Početna ObrazovanjeŠkolske muke Šta su palatalizacija i sibilarizacija i kako ih prepoznati

Šta su palatalizacija i sibilarizacija i kako ih prepoznati

Brankica Crnoglavac
52 pregleda
Palatalizacija i sibilarizacija

Palatalizacija i sibilarizacija su neretko omiljene i najlakše glasovne promene većini učenika. Brzo se nauči definicija, zatim se pravila još lakše primene i čini se kako tu nema problema i dvoumljenja. Još lakše je ako se na testu pojave i stereotipni primeri, oni koji su mnogo puta objašnjeni.

Ipak, ako se pojavi neki novi primer ili neki izuzetak, brzo ćemo shvatiti da nije baš sve tako jednostavno. Pritom, zbog sličnog naziva, u praksi često dolazi i do mešanja ove dve glasovne promene.

U nastavku teskta, definisaćemo i objasniti palatalizaciju i sibilarizaciju, napraviti razliku između njih, ukazati na izuzetke i dati što raznovrsnije primere.

Šta je palatalizacija

Palatalizacija je glasovna promena zadnjonepčanih suglasnika K, G, H, ispred A, E ili I u prednjonepčaneČ, Ž, Š.

Primer: To je velika prava družina; Ratne godine bile su strašne za sve.

U rečima družina i strašne, izvršena je glasovna promena PALATALIZACIJA.

Do promene je došlo na sledeći način: drugdruginadružina. Dakle, u reči drugina, možemo primetiti da se zadnjonepčani suglasnik G nalazi ispred vokala I. Pošto postoji uslov za vršenje promene, G će preći u prednjonepčano Ž.

Mogućnosti za vršenje palatalizacije

Postoji nekoliko mogućnosti za vršenje palatalizacije:

  1. U vokativu jednine imenica muškog roda:

Drug > druge >druže;   Duh > duhe > duše;   Junak > junake > junače;

U gore navedenim primerima, vidimo da se suglasnici G, H, K, nalaze ispred vokala E, te samim tim postoji uslov da oni pređu u Ž, Š, Č.

  1. Kod izvedenih reči:

Vojnik > vojnikina > vojničina;   Zrak > zrakak > zračak;   Prah > prahina > prašina

I u ovim primerima K, G, H ispred A, E, I prelaze u Č, Ž, Š.

  1. Kod komparativa prideva:

Jak > jaki > jači;   Tih> tihi > tiši;   Dug > dugi > duži

K, G, H su i ovde ispred A, E, I, prešli u Č, Ž, Š.

  1. Kod prisvojnih prideva imenica na-ica:

Kraljica > kraljicin > kraljičin;   Izdajica > izdajicin > izdajičin;  Milica > Milicin > Miličin

*U njima je takođe izvršena palatalizacija, iako se zubno C nalazi ispred I. Kao što možemo primetiti, ono će u ovoj poziciji preći u Č. Na isti način, palatalizacija će se izvršiti i u drugim prisvojnim pridevima izvedenim od vlastitih ili zajedničkih imenica na -ica. Primeri koji to pokazuju su i: Olgičin, Veričin, Zoričin, Brankičin, caričin…

  1. Kod deminutiva na-ica i -ić:

Boca > bocica > bočica;   Deca > decica > dečica;   Zec > zecić > zeč

Izuzeci i dubleti

Ova glasovna promena pokazuje i određene izuzetke, tj. palatalizacija se ne vrši u nekim primerima. To je slučaj kod prisvojnih prideva nekih imenica.

Primeri: Olga – Olgin;  Miha – Mihin;  Volga – Volgin;  kćerka – kćerkin;  sluga – slugin;   snaha – snahin…

Međutim, kod nekih primera stanje je neujednačeno. To znači da u određenim rečima palatalizacija može biti izvršena, a i ne mora. Pošto će biti ispravna oba oblika, tu pojavu nazivamo dubleti.

Primeri: rukica i ručicanogica i nožica.

Zanimljivo kod ovih dubleta je to što kada se upotrebe palatalizovani oblici (ručica i nožica) misli se na deminutiv, a kada se upotrebe nepalatalizovani oblici, misli se na hipokoristike.

Primer: Nožica na stolu je počela da se klati; Slatke bebine nogice.

Šta je sibilarizacija

Sibilarizacija je glasovna promena zadnjonepčanih suglsnika K, G, H ispred I, u zubne suglasnike C, Z, S.

Primeri: U knjizi smo pročitali mnogo zanimljivih priča; Na ruci joj sija lepa narukvica; Potrebni su joj orasi za kolač.

U rečima knjizi, ruci, orasi, izvršena je glasovna promena SIBILARIZACIJA. Do promene je došlo na sledeći način:

Knjiga > knjigi > knjizi;   Ruka > ruki > ruciOrah > orahi > orasi.

U svim ovim primerima postoje uslovi da se promena izvrši. Ukoliko pođemo od osnovnog oblika, primetićemo da u određenom padežu oni zahtevaju promenu, tj. njihovi suglasnici K, G, H – i to zato što su se našli ispred vokala I. U standardnom srpskom jeziku sibilarizacijom oni će preći u zubne suglasnike C, Z i S.

*Ipak, na nekim dijalekatskim područjima do ove promene ne dolazi, te se s razlogom čuju i nestandardni oblici knjigi, ruki, nogi

Mogućnosti  za vršenje sibilarizacije

Postoji nekoliko mogućnosti da ova glasovna promena bude izvršena:

  1. U množini imenica muškog roda:

Junak – junaki, junaci; Zadatak – zadaci, Đak – Đaci, Čeh – Česi, Podvig – podvizi…

U svim primerima postoji uslov za vršenje sibilarizacije – da K, G, H, pređu u C, Z, S, ispred I.

  1. U dativu i lokativu jednine imenica na -a:

Ruka – ruki – ruci;   Knjiga – knjizi;   Svrha – svrsi;   Noga – nozi;   Trka – trci;  Daska – dasci;   Tuga – tuzi;   Kokoška – kokošci;   Briga – brizi;   Vlaga – vlazi;   Prepreka – prepreci…

  1. U nekim oblicima imperativa: Peci, strizi, reci, teci, vrsi…
  2. U nekim oblicima imperfekta: Pecijah, strizijah, vrsijah…

Kad se sibilarizacija ne vrši

Postoje reči u kojima ne dolazi do vršenja ove glasovne promene. Dakle, one čine izuzetke i mogu se svrstati u nekoliko kategorija:

  1. Kod imenica sa suglasničkim grupama ck, čk, ćk, zg, sh, tk:

Kocka – kocki;  Mačka – mački;   Tačka – tački;   Voćka – voćki;   Praćka – praćki;   Mazga – mazgi;   Tezga – tezgi; Pasha – Pashi;   Lutka – lutki;   Tetka – tetki;   Žurka – žurki…

  1. Kod hipokoristika i prideva izvedenih od njih:

Baka – baki – bakin;   Seka – seki – sekin;  Čika – čiki – čikin;

  1. Kod nekih geografskih imena:

Volga – Volgi;   Meka – Meki;   Boka – Boki;   Kazablanka – Kazablanki…

  1. Kod nekih stranih i knjiških reči, gde bi došlo do udaljavanja od osnovnog lika reči:

Droga – drogi;   Joga – jogi;   Šminka – šminki;   Kuga – kugi;   Streha – strehi…

Dubleti

Kao što je slučaj sa palatalizacijom, tako i kod sibilarizacije, neke reči možemo izgovarati i sa promenom, ali i bez nje. Dakle, te primere dvojstva zovemo dubleti.

Primeri dubleta su: kćerki i kćerci, slugi i sluzi, snahi i snasi, epohi i eposi, maski i masci, bitki i bici, pripovetki i pripoveci, zagonetki i zagoneci, freski i fresci, Požegi i Požezi, Raški i Rašci (ali i Raškoj).

Obratite pažnju na sledeće primere dubleta, ali i na njihovo značenje:

  1. Petar je dao Luki svoju novu loptu.
  2. Jevanđelje po Luci čini treću knjigu Novog zaveta.

Kao što možemo primetiti u obe rečenice upotrebljeni su različiti oblici dativa ličnog imena Luka. U prvoj rečenici u obliku Luki sibilarizacija nije izvršena, ali u drugoj rečenici jeste. Oblik Luci, dakle, sa izvršenom sibilarizacijom koristi se samo u ovom primeru – Jevanđelje po Luci, jer je tako prema Vukovom prevodu Novog zaveta. U svim ostalim oblicima promena se ne vrši.

Povezani članci

Ostavi komentar