Uzročne i posledične rečenice: razlika i primeri

Uzročne i posledične rečenice povezuje uzročno-posledični odnos, ali ne označavaju isto. Uzročna rečenica kazuje zašto se vrši radnja glavne rečenice, dok posledična kazuje šta je iz nečega proisteklo.

Šta su uzročne rečenice?

Uzročne rečenice su zavisne priloške rečenice koje označavaju razlog ili uzrok radnje iz glavne rečenice. Imaju službu priloške odredbe za uzrok.

• Nije došao jer je bio bolestan.
• Ostali smo kod kuće zato što je padala kiša.
• Pošto nije učio, nije položio ispit.
• Budući da je put bio zatvoren, vratili smo se.

U rečenici Nije došao jer je bio bolestan, glavna rečenica saopštava posledicu, a zavisna objašnjava njen uzrok.

Veznici uzročnih rečenica

Najčešći veznici i veznički spojevi su:

• jer
• zato što
• pošto
• budući da
• zbog toga što
• s obzirom na to da
• što, uz pojedine izraze osećanja i ocene

Primer sa veznikom što: Drago mi je što si došao. Zavisna rečenica objašnjava razlog osećanja izraženog u glavnoj.

Reči kad, čim i dok prvenstveno su vremenski veznici. U pojedinim kontekstima mogu dobiti uzročno značenje, ali se vrsta rečenice određuje prema značenju, a ne samo prema vezniku.

Zapeta uz uzročne rečenice

Kada uzročna rečenica dolazi pre glavne, odvaja se zapetom:

• Pošto je bilo kasno, krenuli smo kući.
• Budući da nije vežbao, pogrešio je.

Kada dolazi posle glavne i čvrsto je povezana sa njom, najčešće se ne odvaja:

• Krenuli smo kući jer je bilo kasno.
• Pogrešio je zato što nije vežbao.

Šta su posledične rečenice?

Posledične rečenice označavaju rezultat ili posledicu onoga što je iskazano glavnom rečenicom.

• Toliko je glasno govorio da je promukao.
• Bila je tako umorna da je odmah zaspala.
• Put je bio klizav, tako da smo vozili sporo.
• Zadatak je bio toliko težak da ga niko nije rešio.

U glavnoj rečenici često se nalaze reči tako, toliko, takav ili toliki, koje najavljuju posledicu iskazanu rečenicom sa da.

Veznici posledičnih rečenica

Najčešći modeli su:

• tako… da: Govorio je tako tiho da ga nismo čuli.
• toliko… da: Toliko je padao sneg da su putevi zatvoreni.
• takav… da: Nastala je takva buka da smo izašli.
• tako da: Zakasnili smo, tako da je predstava već počela.

Zapeta uz posledične rečenice

Nije tačno da se posledične rečenice nikada ne odvajaju zapetom. Pisanje zavisi od konstrukcije.

• U čvrstoj vezi toliko/tako/takav… da zapeta se obično ne piše: Bio je toliko umoran da je zaspao.
• Ispred spoja tako da, kada uvodi naknadno saopštenu posledicu, zapeta se najčešće piše: Kasnili smo, tako da smo propustili početak.

Kako razlikovati uzročnu od posledične rečenice?

1. Pronađite glavnu i zavisnu rečenicu.
2. Odredite šta je uzrok, a šta rezultat.
3. Ako zavisna rečenica odgovara na pitanje zašto, uzročna je.
4. Ako zavisna rečenica saopštava rezultat glavne, posledična je.
5. Ne oslanjajte se samo na veznik.

Najčešće greške

• Uzrok i posledica se poistovećuju zato što su povezani.
• Vrsta se određuje samo prema vezniku.
• Svaka rečenica sa da proglašava se posledičnom.
• Zapeta se piše ili izostavlja bez obzira na red i konstrukciju.
• Rečenica sa tako da pokušava se premestiti ispred glavne, čime se menja prirodan odnos.

Vežba

1. Nismo krenuli jer je počela oluja.
2. Oluja je bila tako jaka da su se grane lomile.
3. Pošto je završila zadatak, izašla je.
4. Zaboravio je ključ, tako da nije mogao da uđe.
5. Toliko se smejao da su mu potekle suze.

Rešenja

1. uzročna
2. posledična
3. uzročna
4. posledična
5. posledična

Česta pitanja

Koje pitanje postavljamo za uzročnu rečenicu?

Postavljamo pitanje zašto ili zbog čega se vrši radnja glavne rečenice.

Da li je svaka rečenica sa jer uzročna?

Veznik jer tipično uvodi uzročnu rečenicu, ali uvek treba proveriti značenje celog iskaza.

Da li se posledična rečenica odvaja zapetom?

Konstrukcija toliko… da obično je bez zapete, dok se ispred naknadnog tako da zapeta najčešće piše.

Povezana lekcija: priloške odredbe u rečenici.