Sadržaj
U školi istorija jednima zadaje ogromne muke, dok drugi sa njom lako izlaze na kraj. Tekst je namenjen deci koja teže savladavaju gradivo i na koji način se najlakše spremiti za test iz istorije. Tekst je rađen na osnovu saveta učenika kojima istorija ide kao od šale.
Najpre, vam moramo reći da ne morate da volite predmet istoriju. Međutim, znanje iz istorije predstavlja deo opšteg obrazovanja, pa tako neke pojmove, ličnosti i događaje jednostavno morate znati. Na taj način stičete bolji status u društvu i bolje ocene u školi. Ne smete sebi dozvoliti da ne znate neke najosnovnije događaje, kada je i zbog čega počeo Prvi svetski rat npr. ili ko je bio Marko Kraljević? Takve stvari se podrazumeva da znate.
1. Želim da učim sam za test iz istorije
Ukoliko odlučite da se sami spremate za test ili propitivanje iz istorije, morate da prođete kroz nekoliko koraka kako biste bili spremni. I odmah da vam kažemo, ne možemo vam pomoći da dobijete 5, jer je to na vama. Niko neće zaraditi vašu ocenu, umesto vas. Moraćete da se potrudite a mi smo tu da vam na neki način olakšamo ovaj proces.
Ukoliko želite da dobijete neku dobru ocenu, morate znati da je potrebno vreme da naučite istoriju. Treba vremena kako bi se znanje u vašoj glavi „sleglo“, i kako biste razumeli sve što ste učili. Važno je da razumete gradivo i da umete da ispričate sve što ste naučili nekom drugom.
Uzmite knjigu i pogledajte lekcije koje imate za test iz istorije. Setite se svih važnih godina i događaja o kojima je je bilo reči tokom časa. Probajte da se setite najvažnijih podataka. Pronađite ih i podvucite, to su moguća pitanja na testu i bez njih nećete dobiti ni 2. Pokušajte da godine povežete sa događajima koji su se tada desili. Zatim ispišite događaje i godine na papir, i povežite ih u glavi, bez gledanja u knjigu.
Naredni korak je formiranje priče. Ovo je važan korak ukoliko imate odgovaranje, a ne test iz istorije. Važno je da vaša priča deluje uverljivo, da budete sigurni tokom odgovaranja, i da niste učili napamet. Profesori umeju da prave razliku između napamet naučenog i naučenog sa razumevanjem. Možda zato dobijete 3, a vaša drugarica 5, iako neko pitanje nije znala, ali je imala priču.
Sada pogledajte važne događaje koje ste napisali na papiru i formirajte priču za svaki događaj. Na kraju formirajte celokupnu priču i ispričajte je svojim roditeljima, bratu ili sestri.
Učite naglas. Budite samokritični. Ukoliko primetite da neke delove ne znate dobro, nastavite sa učenjem.
2. Test iz istorije – Učenje sa drugom/drugaricom
Ukoliko volite da učite sa nekim u paru, ovo može da bude baš korisno za vas. Kada učite, dešava se da vam smeta sve, ali stvar koja vam može koristiti jeste učenje sa nekim. I pritom, jako važno, učenje naglas. Test iz istorije ćete ovim putem savladati lakše.
Ispoštujte pisanje događaja i godina, a zatim krenite sa formiranjem priče. Najbolje je da jedna osoba čita lekciju, a druga sluša, pa obrnuto. Jedno čitanje, a dva puta razmišljate o tome šta imate za test iz istorije.
Na taj način dobijate na vremenu i na kvalitetu učenja. Pažnju vam neće oduzimati telefon i poruke, jer morate biti koncentrisani na to što radite, na test iz istorije. Takođe, dobijate partnera za propitivanje, koji vas može ispraviti ukoliko nešto niste dobro naučili.
Mnogo učenika zanemaruje mogućnost učenja sa drugarima iz škole. Mislim da je možda i najbolje učenje kada sa nekim možete razmenjivati znanje i informacije i time sticati još više znanja. Ukoliko vama ili osobi sa kojom učite ide lošije spremanje za test iz istorije, pokušajte da ga motivišete, jer ćete time njemu podići moral i lakše ćete oboje učiti.
Svakako, kada učite zajedno, možete napraviti plan učenja po kom ćete prelaziti lekcije. I veoma je važno da shvatite da lekcija nije zasebna celina već deo celine – istorije.
3. Test iz istorije – Učenje veče pre testa
Koliko god zvučalo loše po vas, retko se dešava da se neko spremi za test iz istorije za jedno veče. I naravno, možete dobiti dobru ocenu, međutim, dobra ocena nije 5. Morate odmah u startu razumeti da ne konkurišete za 5, osim ako nemate ludu sreću. Faktor sreće je podjednako važan.
Ako se pronalazite ovde, mislim da nemate vremena za ispisivanje važnih podataka, već je bolje da vidite da li je neko od drugara to uradio. Ukoliko jeste, neka vam slika ili iskopirajte, kako god. Sednite i čitajte polako lekcije. Gradivo za test iz istorije sigurno nije obimno da ne može da se iščita bar dva puta za veče.
Pokušajte da obnavljate uz povremeno gledanje u knjigu kao podsetnik. Iako nije najbolje rešenje, mozak će nešto memorisati. Pozovite nekog od drugara i razgovarajte o gradivu. Mislim da je ovo važan deo, jer čak iako niste naučili sve, prilikom razgovora možete upamtiti neke bitne podatke. Možete čak upamtiti i priču koju vam taj neko ispriča.
Ujutru pokušajte da obnovite gradivo. Gradivo koje ne znate, pročitajte iz knjige i ponavljajte naglas. Ponovo u školi razgovarajte sa drugarima o testu i upijajte znanje. U tom momentu, test iz istorije neka vam bude na prvom mestu.
Ne garantuje uspeh, ali uložili ste kakav-takav napor koji vas može izvaditi u datom momentu. Trudite se da ne praktikujete ovo, osim u određenim situacijama, kada nemate vremena ili ste zaboravili, što se dešava.
Zaključak:
Najvažnije što bi učenici trebalo da znaju pre početka spremanja testa iz istorije je da im je potrebno vreme. I nije svima potrebno isto vreme, zato i ne govorim o konkretnom vremenskom intervalu. Nekome je potrebno par sati, nekome par dana.
Takođe, važno je koji period istorije učite. Neki periodi vam mogu biti zanimljivi, a neki ne. Zavisi od vas. Zato vodite računa unapred o vremenu koje ćete izdvojiti za učenje. Nije vam uvek dovoljno sat vremena za učenje 5 strana iz knjige. Možda je gradivo teže i zahtevnije, ili ste vi lošije raspoloženi, pa će vam trebati više vremena. Mislite i o tome.
Pronađite način učenja koji vam odgovara. Da li je to samostalno učenje ili učenje u paru, pronađite sebe. Pokušajte oba metoda i vidite šta vam više odgovara. Ne pokušavajte učenje veče pred ispit. Neka vam to bude poslednja opcija. Srećno!