Sadržaj
Pod pojmom staračke demencije se podrazumeva grupa simptoma koji utiču na pamćenje, razmišljanje i kognitivne sposobnosti u tolikoj meri da ometaju svakodnevni život obolelog. Demencija, ustvari nije konkretna bolest, već je posledica koju izaziva nekoliko različitih vrsta oboljenja.
Najčešći uzrok demencije je Alchajmerova bolest. Demencija podrazumeva smanjenje ili čak potpun gubitak kognitivnih funkcija, tj. razmišljanja, pamćenja i rasuđivanja.
Osoba koja pati od demencije se može promeniti do neprepoznatljivosti, jer stanje progresivno napreduje. U početnim stadijumima, demencija utiče na funkcionisanje osobe, a vremenom, kako se primarna bolest razvija, obolela osoba u potpunosti zavisi od drugih čak i u osnovnim svakodnevnim aktivnostima kao što su hranjenje i održavanje lične higijene.
Koji su simptomi demencije
Demencija se javlja kao posledica promena u određenim delovima mozga. Nervne ćelije slabe, gube vezu sa drugim nervnim ćelijama i umiru. Iako nervne ćelije starenjem prirodno odumiru, kod ljudi sa demencijom njihov gubitak je znatno veći, što dovodi određenih simptoma bolesti.
U početnoj fazi demencije simptomi su konfuzija, gubitak pamćenja i loše rasuđivanje. Pojavljuju se poteškoće u govoru, kao i u razumevanju i izražavanju misli. Takođe, dolazi do poteškoća sa kretanjem i gubitka ravnoteže. Uz sve pomenute simptome, dolazi i do gubitka interesovanja za aktivnosti koje je osoba volela. Neretko se javljaju impulsivne reakcije, paranoja i halucinacije.
Koji su uzroci demencije
Uzroci za nastanak demencije su brojni, često i nepoznati. Većina demencija su spore, ali progresivne, tako da vreme kada dolazi do ispoljavanja dementnog ponašanja, nije vreme nastanka bolesti. Demencija se razvijala duži period pre toga. Statistički podaci govore da skoro svaka osoba starija od 65 godina ima neki vid demencije. Demencija se može razviti i kao posledica lošeg načina života, jer postoji veza između nastanka bolesti i preteranog konzumiranja alkohola i opijata.
Kod starih ljudi može biti posebno izražena usled usamljenosti zbog gubitka bračnog druga, naročito ukoliko su bili bliski i emotivno povezani.
Kako demencija utiče na svakodnevni život
Demencija utiče na gotovo na sve aspekte svakodnevnog života. Nije reč samo o zaboravljanju ili gubitku pamćenja. Iskustvo svake osobe sa demencijom je drugačije. Činjenica je da im svakodnevne aktivnosti poput odlaska u nabavku ili plaćanja računa predstavljaju problem i potrebna im je podrška.
Vremenom, kako se bolest pogoršava, dementnoj osobi će trebati pomoć za obavljanje svakodnevnih aktivnosti kao što su oblačenje, hranjenje i održavanje lične higijene.
Dementnoj osobi je neophodna pomoć
Promene u svakodnevnom funkcionisanju usled demencije ne samo da su uznemirujuće za dementnu osobu, već i za najbliže članove njene porodice. Bez obzira na sve pređašnje aktivnosti, sposobnosti i samostalnost, osoba sa demencijom ne može da živi sama.
Članovi porodice se najčešće osećaju emotivno iscrpljeni u želji da održe privid pređašnjeg stanja. Takođe, neretko se pored fizičkog premora kod članova porodice javlja osećaj krivice i griže savesti. Zapravo, dementnoj osobi je neophodan neprekidan nadzor i pomoć, što je često neizvodljivo za zaposlene članove porodice.
Starački domovi predstavljaju idealno rešenje u ovakvoj situaciji. Pored toga što u potpunosti zadovoljavaju potrebe dementne osobe, istovremeno predstavljaju olakšanje za porodicu, jer im ulivaju sigurnost. Smeštaj u starački dom će svakako unaprediti kvalitet života dementne osobe, jer će imati stalnu podršku i pomoć stručnog osoblja.
Uz brojne društvene aktivnosti, dementna osoba će imati priliku da se socijalizuje provodeći vreme sa ljudima iste starosne dobi. Osim toga, živeće urednim i zdravim životom, koji podrazumeva održavanje lične higijene, boravak na svežem vazduhu kao i redovne odgovarajuće obroke.
Da li je moguće demenciju držati pod kontrolom
Stručnjaci su saglasni da se demencija do nekog stadijuma može držati pod kontrolom farmakološkim i nefarmakološkim metodama. Redovno sprovođenje farmakološke terapije, tj. uzimanje lekova, kao i promena životnih navika pomažu osobama sa demencijom u kontroli bolesti.
Kada je reč o nefarmakološkim metodama, rađena su brojna istraživanja i postoje indicije o pozitivnom uticaju muzičke terapije na dementne osobe. Muzička terapija podrazumeva korišćenje muzike za poboljšanje raspoloženja, ali i za poboljšanje sveukupnog psihofizičkog stanja. Dokazano je da ljudi sa demencijom imaju neke asocijacije, čak i kada je pamćenje oštećeno. Potrebno je što češće puštati muziku koja za njih ima emotivno značenje, kako bi se sećanje bar nakratko pokrenulo.
Koliko god da je demencija teška kako za obolelog, tako i za njegove najbliže članove porodice, najvažnije što treba uraditi jeste obezbediti dostojanstven život dementnoj osobi.