Početna ŽivotPsihologija Oproštaj i kako oprostiti čak i kada se čini nemogućim?

Oproštaj i kako oprostiti čak i kada se čini nemogućim?

Tijana Mihajlović
56 pregleda

Oproštaj nije nešto što radite za drugu osobu. To radite isključivo za sebe i zbog sebe. Bez obzira da li je to supružnik koji vas je povredio, roditelj koji vas je izneverio kao dete ili prijatelj koji je odao neku vašu tajnu, svi se moramo suočiti sa pitanjem da li i kako oprostiti. Mnogi ljudi imaju poteškoće sa rečju „oproštaj“. Zamišljaju da oprost uključuje kazivanje „Opraštam ti“ i uključuje zagrljaj, blagoslov…Ali nije tako. Ako vam reč „oproštaj“ smeta, ne morate je koristiti. Obrada emocionalne traume i oslobađanje starih rana znači više od jedne reči.

Nakon što sve prođe i početni talas teških emocija počne da jenjava, pred vama je novi izazov,  oprostiti ili ne? Opraštajući, otpuštate gnev, tugu i bol i dozvoljavate sebi da izlečite svoje emocije ali i svoje telo. Iako ovo u teoriji može zvučati jako dobro, u praksi oproštaj ponekad može biti skoro pa nemoguć. Ego je ponekad toliko jak da nam prosto ne dozvoljava da sagledamo situaciju iz drugog ugla. Naš tajni “ego glas” nam govori das mo slabići ako oprostimo i da ne opraštanjem kažnjavamo dotičnu osobu. Prava istina je da kažnjavamo sami sebe.

Šta oproštaj nije?

Da biste naučili kako da oprostite, prvo morate da naučite šta opraštanje nije. Većina nas se drži barem neke zablude o oproštaju. Evo nekoliko stvari koje ne znače oprostiti nekome:

  1. Opraštanje ne znači da opravdate postupke druge osobe.
  2. Opraštanje ne znači da morate reći osobi da mu je oprošteno.
  3. Opraštanje ne znači da ne biste trebali imati više osećaja prema tom događaju.
  4. Opraštanje ne znači da u vezi nema šta dalje da se radi ili da je sada sve u redu.
  5. Opraštanje ne znači da treba zaboraviti incident koji se ikada dogodio.
  6. Opraštanje ne znači da morate i dalje uključivati osobu u svoj život.
  7. Opraštanje nije nešto što radite drugoj osobi.

Opraštajući prihvatate postojanje onoga što se dogodilo i pronalazite način da živite u stanju razrešenja sa njom. Ovo može biti postepen proces i ne mora nužno da uključuje i osobu kojoj opraštate. Opraštanje nije nešto što radite za osobu koja vam je nanela zlo. To je nešto što radite isključivo za sebe.

Zašto bi oprostili?

Mnoge studije su pokazale da je oprostiti dobro za vaše emocionalno i fizičko zdravlje .

Ljutnja, gorčina, mržnja su emocije koje snažno struje po vašem telu i vašim mislima. Kada ne obrađujete i oslobađate svoje emocije, one ostaju zarobljene u vama i mogu izazvati fizičke bolesti poput stomačnih bolova i visokog krvnog pritiska i mogu pogoršati depresiju i anksioznost. Kada opraštate oslobađate telo i um.

Dakle, ako je oproštaj nešto što radite za sebe i ako vam može pomoći u izlečenju, zašto je to tako teško?

Postoji nekoliko razloga. Moguće je da ste ispunjeni mislima o osveti, uživate u osećaju superiornosti, ne znate kako da rešite situaciju, zavisni ste od adrenalina koji vam pruža ljutnja, sebe identifikujete kao „žrtvu“ ili se bojite da opraštanjem morate ponovo da se povežete (ili izgubite vezu) sa drugom osobom. Ovi razlozi mogu se rešiti tako što ćete se bolje upoznati sa sobom, sa svojim mislima i osećanjima, kao i sa svojim granicama i potrebama.

Sada kada znate šta oproštaj nije i zašto je to tako teško učiniti, zapitajte se da li želite da oprostite?

Opraštanje zahteva osećaj velike želje i volje za oproštajem. Ponekad nećete želeti jer je povreda otišla previše duboko ili zato što je osoba bila previše nasilna i nije izrazila žaljenje. Ne pokušavajte da oprostite nekome pre nego što ste identifikovali, u potpunosti osetili, izrazili i oslobodili svoj bes i svoju bol.

4 koraka ka oproštaju

Ako odlučite da ste voljni da oprostite, pronađite dobro mesto i vreme da budete sami sa svojim mislima. Zatim pokušajte da sledite ova četiri koraka kako biste oprostili čak i kada osećate da je to  nemoguće.

  1. Razmislite o incidentu koji vas je razljutio. Prihvati da se dogodio. Prihvatite kako ste se osećali zbog toga i kako ste na to reagovali. Da biste oprostili, morate da priznate stvarnost onoga što se dogodilo i kako je na vas uticalo.
  2. Postanite svesni rasta koji ste doživjeli kao rezultat onoga što se dogodilo. Šta vas je navelo da učite o sebi ili o svojim potrebama i granicama? Ne samo da ste preživeli incident, verovatno ste iz njega izvukli pouku i izašli iz svega jači.
  3. Sad razmislite o drugoj osobi. Pogrešio je zato što su sva ljudska bića grešna na ovaj ili onaj način. Ponašao se iz ograničenih uverenja i iskrivljenog okvira jer ponekad svi delujemo iz naših ograničenih uverenja i onog što smo prihvatili kao činjenicu kojom se vodimo. Zapitajte se iz koje potrebe je ta osoba u tom trenutku reagovala na taj način i zašto je to uradila na tako jeziv način?
  4. Na kraju, odlučite da li želite da kažete drugoj osobi da ste joj oprostili ili ne. Ako odlučite da nećete direktno izraziti oprost, učinite to sami. Izgovorite naglas „Opraštam ti!“, a zatim dodajte onoliko objašnjenja koliko smatrate da je potrebno.

Oproštaj stavlja konačni pečat na ono što se dogodilo vama. I dalje ćete se sećati šta se dogodilo, ali više nećete biti vezani za to. Radeći kroz osećanja naučićete šta treba da uradite da biste ojačali svoje granice ili zadovoljili svoje potrebe i bolje ćete se brinuti o sebi u budućnosti. Oprostiti drugoj osobi divan je način da se počastite. Svemiru potvrđuje da zaslužujete da budete srećni. Svemir će vam uvek odgovoriti sa velikim “DA” šta god da odlučite.

Pa kako da to uradim?

Evo i jednog konkretnog predloga.

Jedna veoma jednostavna vežba je vežba pisanja slova. Pronađite miran prostor, malo vremena, olovku i papir. Napišite pismo osobi koja vas je povredila. Zapišite svoja osećanja, misli, iskustva i svoj bes. Zapamtite, ovo pismo je za vas. Niko ga više ne mora pročitati.

Sada pokušajte da drugom rukom napišete drugo pismo. Pisanje rukom koja nije dominantna (znači levom rukom ako ste desnoruki) može vam pomoći da nadjačate analitički, prosudbeni deo vašeg mozga. Možda ćete shvatiti da je vaše pisanje slobodnije na ovaj način.

Neka sve emocije teku kroz olovku. Zamislite da sav svoj bes i gorčina, ogorčenost i tuga prelaze duboko iz vašeg tela na papir. Čak i ako mislite da nikada ne možete oprostiti ili ne želite, vežba pisanja poput ove može vam pomoći da vratite kontrolu nad remetilačkim i negativnim mislima.

Kad nas neko povredi, normalno je zadržati se na ljutnji i ogorčenosti i želeti osvetu. Ali, kada se držimo svog besa jer ga smatramo opravdanim, ne možemo da ozdravimo ni mentalno ni fizički. Bez obzira da li smatrate da oprost može biti deo vašeg procesa isceljenja, sam proces isceljenja je od vitalnog značaja. Zadržite samo focus na sebi. Usredsredite se na ono što možete da učinite sa svojim životom da bude bolji i celovitiji.

Povezani članci

Ostavi komentar