Šta je sintagma: vrste, primeri i kako je prepoznati

Sintagma je skup dve ili više punoznačnih reči povezanih oko jedne glavne reči. Glavna reč određuje značenje i vrstu sintagme, dok je zavisni članovi dopunjuju ili bliže određuju. Prema glavnoj reči razlikujemo imeničke, pridevske, priloške i glagolske sintagme.

Šta je sintagma?

Sintagma je sintaksička jedinica veća od jedne reči, a manja od rečenice. Njeni članovi nisu samo slučajno poređane reči, već čine značenjsku i gramatičku celinu.

• zanimljiva knjiga jeste sintagma
• veoma pažljivo jeste sintagma
• čitati knjigu jeste sintagma
• knjiga veoma prozor nije sintagma jer reči ne čine smislenu gramatičku celinu

Sintagma nema predikatski odnos između subjekta i predikata. Skup reči Ana čita predstavlja rečenicu, dok je čitati knjigu glagolska sintagma. Više o predikatu pročitajte u lekciji kako prepoznati predikat u rečenici.

Glavna reč i zavisni članovi sintagme

Svaka sintagma organizovana je oko glavne reči. Ostale reči zavise od nje, dopunjuju njeno značenje ili je bliže određuju.

U sintagmi moja nova školska torba glavna reč je imenica torba. Reči moja, nova i školska bliže je određuju.

• moja torba
• nova torba
• školska torba
• moja nova školska torba

Sve navedene grupe jesu imeničke sintagme jer je u svakoj glavna reč imenica torba. Izostavljanje zavisnog člana menja količinu informacije, ali glavna reč ostaje centar sintagme.

Zavisni članovi ne moraju uvek biti međusobno ravnopravni. U sintagmi veoma zanimljiva knjiga, reč veoma neposredno određuje pridev zanimljiva, a cela grupa veoma zanimljiva određuje imenicu knjiga.

Kako prepoznati sintagmu u rečenici?

1. Pronađite grupu reči koja čini jednu značenjsku celinu.
2. Odredite glavnu reč, odnosno reč bez koje se osnovno značenje grupe ne može sačuvati.
3. Utvrdite koje reči zavise od glavne i kako je dopunjuju.
4. Odredite vrstu glavne reči.
5. Prema glavnoj reči odredite vrstu cele sintagme.

Primer: Mali dečak pažljivo čita veoma zanimljivu knjigu.

• mali dečak: glavna reč je imenica dečak, pa je sintagma imenička
• veoma zanimljivu knjigu: glavna reč je imenica knjigu, pa je šira sintagma imenička
• veoma zanimljivu: glavna reč je pridev zanimljivu, pa je uža sintagma pridevska

Imenička sintagma

U imeničkoj sintagmi glavna reč je imenica. Njeni zavisni članovi mogu označavati osobinu, pripadnost, količinu ili neko drugo određenje.

• visoki plavi dečak
• moja najbolja drugarica
• tri školske sveske
• krov stare kuće

U rečenici imenička sintagma može imati različite službe:

• Mali dečak trči. Sintagma ima službu subjekta.
• Vidim malog dečaka. Sintagma ima službu objekta.
• Razgovaramo o malom dečaku. Sintagma je deo objekatske konstrukcije koju zahteva glagol.

Pridevska sintagma

U pridevskoj sintagmi glavna reč je pridev, a zavisni član najčešće određuje stepen ili meru osobine.

• veoma zanimljiv
• neobično hrabar
• prilično težak
• pun iznenađenja

U grupi veoma zanimljiva knjiga cela grupa je imenička sintagma jer je njena glavna reč knjiga. Unutar nje nalazi se uža pridevska sintagma veoma zanimljiva, čija je glavna reč pridev zanimljiva.

Priloška sintagma

U priloškoj sintagmi glavna reč je prilog. Zavisni član najčešće pojačava, umanjuje ili precizira njegovo značenje.

• veoma brzo
• izuzetno pažljivo
• prilično daleko
• sasvim blizu

U rečenici Baka plete veoma brzo, grupa veoma brzo jeste priloška sintagma. Glavna reč je prilog brzo, a reč veoma određuje stepen osobine.

Glagolska sintagma

U glagolskoj sintagmi glavna reč je glagol u neličnom obliku, najčešće infinitivu, glagolskom prilogu ili glagolskom pridevu kada nije deo predikatske konstrukcije. Uz glagol mogu stajati dopune i odredbe.

• pažljivo čitati knjigu
• brzo rešiti zadatak
• šetajući pored reke
• umoran od dugog puta

U primeru pažljivo čitati knjigu glavna reč je infinitiv čitati. Prilog pažljivo označava način, a imenica knjigu dopunjuje značenje glagola.

Šira i uža sintagma

Jedna sintagma može sadržati drugu sintagmu. Tada govorimo o široj i užoj sintagmi.

Primer: veoma zanimljiva knjiga za decu

• Šira sintagma je veoma zanimljiva knjiga za decu. Glavna reč je imenica knjiga, pa je to imenička sintagma.
• Uža sintagma je veoma zanimljiva. Glavna reč je pridev zanimljiva, pa je to pridevska sintagma.
• Grupa za decu zavisni je član koji dodatno određuje imenicu knjiga.

Sintagma i služba u rečenici nisu isto

Vrsta sintagme određuje se prema vrsti glavne reči, dok se njena služba određuje prema ulozi koju cela sintagma ima u rečenici.

Za određivanje rečenične službe može pomoći lekcija služba reči u rečenici.

Najčešće greške

• Vrsta sintagme određuje se prema prvoj reči umesto prema glavnoj reči.
• Mešaju se vrsta sintagme i njena služba u rečenici.
• Svaka grupa susednih reči proglašava se sintagmom, iako ne čini značenjsku celinu.
• Glagol u ličnom obliku zajedno sa subjektom pogrešno se proglašava sintagmom.
• Ne uočava se uža sintagma koja se nalazi unutar šire.

Vežba: odredite vrstu sintagme

1. moja stara sveska
2. veoma uspešan
3. sasvim polako
4. pažljivo rešavati zadatak
5. izuzetno zanimljiva knjiga

Rešenja

1. imenička, glavna reč je sveska
2. pridevska, glavna reč je uspešan
3. priloška, glavna reč je polako
4. glagolska, glavna reč je rešavati
5. šira sintagma je imenička, glavna reč je knjiga; uža sintagma izuzetno zanimljiva je pridevska

Česta pitanja

Koliko reči mora imati sintagma?

Sintagma ima najmanje dve povezane punoznačne reči: glavnu reč i najmanje jedan zavisni član.

Kako najbrže odrediti vrstu sintagme?

Pronađite glavnu reč. Ako je glavna reč imenica, sintagma je imenička; ako je pridev, pridevska; ako je prilog, priloška; ako je glagol, glagolska.

Da li je svaka sintagma rečenica?

Nije. Sintagma nema predikatski odnos subjekta i predikata i predstavlja jedinicu manju od rečenice.

Može li jedna sintagma sadržati drugu?

Može. U široj sintagmi često se nalazi uža, kao pridevska sintagma veoma zanimljiva unutar imeničke sintagme veoma zanimljiva knjiga.

Povezane lekcije: objekat i atribut u rečenici i kako prepoznati subjekat.