Početna Zdravlje Stres – korisni i štetni efekti i kako ga prevazići

Stres – korisni i štetni efekti i kako ga prevazići

Ivana Mihajlović
73 pregleda
Stres na poslu

Postoji mnogo različitih objašnjenja, ali se stres najjednostavnije može definisati kao odgovor tela na štetne faktore iz životne ili radne sredine. Ako ste ikada iskusili pritisak učenja dan pred ispit ili pisanja izveštaja na radnom mestu u poslednjem trenutku, znate jako dobro kako izgleda stanje stresa.

Čak stres na kratke staze i u retkim situacijama može biti poželjan. Pa tako, zahvaljujući njemu, možemo čak biti efikasniji i brže doći do rezultata. Na primer, zamislite da ste na safariju u Africi i upravo izašli iz džipa. Šetate i razgledate pejzaž i lokalne životnje. Sve dok u jednom trenutku ne uočite, naizgled gladnog, leoparda kako se sve brže kreće prema Vama. Mozak će alarmirati čitavo telo na trk u bezbednu unutrašnjost vozila. Ili, pak, naredbu Vašeg šefa da završite sa radom na hrpi dokumentacije, nekoliko dana pre unapred utvrđenog termina. Naravno da ćete odmah prionuti na posao i raditi punom parom, bez razmišljanja o drugim obavezama ili potrebama. Nećete osetiti ni glad, ni žeđ, sve je podređeno gomili papira na radnom stolu. Ali ćete zaista i uspeti da ostvarite cilj, iako je delovalo nemoguće. Međutim, stres na duže staze ima različite posledice.

Koje su to štetne posledice i kako do njih dolazi? I kako je moguće pojačati sopstvenu efikasnost zahvaljujući stresnoj situaciji u kojoj se organizam našao? Odgovore na ova pitanja naći ćete u tekstu.

Profesionalni stres

Mehanizam nastanka stresne reakcije

Mehanizam dejstva stresogenih faktora je putem naših hormona. Naime, kada dobijemo informaciju da smo u stresnoj situaciji, naš mozak, posredstvom hipotalamusa i hipofize, pre svega stimuliše oslobađanje hormona nadbubrežne žlezde. Oni su zaduženi za borbu sa stresnom situacijom ili beg od nje. Oslobađaju se kortizol, adrenalin i noradrenalin. Oni su zaduženi da sve svoje snage usmere na rad najvažnijeg organa, mozga i mišića za brzo reagovanje u stresnoj situaciji, i to čine po cenu neadekvatne ishrane ostalih organa.

Stres-hormoni i njihovo dejstvo

Adrenalin i noradrenalin utiču na brže i snažnije kontrakcije srca i povećavaju pritisak, dok kortizol utiče na zid krvnih sudova, tako da njihova unutrašnja površina, zvana endotel, ne funkcioniše adekvatno. Srce se iscrpljuje i krvni sudovi se oštećuju. Tako da osoba izložena hroničnom stresu, ima veći rizik za bolest krvnih sudova zvanu ateroskleroza, kao i za srčani udar. Takođe, u stanju stresa, naš mozak komunicira sa autonomnim nervnim sistemom, koji je smešten u digestivnom traktu. To za posledicu ima slabljenje kontrakcija creva i time otežano varenje. Zato u stanju hroničnog stresa, osobe mogu patiti od tegoba poput bolova u stomaku ili opstipacije. Ali, s druge strane, u akutno nastalom stresu, osoba neće imati potrebe za hranom, jer je svom snagom usredsređena na novonastalu okolnost.

Takođe, svi drugi organi koji nam nisu suviše neophodni u stanju „borbe ili bega“ slabe zbog nedovoljne prokrvljenosti. Pa tako i bubrezi pate i srce se iscrpljuje, kao i nadbubrežna žlezda.

Kortizol je prisutan u većim količinama i stalno povećava nivo šećera u krvi, pa je neophodno da pankreas luči više insulina, hormona koji ce taj šećer snižavati i svoditi na normalne vrednosti. Pa se tako forsira i funkcija pankreasa i time potencijalno oštećuje ovaj organ.

Takođe, i spavanje može biti poremećeno, jer je naš mozak zbog stresa u stanju pripravnosti za borbu ili beg. Osoba može biti razdražljiva i nervozna, sa izmenjenim apetitom i pored svih ovih fizičkih, osećati i neke psihičke tegobe.

Oporavak nakon stresa

Kada stresna situacija prestane, organizam se postepeno oporavlja, zajedno sa organima i hormonima. Ali kada se stresne situacije nadovezuju ili su česte, organizam nema vremena da se oporavi i čitava mašinerija našeg organizma se narušava. Takođe, nismo li svi mi svedoci bolova u mišićima i glavi NAKON što se stresna situacija završi? Uglavnom je reč o vraćanju krvnog pritiska na normalne vrednosti, na šta se opet ćelije moraju odjednom prilagoditi. U organima koji nisu bili dovoljno prokrvljeni, nakupilo se dosta štetnih materija koje nisu imale kako biti odvedene iz organa, zbog slabije cirkulacije. I sada je sav taj otpad na teretu ovih organa i cirkulaciji koja se oporavlja.

Podela stresa

Praktično, stres se može podeliti na dva tipa: akutni i hronični. Akutni stres nastaje naglo i kratkotrajan je, mada može biti snažnijeg intenziteta. Dok je hronični dugotrajan i slabijeg intenziteta. Razvija se sporije, ali obično dovodi i do trajnih posledica po zdravlje. Akutni stres može trajati i do nekoliko dana, dok hronični može biti prisutan godinama.

Pored ove podele, stres se može razvrstati u još dva oblika. Tako da postoje eustres i distres.

Eustres je praktično motivišući stres, takav da poziva na akciju i lično unapređenje. Bićemo pod takvom vrstom stresa neposredno pred neku trku, takmičenje ili ispit. Dok je drugi oblik – negativan stres, odnosno distres. Reč je o vrsti stresa koja nas uglavnom uvodi u stanje patnje ili bola. I svakako nije takav da nas pokreće, već češće parališe naše snage.

Stres – faze

Smatra se da postoje tri faze kroz koje prolazi naš organizam u stanju stresa, pogotovo ako je stres hronične prirode.

1. Faza alarma – faza u kojoj je organizam signalizirao svim svojim odbrambenim snagama da upute telo na beg ili borbu. Hormoni se pojačano luče, mozak užurbano radi, srce ubrzano i snažno kuca, pritisak raste, naši ekstremiteti su spremni na pokret.
2. Faza otpora – faza u kojoj se organizam suprotstavlja opasnosti i ugrožavajućim okolnostima. Polako se adaptira, ali se i postepeno oštećuje njegovo zdravlje.
3. Faza iscrpljenosti – faza u kojoj organizam više nije sposoban za borbu, dolazi do slabljenja i iznurivanja, te može nekada doći i do oboljevanja i smrti.

Anti-stres tehnike

Meditacija

Činjenica je da se stres, sam po sebi, ne može izbeći. Ali se može razviti tolerancija na stres, odnosno otpornost. Ta otpornost ili adaptacija na stresne situacije se često označava terminom rezilijentnost. Sa njom se osoba ne rađa, već je neophodno razvijati je različitim metodama.

Koje su preporučene metode oslobađanja od stresa?

Stres relaksacija

U raznim udžbenicima, kao i na internetu, savetuje se da se u stanju stresa osoba usmerava na neke aktivnosti, radi skretanja pažnje. Među njima su različite sportsko-rekreativne aktivnosti, joga, meditacija, uređivanje bašte, renoviranje stana. Takođe, eliminacija nezdravih navika, poput konzumacije alkohola ili duvana, može pomoći našem telu da se izbori sa stresom, a i duhu, da obezbedi veće samopouzdanje i lakši put, hladne glave, do rešenja. Hrabrenje sebe i praštanje sebi na greškama takođe je korak napred u pobeđivanju problema. Pored toga, treba dati sebi prostora i vremena za pasivni odmor, masažu, opuštanje uz omiljenu muziku ili film, kao i druženje sa prijateljima. Disati duboko i ravnomerno i na trenutak zaboraviti na sve što nas muči i misliti samo na činjenicu da smo tu i da ćemo prevazići sve prepreke.

Radi informisanja o ovoj temi u video formatu, pogledajte sledeći snimak.

Povezani članci

1 komentar

Joga vežbe u službi očuvanja zdravlja - Zrno znanja 2 jula, 2020 - 5:27 am

[…] što je svima nama poznato, studije su pokazale da je joga jako korisna u borbi protiv stresa. Ona smanjuje nivo kortizola, inače stres hormona nabubrežne žlezde, usporava disanje i rad srca […]

Odgovori

Ostavi komentar