Sadržaj
Ako ste alergični, to znači da ste u suštini preosetljivi na neku vrstu materije koja dođe u dodir sa vašim organizmom. Poslednjih godina pojava alergija je u porastu. Danas kada zbog pojave virusa COVID-19 posebno osluškujemo naš organizam, korisno je saznati na koji način možete prepoznati simptome alergije i sebe možda osloboditi stresa i panike.
Šta je alergija?
Pojam „alergija“ prvi put je upotrebljen davne 1906. Od strane bečkog dečijeg lekara Klemensa fon Pirka, a danas se ovaj pojam koristi širom sveta.
Naš imuni sistem je kreiran za odbranu tela od neprijatelja, uzročnika infekcija, od mikroorganizama poput bakterija i virusa. Međutim, iako je naš imuni sistem naše najače oružje, on ne napada uvek prave uzročnike bolesti. Organizam ponekad može da prepozna određene materije, često puta i njemu korisne, kao svoje neprijatelje. To može biti neka vrsta hrane, hemikalije, prašina, lekovi, grinje i mnoge druge materije koje većini ljudi neće smetati.
Materije koje izazivaju alergiju, nazivaju se alergeni. Gluten ili polen su primeri alergena ili materija koje mogu pokrenuti imuni sistem da oslobađa antitela. Ova antitela nalažu ćelijama da blokiraju tu supstancu, zbog čega ćelije šalјu histamin – a to dalje uzrokuje širenje krvnih sudova, a histamin, uz pomoć drugih hemikalija, izaziva specifične simptome alergije.
Antitela cilјaju samo jednu vrstu alergena, zbog čega mnogi lјudi imaju samo jednu glavnu alergiju, a ne nekoliko. Možete doći u kontakt sa alergenima kroz kožu, oči, nos, usta ili želudac. U mnogim slučajevima, prvo izlaganje supstanci može izazvati samo blagu reakciju, ali ponovlјeno izlaganje može dovesti i do ozbilјnijih reakcija.
Uzroci alergija
Istraživanja pokazuju da je oko 20% odraslih ljudi i čak svako treće dete školskog uzrasta pogođeno nekom vrstom alergije. Nasledni faktor može biti važan za pojavu alergija, pa tako u mnogim porodicama dedovi, bake, roditelji i deca mogu biti alergični na istu vrstu hrane ili na neki drugi alergen. Pored naslednih predispozicija na pojavu alergija mogu uticati i razni faktori životne sredine. Najčešći alergeni koji izazivaju alergije mogu da uklјučuju:
- bilјke i polen;
- grinje;
- životinjski alergeni (perut, dlaka)
- prašina;
- određeni lekovi, uklјučujući penicillin kao najčešći alergen;
- hrana: posebno kikiriki, orasi, školјke, riba, jaja, mleko, pšenica i soja;
- ujedi insekata, posebno pčele;
- lateks ili drugi materijali na dodir.
Simptomi alergijskih reakcija mogu se kretati od blagih pa sve do zaista ekstremnih ili čak onih opasnih po život, a sve zavisi od toga kako telo reaguje i koliki je udeo alergena u vašem organizmu. Alergijske reakcije nikada ne daju povišenu temperaturu.
Simptomi uglavnom zavise od vrste alergena ili reakcije:
Alergijski rinitis, može uzrokovati kijanje, curenje iz nosa, alergijski konjuktivitis (crvene, natečene i vodene oči) ili svrbež u očima, nosu ili ustima.
Alergije na hranu: Alergijske reakcije na hranu mogu izazvati trnjenje u ustima ili otoke u usnoj duplji i grlu (jezik, usne, grlo ili lice). U najgorim slučajevima može doći do anafilaksije.
Ekcem: Zove se i atopijski dermatitis, ovo je stanje kože koje izaziva svrab, crvenilo, perutanje ili lјuspanje kože.
Lekovi: Alergije na određeni lek mogu da izazovu osip, otekline na licu, koprivnjaču, crvenilo ili anafilaksiju.
Alergije na ujede insekata: Ujed pčele ili ubod nekog drugog insekata može izazvati simptome kao što su velika oteklina (edem), svrbež, koprivnjaču (urtikariju) po celom telu, nedostatak daha, stezanje u grudima ili kašalј. Anafilaksija je takođe moguća.
Ozbilјne reakcije
Teški slučajevi alergijskih reakcija mogu dovesti do anafilaksije, ozbilјne situacije koja dovodi telo u šok i komplikacija opasnih po život. Najverovatniji uzroci anafilaksije su hrana, lekovi, ujed insekata. U nekim slučajevima, druga anafilaktička epizoda može se dogoditi i do 12 sati nakon prve.
Simptomi anafilaksije mogu obuhvatati:
- Teškoće sa disanjem;
- stezanje u grlu;
- koprnjaču i otok;
- mučninu i povraćanje;
- nesvesticu ili vrtoglavicu;
- ubrzan puls pa čak i srčani zastoj.
Ako imate istoriju ili visok rizik od anafilaksije, vaš lekar može da vam propiše lek koji možete ubrizgati sami, ili vam ga mora dati neko drugi. Za ovo postoje posebni uređaji. Uređaj na slici ispod se zove EpiPen (autoinjektor adrenalina) i predstavlja prvu liniju odbrane protiv anafilaksije.
Kako se utvrđuje alergija?
Šanse za izlečenje ili bar ublažavanje tegoba nastalih pojavom alergiskih reakcija veće su ako se dijagnoza postavi na vreme. Postoje više načina za utvrđivanje alergije, a neki od njih su:
- Anamneza (lekar kroz razgovor sa pacijentom utvršuje uzročnika alergije);
- Kožna proba (mala količina potencijanog alergena se nanosi u obliku kapljice na unutrašnju stranu podlaktice, zatim se malim iglicama kroz samu kap blago bocne koža. Nakon 15-ak minuta na mestu uboda će se pojaviti otok ili crvenilo ukoliko je pacijent alergičan na odrađeni alergen);
- Testovi krvi (pacijentu se uzima krv radi analize. Krv se ispituje na antitela tipična za pojedine alergene).
- Test provokacije (kod ove vrste testa, mala količina alergena dovodi se direktno do onog organa na kome se najviše manifestuje reakcija, poput sluzokože nosa. Na ovaj način se reakcija bukvalno provocira i ukoliko dođe do reakcije lekar može biti siguran da je pogodio pravi alergen);
- Molekularna dijagnostika alergije (Ova vrsta testa predstavlja najsavremeniji i najpouzdaniji način utvrđivanja alergije. Obuhvata testiranje na 100 najčešćih alergena, a za potrebe analize dovoljna je mala količina krvi. Iz tog razloga ova metoda se preporučuje za testiranje dece).
Ako imate neku vrstu alergijske reakcije u rasponu od blage do teške, lekar vam može dati preporuke i terapiju za ublažavanje simptoma.