Osećam taj bol ili osećam tu bol – kako se pravilno kaže?

Imenica bol zadaje prave muke ne samo školarcima već i odraslima. Da li se pravilno kaže Osećam taj bol ili Osećam tu bol, Muči me ova(j) bol u grudima (u leđima, u stomaku, u glavi…)? 

Kako da znamo šta je pravilno kad svakodnevno čujemo i ovaj bol i ova bol? Da li ima uopšte razlike i pravila u vezi sa ovom imenicom? Brojni govornici srpskog jezika ili nisu sigurni šta je ispravno ili smatraju da je svejedno koji se rod upotrebljava uz imenicu bol. 

Onda da odmah na početku rešimo nedoumicu – možete reći i osećam taj bol i osećam tu bol. Dakle, ispravna su oba oblika, ali kada ćete koji upotrebiti zavisi od jednog pravila. U nastavku teksta otkrivamo o kom pravilu je reč.

Gramatičke osobine reči bol

Kako bismo razjasnili ovu jezičku nedoumicu krenućemo sa objašnjenima korak po korak. Prvo ćemo pojasniti njene gramatičke osobine.

Prema vrsti reči bol je imenica. Preciznije, bol pripada grupi apstraktnih (misaonih) imenica. Prisetimo se nastavne jedinice o vrstama imenica – apstraktne imenice označavaju pojmove koji se ne mogu identifikovati čulima. Dakle, u pitanju su pojmovi koji su nevidljivi i neopipljivi; nešto što se oseća. Primeri apstraktnih imenica: ljubav, radost, tuga, strah, briga, prijateljstvo, bol, mladost, svežina itd. Ova vrsta imenica se najčešće ne upotrebljava u množini, sem u prenesenom značenju (npr. Imao je mnogo ljubavi u životu.). 

Promenićemo imenicu bol po padežima: 

1. Ako je koristimo u muškom rodu oblici su: bol, bola, bolu, bol, bolu, bolom, bolu.
2. Ako je koristimo u ženskom rodu oblici su: bol, boli, boli, bol, boli, boli, boli. 

*Primećujemo da su padežni oblici imenice bol različiti za muški i ženski rod. Zašto?

– Zato što se pomenuta imenica u muškom rodu menja po prvoj Stevanovićevoj vrsti, dok se u ženskom rodu menja po četvrtoj Stevanovićevoj vrsti. Promena imenica prema Stevanovićevim vrstama je nastavna jedinica koja se detaljnije obrađuje u srednjoj školi.

A sada da se pozabavimo najzanimljivijom gramatičkom osobinom ove reči – njenim rodom. 

Imenica bol je dvorodna – šta to znači?

Na početku smo rekli da je ispravno reći i osećam taj bol i osećam tu bol. To znači da ova imenica može biti i muškog i ženskog roda. 

Ako je upotrebljavamo u muškom rodu, uz nju će najčešće stajati pokazne zamenice (ovaj/taj/onaj bol osećam) ili odnosno-upitne zamenice (koji/kakav/koliki bol osećaš?), ali i pridevi u muškom rodu (jak, oštar bol…). 

Ako je upotrebljavamo u ženskom rodu, uz nju će najčešće stajati pokazne zamenice (ovu/tu/onu bol osećam) ili odnosno-upitne zamenice (koju/kakvu/koliku bol osećaš?), ali i pridevi u ženskom rodu (duševna, iskrena bol…).

Zašto je bilo potrebe da sve ovo postepeno objasnimo?

– Ako smo rekli da je imenica bol dvorodna, to samo po sebi, bez reči koje će stajati uz nju, ne znači ništa. Iz oblika bol, bola, bolom teže ćemo zaključiti koji je rod u pitanju, ali ako uz nju stoji određeni atribut, rod ćemo lako prepoznati.

Kada upotrebljavamo muški, a kada ženski rod imenice bol?

I najzad ono najvažnije – ako je ispravno upotrebiti oba roda ove imenice, kako da znamo kada se upotrebljava muški, a kada ženski rod? 

– Prema Normativnoj gramatici srpskog jezika muški rod imenice bol upotrebljava se za označavanje fizičkog bola, dok će ženski rod ove imenice označavati duševnu bol. 

Primer 1: Osećam jak bol u nozi, Taj bol u kolenu me sprečava da treniram, Zbog tog bola u leđima ne mogu da spavam. U ovim rečenicama imenica bol je upotrebljena u muškom rodu i označava da je u pitanju fizički bol.

Primer 2: Tu bol koju osećam niko ne može razumeti, Osećali su iskrenu bol za preminulim rođakom, Zbog svih duševnih boli krenula je na psihoterapiju. U ovim rečenicama imenica bol je upotrebljena u ženskom rodu i označava da je u pitanju duševna bol.

*Napomene

Imenica bol nekada može da bude upotrebljena i bez reči u službi atributa (taj, ta, ovaj, jak, iskrena…). U tom slučaju njen rod određujemo na osnovu konteksta, a zavisno od pravila da li se misli na fizički bol ili na duševnu bol. Na primer: Često imam problem sa bolom u kičmi. Pošto u ovoj rečenici nemamo reči (taj, ta…) koje bi nam pomogle da odredimo rod, u obzir uzimamo širi kontekst rečenice. 

Takođe, ponekad nam i neke druge reči iz rečenice mogu pomoći da odredimo rod ove imenice, bez njenog atributa. Na primer: Bol mu je pomogla da shvati ko su mu pravi prijatelji ili Zbog bola koji oseća, morala je da pije lekove. 

U prvoj rečenici reč pomogla nam ukazuje da je imenica bol ženskog roda, dok u drugoj rečenici reč koji pokazuje da je imenica bol muškog roda. Još jednom da napomenemo, u ovakvim situacijama važan je i kontekst rečenice.