Sadržaj
Nepostojano a je glasovna promena koja važi za jednu od najlakših. Međutim, vokal a kako ume da bude veoma zanimljiv glas, tako može da stvara i nedoumice. Čini se ponekad učenicima kako se a igra sa njima, ali nije tako.
Zašto se u nekim rečima vokal a pojavljuje, a u drugim rečima ga nema ili još teže, u drugom obliku iste reči ono izostaje?
Kako da znamo kada da očekujemo vokal a, a kada ne postoje mogućnosti da se ono pojavi?
Ono u određenim okolnostima izostaje i razlozi za to su sasvim opravdani.
U nastavku teksta objasnićemo glasovnu promenu nepostojano a, ukazati na mogućnosti kada do nje dolazi i dati što raznovrsnije primene koji to ilustruju.
Šta je nepostojano a?
Nepostojano a je glasovna promena koja se odnosi na samoglasnik a koji se nekada pojavljuje, a nekada izostaje u različitim oblicima iste reči. Promenićemo po padežima reč lovac i na osnovu padežnih oblika razmotriti poziciju vokala a:
N jd: lovac N mn: lovci
G jd: lovca G mn: lovaca
D jd: lovcu D mn: lovcima
Obratite pažnju na to kako se u nominativu jedine pojavljuje vokal a, a već u genitivu, takođe jednine ono izostaje (takođe i u ostalim padežnim oblicima jednine – dativu, instrumentalu…).
Za oblike množine stvari su drugačije. U nominativu vokal a izostaje, a u genitivu se pojavljuje.
Kada se nepostojano a pojavljuje?
Nepostojano a je promena koja se pojavljuje kod svih promenljivih reči (imenice, zamenice, brojevi, pridevi i glagoli), ali rezultate može dati i kod nekih nepromenljivih reči – predlozi.
Evo nekoliko najčešćih mogućnosti gde dolazi do promene nepostojano a:
- U oblicima nominativa jednine i genitiva množine imenica muškog roda:
N/G jd: Lonac – lonca; N/G mn: lonci – lonaca;
N/G jd: Vrabac – vrapca; N/G mn: vrapci – vrabaca;
N/G jd: Pisac – pisca; N/G mn: pisci – pisaca;
N/G jd: Završetak – završetka; N/G mn: završeci – završetaka;
N/G jd: Pas – psa; N/G mn: psi – pasa.
- U oblicima genitiva množine ženskog i srednjeg roda sa osnovnom koja se završava na grupu suglasnika, dajući alomorf osnove genitiva množine sa vokalom a između suglasnika:
N jd: Devojka > devojke > G mn: devojaka;
N jd: Tačka > tačke > G mn: tačaka;
- U obliku nominativa muškog roda neodređenog vida (kraćeg oblika) prideva:
Dobar – dobri, dobr-a, dobr-o… / dobr-i, dobr-ih, dobr-ima;
Gorak – gorki, gork-a… / gork-i, gork-e, gork-a…;
Jadan – jadni, jadn-a…
- U različitim glagolskim oblicima: m. r: Rekao, ž. r: Rekla, s. r. Reklo;
- bl. jd. Jesam
- l. mn. Jesmo
Nepostojano a kod predloga
Glasovna promena nepostojano a pojavljuje se, dakle i kod predloga. Zanimljivi su slučajevi upotrebe nekih predloga sa završnim -a i bez njega.
Tri grupe predloga imaju dvojak oblik:
- Predlozi nad, pod, pred redovno dobijaju -a ispred instrumentala mnom i zameničkih enklitika. Evo primera:
Nada mnom, preda mnom, poda mnom; preda se, preda me, poda se, poda nj, nada se i slično.
- Predlozi uz, niz, kroz redovno dobijaju -a ispred zameničkih enklitika. Evo primera:
Uza se, uza te, uza nj, niza me, kroza nj…
Međutim, ovo pojavljivanje a ispred zameničkih enklitika, kod predloga uz, niz, kroz je ponekad nedosledno. To znači da se ono i pojavljuje i ne pojavljuje.
Naime, ispred reči koje počinju istim ili sličnim suglasnikom ono se i ne mora pojaviti. Evo primera:
uz zid, uz stranu, uz stub, niz stranu, ali u upotrebi su i oblici sa a na kraju: uza zid, uza stranu, uza stub, niza stranu…
Ovakvu nedoslednost kada je u pitanju nepostojano a kod predloga možemo opravdati i akcenatskim prenošenjem.
- Predlozi s i k uvek se proširuju ispred reči koje počinju istim ili sličnim suglasnikom. Tako će se na primer, s proširiti sa a ispred s, ž, š, z, a k ispred k, g, h. Evo primera:
Sa sestrom, sa sobom, sa strane, sa zida, sa žitom, sa šlagom, sa šalom ili ka kući, ka Kruševcu, ka gradu, ka Goču, ka hramu i tako dalje.
Ovo pravilo proširivanja predloga s i k ispred reči koje počinju sličnim suglasnikom lako možete zapamtiti. Sprovedite jedan mali eksperiment.
Pokušajte da izgovorite sledeće rečenice: Sutra idem s sestrom u grad, Njena kuća je kad se krene k Kruševcu, Moja sestra obožava tortu s šlagom…
Primećujete koliki je napor potreban da se ove rečenice izgovore. Zapravo, taj napor ne stvara čitava rečenica, nego jedan određeni deo u njoj – konstrukcija: predlog + imenica. Koristili smo predloge bez krajnjeg a, a pritom su nam reči uz te predloge počinjale istim ili sličnim suglasnikom. Zato je došlo do poteškoća.
Međutim, ako se pitate da li predlozi s i k uvek moraju da se koriste sa krajnjim a, evo odgovora:
Krajnje a mora se pojaviti samo u gore navedenom primeru. Već u ustaljenim izrazima: s druge strane, s ruke na ruku, s jeseni, s ruke, k ruci, k vragu i tako dalje redovno dolazi kraća forma predloga, odnosno bez krajnjeg a.
U ostalim slučajevima upotreba kraće ili duže forme prepušta se slobodnom izboru, a to znači da je na vama da li ćete reći: Idem sa Anom ili s Anom, s Markom ili sa Markom, sa crticom ili s crticom, s nama ili sa nama, k mostu ili ka mostu i tako dalje.
*Napomena
Obavezno je upotreba predloga u obliku predlog sa + instrumental jd. lične zamenice prvog lica – sa mnom.
Nepostojano a i suglasničke grupe
Veoma je zanimljiva situacija sa nepostojanim a i nekim suglasničkim grupama, koje su karakteristične za genitiv množine. Reč je o grupama st, št, zd, žd. One su još odavno, u toku istorijskog razvitka našeg jezika imale zanimljiv razvoj. Danas, u genitivu množine vokal a izostaje u tim oblicima, tačnije, ne pojavljuje se kako te suglasničke grupe ne bi razbio. Evo primera:
N jd: lasta, G jd: laste,
N mn: laste, G mn: lasta..
Isto je sa oblicima: brazda, zvezda, bašta, odežda, gošća…
Međutim, stvari su drugačije kada su u pitanju suglasnicke grupe kt i nt u internacionalizmima. Naime, u ovakvim situacijama po pravilu uvek dolazi do umetanja a u oblike gentiva množine, te se tako te grupe razbijaju. Evo primera:
N jd: kontakt, lavirint,
G jd: kontakta, lavirinta,
N mn: kontakti, lavirinti,
G mn: kontakata, lavirinata.
Dvojaki oblici (dubleti)
U srpskom jeziku mnogo je primera, tj. reči koje se mogu upotrebiti i sa nepostojanim a i bez njega. Obratite pažnju na sledeće potpuno ravnopravane primere:
Efekat i efekt, dokumenat i dokument, od kolevaka i kolevki, lesaka i leski, od pripovedaka i pripovetki…
Ostavi komentar