Sadržaj
Kada govorimo o upali uva, najčešće mislimo na akutno zapaljenje spoljašnjeg ili srednjeg uva. Upala spoljašnjeg slušnog kanala se stručno označava kao otitis externa, dok je zapaljenje srednjeg uva otitis media. Spoljašnji slušni kanal je najčešće zahvaćen tokom leta, posle kupanja u zagađenoj vodi (bazena, mora ili reke). A neretko je razlog infekcije prečesta upotreba štapića za uši, čime se narušava zaštitna barijera površine slušnog kanala. S druge strane, upala srednjeg uva obično nastaje kao posledica infekcije lokalizovane u gornjim disajnim putevima, a potom proširene kroz Eustahijevu tubu do uva. Eustahijeva tuba je cevčica ispunjena vazduhom, koja spaja ždrelo sa srednjim uvom. Kada u srednje uvo, koje je inače ispunjeno vazduhom, dospeju infektivni agensi, dolazi do nakupljanja imunih ćelija i nastupa upala uva. Tada, u zavisnosti od intenziteta zapaljenja, ali i otpornosti pacijenta, simptomi mogu biti burni ili, pak, prilično blagi.
Pa ipak, ovom oboljenju je potrebno na vreme pridati veliki značaj i blagovremeno započeti lečenje, zbog tendencije za nastajanjem teških komplikacija (poput meningitisa i encefalitisa). To se naročito odnosi na upale srednjeg uva. Neke osobe su posebno osetljive, te imaju veći rizik za ponavljane infekcije ovog regiona, što za posledicu može imati brži gubitak sluha.
Uzroci upala uva
Otitis pretežno izazivaju bakterije i virusi, mada u retkim slučajevima može u osnovi biti i gljivična infekcija. A ponekad je i alergijske prirode, kod osoba koje pate od sezonskih alergijskih kijavica, koje zahvate i ušni predeo. Svaka prehlada ili grip koji nisu savladani od strane našeg imunog sistema, mogu se proširiti kroz Eustahijevu tubu. Međutim, infekcija se u nekim slučajevima širi putem krvi, limfe, kao i iz spoljašnje sredine – direktno.
Simptomi
Pacijenti sa upalom uva se u najvećem broju žale na intenzivan bol u predelu uva, često obostrano. Ponekad se javlja gnojna sekrecija iz uha, a u ozbiljnijim slučajevima i povišena temperatura. Pojedinci mogu imati i oslabljen sluh. Budući da se upale uva mnogo češće javljaju kod beba i male dece, uzrasta do 3 godine, treba znati i kada je trenutak za posetu pedijatru. Jako mala deca ne mogu opisati svoje tegobe, a upala uva se može pretpostaviti kada dete istovremeno ima začepljen nos, uznemireno je i plače od bola, vuče uvo, ima sekreciju iz uva, teško se uspavljuje, slabo reaguje na okolne zvuke, ima slab apetit, a može imati i visoku temperaturu (38°C i više). Razlog za češće upale uva kod mlađe populacije je kraća Eustahijeva tuba, zbog čega mikroorganizmi brže prodru iz disajnih puteva do srednjeg uva.
Zapaljenjima uva gljivične prirode može prethoditi prekomerna upotreba antibiotika i uglavnom je reč o osobama slabijeg imuniteta. Gljivična zapaljenja najčešće nisu praćena jakim bolovima i temperaturom, ali su neprijatna zbog pratećeg svraba u predelu spoljašnjeg ušnog kanala.
Postavljanje dijagnoze
Prilikom postavljanja dijagnoze, pre svega je važno utvrditi da li je upala lokalizovana u spoljašnjem ili srednjem uhu, a zatim i kakve je prirode – virusne, bakterijske ili gljivične. Pri uzimanju anamnestičkih podataka od pacijenta, lekar ispituje da li je prethodila ili je u toku neka infekcija disajnih puteva ili alergijska kijavica. Ukoliko to nije slučaj, onda pacijent uglavnom navodi da se nedavno kupao u moru ili nekoj drugom kupalištu ili da ima običaj da često koristi štapiće za uši. Kod male dece, najčešće je prethodno zapažena kijavica ili zapušenost nosa. Svi pacijenti sa upalom uva će imati u laboratorijskim analizama povećane parametre zapaljenja, kao što je CRP.
Lečenje
O lečenju upale uva se izjašnjava lekar – specijalista otorinolaringologije. Kada je infekcija virusne prirode, potrebno je korišćenje vazokonstriktornih kapi za nos i obično kortikosteroidnih kapi za uši, čišćenje i ispiranje troprocentnim rastvorom borne kiseline, utopljavanje uha i, po potrebi, upotreba analgetika u cilju ublažavanja bola. Kod bakterijskih upala uva, o čemu svedoči gnojna sekrecija, visoka temperatura i uvećanost lokalnih limfnih žlezda, potrebna je primena antibiotika, vrlo često i u vidu injekcione terapije. Pritom se gaza sa antibiotskom kremom stavlja u spoljašnji slušni kanal. Ako je reč o gljivičnoj infekciji, koristi se antimikotska krema. Gaza se menja svaki ili svaki drugi dan. Ipak, kod čestih upala uva, može se ustanoviti da je uzrok ponavljanja uvećan treći krajnik. Stoga se u nekim slučajevima kao rešenje predlaže njegovo hirurško uklanjanje.
Kada upala uva zahteva pregled lekara?
Upala uva ne mora uvek biti alarmantna. Kod nekih ljudi, dovoljno je utopljavanje, odmor ili ispiranje bornom kiselinom, da dođe do brzog poboljšanja. Međutim, kada bolovi traju duže od jednog dana i intenzivni su, ako osetite uvećanje limfnih žlezda na vratu, kada je sekret iz uva zamućen ili krvav ili je reč o bebi mlađoj od 6 meseci, obavezno je javiti se lekaru.
Komplikacije zapaljenja uva su raznolike i obično se dešavaju kod nelečenih, neadekvatno lečenih i ponavljanih infekcija, pogotovo kod imunokompromitovanih osoba. Obuhvataju pucanje bubne opne, oštećenje i potpuni gubitak sluha i širenje infekcije na okolne kosti.
Kod beba, mogu dovesti do otežanog govora u kasnijem životnom dobu. U retkim slučajevima, akutna infekcija uva prelazi u hroničnu. Hronična upala uva se karakteriše povremenim blagim simptomima i lakšim nastajanjem ponovne akutne zapaljenske reakcije na istom terenu.
Prevencija
Kod male dece je ključno održavati nos prohodnim, kako bi se otežala mogućnost infekcije. Potom, ako se beba hrani preko flašice, treba izbegavati ishranu u ležećem položaju, jer to predisponira infekcije uva. I kad god je to moguće, bebu treba dojiti. Decu treba obučiti da pravilno peru ruke i kijaju i kašlju u lakatni deo ruke, a ne prema dlanovima. Kod odraslih se preporučuje upotreba čepića za uši tokom plivanja i izbegavanje kupališta poput bazena i reka, koji češće imaju zagađenu vodu, za razliku od mora. Pokazalo se da su zagađenje i duvanski dim otežavajući faktori za osetljive osobe, te da mogu olakšati nastanak upala uva.
Takođe se savetuje jačanje imuniteta. Osobe sa slabijim imunitetom češće imaju komplikacije upale uva, a i lečenje je dugotrajnije. U ovu grupu ljudi spadaju oni koji pate od hroničnih bolesti, stariji od 65 godina, osobe koje se neadekvatno hrane i nedovoljno spavaju, kao i osobe pod stresom. Ljudi koji imaju alergijsku kijavicu trebalo bi da ispoštuju preventivne mere u sezoni alergija. U mere sprečavanja upala uva spada i vakcinacija odgovarajućim vakcinama. Dobro se informišite kod izabranog pedijatra, kako biste na vreme postupili u slučaju infekcije.