Sadržaj
Da li ste ikada nekoga zapamtili po mirisu pre nego po izgledu?
Ovo uopšte nije neobično ni retko. Mirisi imaju neverovatnu moć da se poigraju sa našim emocijama i sećanjima. U stanju su da kreiraju snažan prvi utisak jer utiču na percepciju.
Na doživljaj nekog mirisa i asocijacije koje stvara u našem mozgu utiču hormoni, potisnute uspomene iz detinjstva i brojni podsvesni faktori. Tako, na primer, možemo steći negativan prvi utisak o pojedincu jer nosi orijentalni miris pun vanile koju u detinjstvu nismo voleli jer nas je asocirao na napadnu komšinicu.
S druge strane, možda će nas privući neko ko nosi citrusne parfeme kao što su Soleil de Capri i Aoud Sense, parfemi koje je kreirao Pierre Montale, jer nas asociraju na čistoću bakine kuće i keksiće s limunom koje smo voleli.
U nastavku ćemo se detaljnije pozabaviti psihološkim, društvenim i praktičnim aspektima uticaja parfema na kreiranje utiska.
Miris i mozak – naučna osnova
Olfaktorni put je jedinstven: spoljni signali ne prolaze kroz talamus kao vid i sluh, već vrlo brzo dospevaju u limbički sistem (amigdala, hipokampus, piriformni korteks). Čula mirisa su jedina koja imaju direktnu vezu s emocionalnim i centrima mozga zaduženim za sećanja.
Zbog te neuroanatomije mirisi lako „otključavaju“ emotivna sećanja i dovode do donošenja brzih i jednostavnih procena: sviđa mi se/ne sviđa mi se.
Razna naučna istraživanja dokazala su da mirisi itekako mogu da utiču na raspoloženje, kogniciju i ponašanje, kao i da se taj uticaj dešava već nekoliko milisekundi nakon izlaganja.
Osim direktnih veza miris–emocija, postoji i unakrsni (kros-modalni) efekat: prijatni mirisi podižu ocene privlačnosti lica i utiču na obradu facijalnih ekspresija u vrlo ranim fazama obrade (EEG/ERP nalaz). To objašnjava zašto u istom vizuelnom susretu parfem može „nagnuti“ procenu osobe ka pozitivnijem utisku.
Parfem kao deo ličnog identiteta
Parfem gotovo nikada ne miriše samo na sebe, već se meša sa vašim sopstvenim telesnim mirisom i stvara individualno specifičnu mešavinu. Eksperimenti pokazuju da ljudi intuitivno biraju mirise koji dopunjuju njihov telesni miris i da takve mešavine drugi doživljavaju prijatnije od nasumično dodeljenih parfema.
Još preciznije: „sopstveni“ odabrani parfem bolje čuva individualne karakteristike mirisa nosioca nego parfem koji vam neko drugi dodeli. To je jak argument da je parfem deo identiteta, a ne samo kozmetički dodatak.
Takođe, studije pokazuju da mirisi nose socijalne informacije (npr. signale koji se vezuju za samopouzdanje), a da upotreba parfema te utiske može pojačati ili modifikovati.
Još jedan mehanizam kojim miris učestvuje u tome „ko smo“ u tuđem doživljaju.
Prvi susreti i moć parfema
Sigurni smo da imate parfem koji čim ga stavite učini da se osećate privlačnije i puni samopouzdanja. Da li ste znali da on dokazano utiče i na to koliko će vam biti privlačne druge osobe i to čak i kada samo gledate njihovu fotografiju?
U kontekstu prvog utiska, miris deluje na dva nivoa:
- direktno utiče na emocionalno stanje sagovornika
- menja način na koji se vizuelne informacije „čitaju“.
Kažu da je doživljaj lepote subjektivan i da se ukusi razlikuju. Ipak, učesnici naučnih eksperimenata kojima su istovremeno prikazivane fotografije različitih osoba i upotrebom difuzera ispuštani mirisi u neposrednoj blizini, ocenjivali su lica u prisustvu prijatnih mirisa gotovo uvek kao privlačnija. Čak se i neuralna aktivnost prilikom obrade lica menjala u zavisnosti od prijatnosti mirisa.
Kulturni i društveni aspekti parfema
Istraživanjem različitih kultura pokazalo se da je percepcija prijatnosti mirisa iznenađujuće slična širom sveta i dobrim delom predvidiva na osnovu molekularnih osobina mirisne supstance; kultura igra manju, iako ne zanemarljivu ulogu. To znači da postoje svojevrsne „univerzalne“ preferencije, ali varijacije pojedinaca i socijalni kontekst (jezik, opis, očekivanja) i dalje utiču na izbor i tumačenje parfema.
Istovremeno, kulturne razlike se jasno vide u jeziku i „mapama“ mirisa (kako ih imenujemo, koje asocijacije vezujemo), što utiče na to kako opisujemo i preporučujemo parfeme u različitim sredinama.
Kada parfem može da odmogne?
Dva su ključna rizika.
Prvi je preintenzivna upotreba: deo populacije (oko trećine u reprezentativnoj anketi u SAD) prijavljuje glavobolje ili respiratorne tegobe pri izlaganju mirisnim proizvodima u zatvorenom. Čak i kada koncentracije nisu prevelike, mirisi mogu menjati raspoloženje i varijabilnost srčanog ritma.
TLDR: Ne preterujte sa parfemom jer ga ne doživljavaju svi na isti način.
Drugi rizik je olfaktorna habituacija nosioca: brzo se „naviknemo“ na sopstveni miris (pad osetljivosti nastupa u minutama), pa osoba nastavlja da dodaje slojeve jer ga više ne oseća, dok ga okolina i te kako oseća.
Kako odabrati parfem koji ostavlja dobar prvi utisak?
Testirajte na sopstvenoj koži i dajte mu malo vremena. Birajte prema situacijama u kojima planirate da ga nosite i svom ukusu, ali ne zaboravite da je ključan match sa vašim telesnim mirisom: ljudi spontano biraju mirise koji sa njihovim mirisom prave prijatniji, individualno prepoznatljiv blend, a takav izbor uglavnom proizvodi stabilniji pozitivan utisak nego nasumična preporuka.
Doziranje i kontekst. Zbog habituacije nosioca o kojoj smo već pisali, lako je „preterati“ sa parfemom. Držite se umerenog prskanja i izbegavajte jake, slatke ili začinske mirise u malim, deljenim prostorima (kancelarije, liftovi). Uz to, imajte na umu da deo ljudi ima izraženu mirisnu osetljivost i zdravstvene reakcije na mirisne proizvode, te je diskretnost tajna dobrog prvog utiska u svakom okruženju i kolektivu.
„Baza“ i „posebna prilika“. Praktično je imati jedan pouzdan, diskretan miris za svaki dan i drugi, autentičniji i nešto jači, za večernje ili svečane prilike. Ako ste u nedoumici, uzmite blažu koncentraciju (toaletna voda, lagani edp) i proverite reakcije u svom okruženju.
Nadamo se da vam je ovaj tekst bio zanimljiv te da ćete se sledeći put kada se budete upoznavali sa nekim setiti moći koju svaki parfem ima.