Sadržaj
Čini se kako su pridevi najzanimljivija nastavna jedinica svim učenicima. I ne samo da spadaju u omiljeno gradivo, nego i ono koje se brzo i lako nauči. Doduše, dešava se da kontrolne vežbe dovedu u pitanje ove pretpostavke o pridevima.
U cilju sticanja što sigurnijeg i potpunijeg znanja o pridevima, naredni odeljci teksta biće posvećeni definisanju ove vrste reči, sa najvažnijim podelama, karakteristikama i raznovrsnim primerima.
Definisanje prideva
U svim gramatikama, pridevi su definisani kao promenljiva vrsta reči, koje stoje uz imenice i označavaju neke njene osobine – pripadnost, namena, vremesnki, mesni odnos. To ukazuje da su pridevi odredbene reči, te su samim tim nesamostalne.
Kako bismo uprostili definiciju prideva, dajemo sledeće primere:
- Lepa devojka, lepoj devojci, lepom devojkom – pridev lepa menja oblike.
- Lepa devojka – pridev lepa stoji uz imenicu devojka i bliže je određuje.
Pošto smo već napomenuli da su pridevi promenljive reči, u okviru ove podele, oni spadaju u imenske reči, kao i imenice, zamenice i brojevi.
Kategorije prideva
Takva manja podela ukazuje na sledeće kategorije prideva – ROD (lep čovek, lepa žena, lepo dete), BROJ (lepa žena, lepe žene), PADEŽ (lep, lepog, lepom…).
Takođe, važno je napomenuti da pridevi ove kategorije „pozajmljuju” od imenica i zato važi pravilo – u kom se rodu, broju i padežu nađe imenica, pridev koji stoji uz nju takođe ima isti taj rod, broj i padež.
Međutim, pridevi imaju još dve kategorije koje su svojstvene samo njima kao vrsti reči – PRIDEVSKI VID i KOMPARACIJA.
O ovim kategorijama ćemo detaljnije u nastavku teksta.
Službe prideva
U rečenici pridevi se mogu javiti u službi:
- Atributa – stoji uz imenicu i bliže je određuje – star čovek, jeftino letovanje, kovrdžava kosa…
- Imenskog dela predikata – pridevi upotrebljeni sa glagolom (JE) i kazuju neku osobinu subjekta – Kosa joj je duga, Dan je lep…
Vrste prideva
U odnosu na osobinu imenice koju pokazuju, postoji nekoliko vrsta prideva: opisni, prisvojni, gradivni, vremesnki, mesni, pridevi drugih odnosa.
- OPISNI PRIDEVI – pokazuje kakvo je nešto, tj. neku osobinu imenice uz koju stoje.
Primer: lepo dete, nizak čovek, hrabar ratnik, ružno pače, plavo more…
- PRISVOJNI PRIDEVI – označavaju čije je nešto, tj. neku pripadnost.
Primer: školsko dvorište, očev sat, Markov ranac, niški sir, dečiji plač, bratovljev telefon, rečna obala…
*Obrati pažnju na pisanje prisvojnih prideva koji su izvedeni od vlastitih imenica. Naime, prisvojni pridevi koji se završavaju na -čki, -ški i -ski pišu se malim slovom.
- GRADIVNI PRIDEVI – označavaju od čega je to što je označeno imenicom, tj. ukazuju na neki sastav.
Primer: plastična čaša, peščani breg, drvena olovka, svilena marama, zemljana posuda…
- MESNI PRIDEVI – pokazuju mesto, prostor pojma koji je označen imenicom.
Primer: gornji sprat, donja polica, desni džep, prednje noge, ovdašnji krevet…
- VREMENSKI PRIDEVI – označavaju na koje se vreme odnosi pojam označen imenicom uz koju pridev stoji.
Primer: letnji odmor, današnji čas, jučerašnji trening, večernji polazak, godišnji odmor…
- PRIDEVI DRUGIH ODNOSA – namena ili poticanje.
Primer: stočna pijaca, zdravstveni karton, putna groznica…
*Iako se pridevi drugih odnosa uglavnom ne navode u školskim udžbenicima, neki lingvisti ukazuju na njihovo postojanje i razliku u odnosu na one koji se tradicionalno navode.
Poređenje prideva – komparacija
Poređenje prideva ili komparacija je osobina koja označava različit stepen kakvoće, tj. izražavanje osobine u većoj meri. Ova kategorija je karakteristična samo za prideve kao vrstu reči i to isključivo OPISNE prideve.
Postoje dva stepena poređenja – KOMPARATIV i SUPERLATIV, a polazi se od osnovnog oblika, tj. POZITIVA (pozitivom se ništa ne poredi i nije stepen).
Primer:
POZITIV: lep dečak KOMPARATIV: lepši dečak SUPERLATIV: najlepši dečak
Iz navedenih primera možemo zaključiti da pridev lep menja svoj oblik. Ako uporedimo promenu, zaključićemo sledeće:
- POZITIV – ukazuje na osnovni oblik i osobinu prideva
- KOMPARATIV – ukazuje na osobinu koja je izražena u većoj meri.
Komparativ se gradi na sledeći način:
- Pozitiv + nastavak –ji: jak – jači, dug – duži, gust – gušći, visok – viši, težak – teži, redak – ređi, širok – širi, besan – bešnji, tesan – tešnji…
- Pozitiv + nastavak –iji: hrabar – hrabriji, mudar – mudriji, zdrav – zdraviji, loš – lošiji, spor – sporiji, slan – slaniji, siromašan – siromašniji…
- Pozitiv + nastavak –ši: samo tri prideva grade komparativ na ovaj način: lep – lepši, lak – lakši, mek – mekši.
- SUPERLATIV označava osobinu koja je izražena u najvećoj meri.
Superlativ se radi na sledeći način:
Oblik komparativa + rečca naj: najlepši, najduži, najsiromašniji, najslaniji.
*Obratite pažnju na pravopis kada je u pitanju pisanje oblika superlativa. Piše se: najjači, najjednostavniji, najjadniji, najjeftiniji.
Nepravilna komparacija
Nepravilnu komparaciju imaju četiri prideva: DOBAR, ZAO, MALI i VELIKI. To znači da građenje njihovog komparativa i superlativa ne poštuje gore navedena pravila, već imaju posebne oblike:
Dobar – bolji – najbolji,
Zao – gori – najgori,
Mali – manji – najmanji,
Veliki – veći – najveći.
Pridevi apsolutnog značenja
To su pridevi koji nemaju mogućnost poređenja, zato što oni ukazuju na apsolutno nemanje nečeg, tj. na posedovanje osobine koja je već izražena u punoj meri.
Na primer za neku osobu koja je bosa ne možemo reći da je bosija više nego neka druga bosa osoba. Takođe ne možemo reći da je neko mrtviji ili najmrtviji.
Pored prideva mrtav i bos, takvi su i pridevi: go, nag, živ, ćorav, mutav.
Pridevski vid – određeni i neodređeni
Pridevski vid je kategorija koja je svojstvena samo pridevima. U odnosu na to da li pridevi ukazuju na osobinu već poznatog ili nepoznatog pojma, pridevski vid može biti ODREĐENI ili NEODREĐENI. Jedino opisni pridevi mogu imati oba vida, dok drugi pridevi imaju samo jedan vid.
ODREĐENI VID – odnosi se na prideve koji označavaju osobinu nekog poznatog, određenog predmeta ili bića. Za određeni vid postavljamo pitanje KOJI?
Primer: Kupiću onaj zeleni kaput. (Koji kaput ćeš kupiti?)
Određeni vid prideva ima duže oblike (neodređeni vid – ZELEN : određeni vid – ZELENI).
Neki pridevi imaju samo oblike određenog vida: žarki, jarki, mali, sinji, sudnji, jučerašnji, mesečni, državni, dnevni…
NEODREĐENI VID – odnosi se na prideve koji označavaju osobinu nepoznatog, neodređenog pojma, predmeta, bića. Za neodređeni vid postavljamo pitanje KAKAV?
Primer: Kupiću zelen kaput. (Kakav kaput ćeš kupiti?)
Neodređeni vid prideva ima kratke oblike (neodređeni vid – ZELEN : određeni vid – ZELENI).
Neki pridevi imaju samo oblike neodređenog vida: Brankov, Jankov, tetkin, tatin…
Nepromenljivi pridevi
U našem jeziku postoje pridevi koji svoj oblik nikada ne menjaju, tj. uvek se koriste u istom obliku. Takvi su pridevi koji se odnose na neke od boja.
Obratite pažnju na sledeće rečenice koje se svakodnevno čuju u govoru, a verovatno ih i sami koristite:
Videla sam Mašu u rozoj haljini; Kupila je borde sandale, Obuci tu rozu haljinu…
!!! Pridevi koji su upotrebljeni u ovim rečenicama, zapravo su nepromenljivi. Zbog toga i nisu pravilno upotrebljeni u njima.
Ove rečenice bi ispravno glasile:
Videla sam Mašu u roze haljini, Kupila je bordo sandale, Obuci tu roze haljinu.
Pored roze i bordo, nepromenljive su i sledeće boje: bež, teget, pink, lila, grao.