Imperfekat je definitivno jedan od najčudnijih, te i najtežih glagolskih oblika. Neretko učenici imaju problema da ga prepoznaju u rečenici, da zapamte nastavke ili izuzetke.
Ovakve poteškoće i nedoumice nastaju zato što se oblici imperfekta vrlo retko upotrebljavaju u govoru. I učenici primećuju da je to arhaični glagolski oblik i da ga još jedino mogu naći kod pisaca, tj. u njihovim književnim delima.
U nastavku teksta sledi definisanje imperfekta, mnoštvo primera, objašnjenja i saveta za lakše savladavanje ovog glagolskog oblika.
Pređašnje nesvršeno vreme ili imperfekat
Imperfekat je prost, lični glagolski oblik koji označava radnju koja se vršila u prošlosti jedan duži vremenski period.
Primer: Danima ona pomno čitaše, te ne primeti promene napolju; Čitavo selo se skupilo dok oni pecijahu rakiju.
U navedenim primerima oblici imperfekta su: čitaše i pecijahu. Možemo primetiti da su oblici lični, jer se čitaše odnosi na treće lice jednine (ONA), a pecijahu na treće lice množine (ONI). Takođe iz ovih primera vidimo da se oni sastoje od jedne lekseme, jedne reči i zato takav oblik nazivamo prostim. Ukoliko obratimo pažnju na vremenski period koji označavaju ovi glagoli (čitaše, pecijahu), potvrđujemo iz definicije da je radnja u prošlosti trajala jedan duži vremenski period (čitala je danima, ljudi iz sela su dolazili sve vreme dok su oni pekli rakiju, satima ili danima).
Kako nastaju oblici imperfekta
Imperfekat se gradi od nesvršenih glagola (čitati, pisati, šetati, jesti…). Takođe, važno je istaći i to da neki glagoli nastaju pomoći infinitivne osnove, a mali broj glagola pomoću prezentske osnove. Zatim, na ove osnove dodaju se određeni nastavci. Oni nisu isti za sve osnove. Imperfekat se u rečenici nalazi u službi predikta.
U nastavku teksta sledi postupak građenja oblika imperfekta u zavisnosti od osnove i nastavka:
- Ukoliko se infinitivna osnova završava na vokal -a, onda dodajemo nastavke:
Jednina: prvo lice: –AH, drugo lice: –AŠE, treće lice: –AŠE;
Množina: prvo lice: –ASMO, drugo lice: –ASTE, treće lice: –AHU.
Primer: čitati – čita (infinitivna osnova): čita + -AH= čitaah – ČITAH
Dva A, jedno iz inf. osnove, a drugo iz nastavka, sažimaju se u jedno A.
Oblik ČITAH, odnosi se na prvo lice jednine. Prema istom postupku, nastaće i ostali oblici: (ti) čitaše, (on/ona/ono) čitaše, (mi) čitasmo, (vi) čitaste, (oni/one/ona) čitahu.
- Ukoliko se infinitivna osnova završava na –e, –i, –nu, na krnju infinitivnu osnovu dodajemo sledeće nastavke:
Jednina: prvo lice: –JAH, drugo lice: –JAŠE, treće lice: –JAŠE;
Množina: prvo lice: –JASMO, drugo lice: –JASTE, treće lice: –JAHU.
Primer: živeti – žive – živ (krnja infinitivna osnova): živ + –JAH= živjah – ŽIVLJAH
Da bi se dobila krnja inf. osnova, moramo odbiti krajnji vokal.
Oblik ŽIVLJAH, odnosi se na prvo lice jednine. Istim postupkom nastaće i drugi oblici: (ti) življaše, (on/ona/ono) življaše, (mi) življasmo, (vi) življaste, (oni/on/ono) življahu.
- Ukoliko se infinitivna osnova završava na suglasnik, dodajemo sledeće nastavke:
Jednina: prvo lice: –IJAH, drugo lice: –IJAŠE, treće lice: –IJAŠE;
Množina: prvo lice: –IJASMO, drugo lice: –IJASTE, treće lice: –IJAHU.
Primer: tresti – tresoh – tres (infinitivna osnova): tres+ –IJAH= TRESIJAH
Oblici za ostala lica: (ja) tresijah, (ti) tresijaše, (on/ona/ono) tresijaše, (mi) tresijasmo, (vi) tresijaste, (oni/one/ona) tresijahu.
- Neki glagoli oblike imperfekta grade od nepotpune (krnje) prezentske osnove, a ona se završava na –je, gde se odbije krajnji samoglasnik i dodaju se sledeći nastavci:
Jednina: prvo lice: –AH, drugo lice: –AŠE, treće lice: –AŠE;
Množina: prvo lice: –ASMO, drugo lice: –ASTE, treće lice: –AHU.
Primer: piti – pijemo – pije – pij (krnja prezentsa osnova): pij+ –AH= PIJAH.
Oblici za ostala lica glase: (ja) pijah, (ti) pijaše, (on/ona/ono) pijaše, (mi) pijasmo, (vi) pijaste, (oni, one, ona) pijahu.
Izuzeci i promene koje se u njima izvrše
U prethodnim odeljcima objasnili smo kako se gradi imperfekat. Kao što ste mogli da vidite, uz određenu osnovu idu određeni nastavci. Međutim, ti nastavci se na neke osnove samo „lepe”, dajući određeni oblik, dok kod nekih drugih osnova nije tako. Evo objašnjenja.
Neki glagoli su takvi da se njihove osnove (prezentska ili infinitivna), jednostavno ne mogu uklopiti u modele građenja imperfekta.
Ako u jednom od pravila stoji da se na infinitivnu osnovu koja se završava na –e, –i, –nu, dodaju nastavci –jah, –jaše…, zašto onda kod glagola živeti, čija će osnova biti živ, samo ne dodamo –jah i da tako ostane – živjah?
– Nemoguće je. Takav oblik mora da prođe kroz glasovnu promenu. Naime, glasovne promene nisu nikakva novina za naš jezik. One postoje odavno i kad god ima uslova, ta promena će se izvršiti. Tako je i u obliku živjah. U njemu postoji mogućnost da dođe do jotovanja i ono se dešava, zato i dobijamo oblik življah.
U nekim drugim primerima izvršiće se sibilarizacija.
Primeri glagola u kojima dolazi do glasovne promene: tonuti (tonjah), gonuti (gonjah), voziti (vožah), graditi (građah), nositi (nošah), brinuti (brinjah), kleti (kunjah), nuditi (nuđah)…