Sadržaj
Još je Vuk Karadžić utvrdio, toga se norma pridržava do danas, da glagol trebati ima bezličnu upotrebu, da se upotrebljava kao bezlični glagolski oblik, da nema lične glagolske nastavke – upotrebljava se u srednjem rodu jednine za sadašnjost (TREBA), budućnost (TREBAĆE), prošlost (TREBALO JE) i potencijal (TREBALO BI). Dešava se da čak i dobri pisci i mnogi obrazovani pojedinci, a ne samo učenici, greše prilikom upotrebe glagola trebati. Stoga, nije naodmet podsetiti se nekih pravila o sintaksičkom ponašanju ovog glagola.
Glagol trebati – (ne)samostalnost glagola
Kada se glagol TREBATI koristi kao dopuna drugog glagola (ne može se koristiti samostalno, jer ima nepotpuno značenje), on je bezličan, tj. ima samo oblik 3. lica jednine (što je gramatički znak bezličnosti), i tada se dopunjava drugim glagolom.
Treba da požurimo.
Trebalo bi da mu odneseš voće.
Trebalo bi da se pojave na ručku.
Treba razmisliti.
Međutim, glagol TREBATI može biti i punoznačan, upotrebljavati se samostalno i imati lične glagolske oblike, a to je onda kada se koristi u značenju „biti potreban“, tj. kada označava da je nekome nešto neophodno, nužno, potrebno. Tada ima i dopunu u obliku imenice. Npr.:
Trebaće vam ovaj savet.
Trebaju mi nove cipele.
Treba mu pomoć oko tog zadatka.
Ipak mi je trebao kišobran.
Trebaju mi tvoje beleške.
Glagol trebati je ličan i u konstrukcijama kao što su Trebam olovku, Šta trebate? i sl., koje se u našem jeziku retko upotrebljavaju.
Kada nastaje problem?
Kada se subjekat nađe ispred glagola TREBATI, a rečenica je u kondicionalu ili prošlom vremenu, tada se može javiti problem. Poštujući pravilo o bezličnosti pomoćnog glagola TREBATI, rečenice bi morale da glase:
Stigli su svi oni koji je trebalo da učestvuju.
I on bi trebalo da se takmiči.
Bezlični glagol bi se u upravo navedenim rečenicama, da bi one bile gramatički ispravne, morao slagati sa subjektom, što ovde nije slučaj. Mnogo je važnije čuvati se ovakvih sintaksičkih ogrešenja, nego se kruto držati pravila o glagolu TREBATI.
Prema tome, i rečenice kao što su Ja treba da dođem, Mi treba da krenemo i sl. ne mogu biti prihvatljive sa stanovišta književnojezičke norme, premda se u nekim priručnicima navode kao „pravilne“. Konstrukcija u kojoj glagol stoji zahteva lični oblik, dok on stoji u bezličnom, tako da je u ovim rečenicama glagol trebati samo prividno bezličan.
Takođe, iako je to česta pojava, ne treba praviti hibridne konstrukcije koje se sastoje od ličnog oblika pomoćnog glagola i radnog glagolskog prideva glagola trebati u jednini srednjeg roda, kao npr. Sada bih ja trebalo na tebe da se naljutim. Treba čitavu konstrukciju učiniti bezličnom da bi rečenica bila ispravna (Sada bi trebalo da se ja na tebe naljutim), a ne samo pomoćni glagol.
Kako ispraviti rečenice?
- Rečenice možemo ispraviti na taj način što ćemo u njima glagol TREBATI prebaciti na početak (Trebalo bi da se i on takmiči). Ako subjekat nije iskazan, podrazumeva se da bi trebalo da stoji iza tog glagola (Treba (mi) da krenemo).
- Međutim, nije uvek moguće intervenisati na ovaj način i prebaciti glagol trebati na prvo mesto. Kada je to slučaj,„problematičan“ glagol možemo staviti u lični glagolski oblik, jer je to jedino rešenje u ovakvim primerima. Tako bismo dobili gramatički ispravnu rečenicu Stigli su svi koji su trebali da učestvuju, umesto neispravne Stigli su svi koji je (su) trebalo da dođu.
- Kada glagol trebati stoji u naporednoj konstrukciji sa nekim drugim modalnim glagolom, subjekat tada iz stilskih razloga mora doći na početak rečenice, npr.: On bi to mogao i trebao da razume.
Mnogi savremeni govornici srpskog jezika, čak i oni koji poznaju normu, zbog nesigurnog jezičkog osećanja ili iz straha da ne pogreše, izbegavaju lične glagolske oblike glagola trebati, zamenjujući ih konstrukcijom biti potreban, iako za to nekad nema potrebe, jer su u pitanju stilske varijante koje su podjednako ispravne. Nema potrebe davati prednost konsturkciji Bila mi je potrebna pomoć u odnosu na rečenicu Trebala mi je pomoć.
A šta sa glagolom morati?
Ima govornika koji, po ugledu na glagol TREBATI, upotrebljavaju i glagol MORATI, iako on nije bezličan glagol, što znači da se menja po licima, tj. ima lične glagolske nastavke. Dakle, neispravno je upotrebljavati ga prema analogiji sa glagolom TREBATI i reći:
Mora da naučim lekciju. (Treba: Moram da naučim lekciju.)
Mora da ih posetimo. (Treba: Moramo da ih posetimo.)
Mora da završe posao. (Treba: Moraju da završe posao.)