ovim bojama se ne mogu izvući jaki tonovi boja, pa se oni postižu akrilnim bojama. Akrilne boje su poznate kao vodoperive boje. Zbog mogućnosti da se prljavština i masnoća jednostavno opere sa zida bojenog akrilnom bojom one se sve više traže. Za akrilne boje zid mora dobro da se pripremi, bar tri puta da se gletuje i to pod reflektorima. Ukoliko želite da bojite akrilnim bojama naglasite to moleru pre početka radova. Otpornije su na habanje od poludisperzionih pa je i period izmedju dva bojenja mnogo veći. Tapete se lepe na zidove, ali kao detalj, retko ko se odluči da oblepi ceo zid. Toliko ih ima na tržištu da se mogu naći za svačiji ukus.
Ostavi komentar