Početna ObrazovanjeŠkolske muke Šta je sintagma i kako prepoznti vrste sintagmi u rečenici

Šta je sintagma i kako prepoznti vrste sintagmi u rečenici

Brankica Crnoglavac
11496 pregleda
sintagma

Sintgma je reč koju često čujemo u svakodnevnom govoru. Takođe, dogodiće se da je voditelj upotrebi u emisiji ili novinar u svom članku. Zaključujemo, dakle, da sintagma nije reč karakteristična samo za gramatiku.

Ipak, njeno značenje pronaći ćemo upravo u gramatici, jer je sintagma nesumnjivo najznačajnija osnovcima.

U nastavku teksta definisaćemo sintagmu, na primerima objasniti njen značaj i ukazati na njene vrste.

Šta je sintagma?

Sintagma (grč. sintaco – slagati, uređivati, sklop, spoj) je spoj dveju ili više reči koje su međusobno povezane. Da bismo nešto označili kao sintagmu, pre svega, to moraju biti minimum dve reči i obavezno je da njihov spoj bude smislen.

Primer: uraditi zadatak

Navedeni primer ukazuje da je u pitanju sintagma, jer ove dve reči – uraditi (infinitiv) i zadatak (zajednička imenica) grade jednu celinu koja ima smisla. Pored toga, važno je istaći da ova sintagma  uraditi zadatak  nije rečenica. Postoji velika razlika između sintagme i rečenice.

Razlikuj sintagmu od rečenice

Evo i objašnjenja gore navedenoj tvrdnji da sintagma i rečenica nisu isto:

Uporedite ova dva primera: uraditi zadatak i uradiću zadatak.

Kao što smo već objasnili uraditi zadatak jeste sintagma, ali uradiću zadatak je već rečenica. Razlika je u tome što kod rečenice uradiću zadatak imamo predikat (glagol u ličnom glagolskom obliku) koji je neophodan da bismo neku celinu označili kao rečenicu. Kod sintagme uraditi zadatak  NEMAMO PREDIKAT, jer je glagol uraditi u infinitivu, a infinitiv nije lični glagolski oblik.

Dakle, možemo zaključiti: sintagma je sintaksička jedinica veća od reči, ali manja od rečenice.

Šta čini sastav jedne sintagme

Na primeru uraditi zadatak pokazali smo da sintagmu čine najmanje dve reči. Ipak, u definiciji smo pored toga naveli da sintagmu može obrazovati spoj više od dve reči.

Primer: Pomogla nam je naša ljubazna draga nastavnica.

Na ovom primeru odredićemo i sastav sintagme, tj. ukazaćemo kakve reči čine jednu sintagmu.

Ako pogledmo rečenicu Pomogla nam je naša ljubazna draga nastavnica, primetićemo da se ona sastoji od: predikta  pomogla je, objekta  nam i jedne višečlane sintagme naša ljubazna draga nastavnica, koja je za nas posebno zanimljiva, te ćemo je detaljno razmotriti.

Naša ljubazna draga nastavnica sastoji se od: atributa  naša, atributa  ljubazna, atributa  draga i glavne reči  nastavnica.

Ukoliko bilo koji od ovih atributa izbacimo, sintagma će i dalje da postoji. Na primer: naša draga nastavnica ili naša ljubazna nastavnica ili samo naša nastavnica. Međutim, ako izbacimo glavnu reč nastavnica, više nemamo sintagmu.

Iz ovoga zaključujemo da sintagmu čine glavna reč i zavisni članovi.

Glavna reč u sintagmi

Bez glavne reči, dakle, nema sintagme! Ona je centar jedne sintagme i nemoguće je izostaviti je. Na poziciji glavne reči mogu se naći: IMENICA, PRIDEV, PRILOG ili GLAGOL.

Na osnovu toga koja se od ovih vrsta reči nađe kao glavna reč u sintagmi, po njoj ona i dobija ime. O tome ćemo detaljnije u nastavku.

Zavisni članovi sintagme

U sintagmi, zavisni članovi bliže određuju glavnu reč. Tako i u našem primeru reči naša, ljubazna i draga daju potpuniju, precizniju informaciju, tj. bliže određuju glavnu reč nastavnica.

Zavisni članovi su potpuno ravnopravni. To znači da jedni od drugih ne zavise, ali zato zavise od glavne reči.

*U zavisnoj poziciji nalaze se i pomoćne reči – najčešće predlozi. Oni ulaze u sastav sintagme, ali nisu njeni glanovi. Oni preciziraju značenje sintagme.

Primer: Marko je stigao u moj lepi grad.

Šire i uže sintagme

U okviru jedne šire sintagme može se naći i uža.

Primer šire sintagme: Putovaću u neobično daleko nepoznate krajeve. Glavna reč šire sintagme je krajeve.

Primer uže sintagme: neobično daleko nepoznate. U okviru nje određujemo koja reč je glavna. Naravno, ne možemo potpuno isključiti ni reč krajeve, jer se i u odnosu na nju usmeravamo. Zato, glavna reč uže sintagme biće reč nepoznate.

Dakle, uža i šira sintagma su direktno povezane i funkcionišu zajedno, ali bez problema ih možemo i zasebno analizirati.

Vrste sintagmi

Kao što smo već naveli i objasnili u gornjim pasusima, glavna reč ima najveću ulogu u sintagmi. Takođe smo govorili da se na poziciji glavne reči mogu naći: imenica, pridev, prilog ili glagol u neličnom gl. obliku. Na osnovu glavne reči određujemo i vrstu sintagme. Tako postoje sledeće vrste sintagmi: imenička, pridevska, priloška i glagolska.

IMENIČKA SINTAGMA

Ako je u nekoj sintagmi glavna reč imenica, onda takvu sintagmu određujemo kao imeničku.

Primer: Visoki plavi dečak je moj drug.

U sintagmi visoki plavi dečak, glavna reč je dečak. Ako je izbacimo, ni sintagma ni rečenica neće imati smisla. Ako smo utvrdili da je dečak  glavna reč sintagme, odredićemo i vrstu kojoj pripada.

U pitanju je imenica (zajednička) i stoga, čitavu sintagmu visoki plavi dečak određujemo kao IMENIČKU.

PRIDEVSKA SINTAGMA

Govorili smo već da unutar šire sintagme imamo one koje su uže. Kada je reč o pridevskim sintamama, one su najčešće te uže sintagme, gde je na poziciji glavne reči pridev.

Primer: Anja je odustala od treninga zbog veoma teške povrede.

U sintagmi veoma teške povrede, koja je šira i gde je glavna reč povrede, imamo i užu sintagmu veoma teške. Sada ćemo samo nju analizirati.

U užoj sintagmi veoma teške, glavna reč je teške. U pitanju je pridev težak, koji je ovde upotrebljen u genitivu jednine, ženskog roda. Lako možemo zaključiti da je teške glavna reč uže sintagme, jer u široj sintagmi veoma teške povrede, izgubio bi se i smisao njenim nestajanjem (ništa nam ne bi značilo veoma______ povrede). Zato, ovakvu užu sintagmu veoma teške nazivamo pridevskom, jer je glavna reč pridev teške.

PRILOŠKA SINTAGMA

Priloškom sintagmom nazvaćemo onu u kojoj je glavna reč prilog.

Primer: Baka neverovatno brzo plete džemper.

Prvo što ćemo primetiti da nam je sintagma neverovatno brzo, a ne neverovatno brzo plete, jer kao što smo već govorili, glagol u sintagmi ne sme biti u ličnom gl. obliku.

Dakle, u sintagmi neverovatno brzo, glavna reč će biti brzo. Kako je ova reč prilog (prilog za način), onda je ovakva sintagma priloška.

GLAGOLSKA SINTAGMA

Da bismo neku sintagmu označili kao glagolsku, ona mora na poziciji glavne reči da ima glagol, ali u neličnom gl. obliku.

Primer: Sigurno je sporo voziti.

U sintagmi sporo voziti, glavna reč je glagol voziti. Primećujemo da se on nalazi u infinitivu, koji je nelični glagolski oblik. Stoga, ovakvu sintagmu možemo nazvati glagolskom sintagmom.

Povezani članci

Ostavi komentar