Glasovna promena nepostojano a – kako je prepoznati

Nepostojano a je glasovna promena koja važi za jednu od najlakših. Međutim, vokal a kako ume da bude veoma zanimljiv glas, tako može da stvara i nedoumice. Čini se ponekad učenicima kako se a igra sa njima, ali nije tako.

Zašto se u nekim rečima vokal a pojavljuje, a u drugim rečima ga nema ili još teže, u drugom obliku iste reči ono izostaje?

Kako da znamo kada da očekujemo vokal a, a kada ne postoje mogućnosti da se ono pojavi?

Ono u određenim okolnostima izostaje i razlozi za to su sasvim opravdani.

U nastavku teksta objasnićemo glasovnu promenu nepostojano a, ukazati na mogućnosti kada do nje dolazi i dati što raznovrsnije primene koji to ilustruju.

Šta je nepostojano a?

Nepostojano a je glasovna promena koja se odnosi na samoglasnik a koji se nekada pojavljuje, a nekada izostaje u različitim oblicima iste reči. Promenićemo po padežima reč lovac i na osnovu padežnih oblika razmotriti poziciju vokala a:

N jd: lovac     N mn: lovci

G jd: lovca     G mn: lovaca

D jd: lovcu     D mn: lovcima

Obratite pažnju na to kako se u nominativu jedine pojavljuje vokal a, a već u genitivu, takođe jednine ono izostaje (takođe i u ostalim padežnim oblicima jednine – dativu, instrumentalu…).

Za oblike množine stvari su drugačije. U nominativu vokal a izostaje, a u genitivu se pojavljuje.

Kada se nepostojano a pojavljuje?

Nepostojano a je promena koja se pojavljuje kod svih promenljivih reči (imenice, zamenice, brojevi, pridevi i glagoli), ali rezultate može dati i kod nekih nepromenljivih reči – predlozi.

Evo nekoliko najčešćih mogućnosti gde dolazi do promene nepostojano a:

  1. U oblicima nominativa jednine i genitiva množine imenica muškog roda:

N/G jd: Lonaclonca;     N/G mn: loncilonaca;

N/G jd: Vrabacvrapca;   N/G mn: vrapcivrabaca;

N/G jd: Pisacpisca;    N/G mn: piscipisaca;

N/G jd: Završetakzavršetka;   N/G mn: završecizavršetaka;

N/G jd: Paspsa;   N/G mn: psipasa.

  1. U oblicima genitiva množine ženskog i srednjeg roda sa osnovnom koja se završava na grupu suglasnika, dajući alomorf osnove genitiva množine sa vokalom a između suglasnika:

N jd: Devojka > devojke > G mn: devojaka;

N jd: Tačka > tačke > G mn: tačaka;

  1. U obliku nominativa muškog roda neodređenog vida (kraćeg oblika) prideva:

Dobar – dobri, dobr-a, dobr-o… / dobr-i, dobr-ih, dobr-ima;

Gorak – gorki, gork-a… / gork-i, gork-e, gork-a…;

Jadan – jadni, jadn-a…

  1. U različitim glagolskim oblicima: m. r: Rekao, ž. r: Rekla, s. r. Reklo;
  1. bl. jd. Jesam
  2. l. mn. Jesmo

 

Nepostojano a kod predloga

Glasovna promena nepostojano a pojavljuje se, dakle i kod predloga. Zanimljivi su slučajevi upotrebe nekih predloga sa završnim -a i bez njega.

Tri grupe predloga imaju dvojak oblik:

  1. Predlozi nad, pod, pred redovno dobijaju -a ispred instrumentala mnom i zameničkih enklitika. Evo primera:

Nada mnom, preda mnom, poda mnom; preda se, preda me, poda se, poda nj, nada se i slično.

  1. Predlozi uz, niz, kroz redovno dobijaju -a ispred zameničkih enklitika. Evo primera:

Uza se, uza te, uza nj, niza me, kroza nj

Međutim, ovo pojavljivanje a ispred zameničkih enklitika, kod predloga uz, niz, kroz je ponekad nedosledno. To znači da se ono i pojavljuje i ne pojavljuje.

Naime, ispred reči koje počinju istim ili sličnim suglasnikom ono se i ne mora pojaviti. Evo primera:

uz zid, uz stranu, uz stub, niz stranu, ali u upotrebi su i oblici sa a na kraju: uza zid, uza stranu, uza stub, niza stranu

Ovakvu nedoslednost kada je u pitanju nepostojano a kod predloga možemo opravdati i akcenatskim prenošenjem.

  1. Predlozi s i k uvek se proširuju ispred reči koje počinju istim ili sličnim suglasnikom. Tako će se na primer, s proširiti sa a ispred s, ž, š, z, a k ispred k, g, h. Evo primera:

Sa sestrom, sa sobom, sa strane, sa zida, sa žitom, sa šlagom, sa šalom ili ka kući, ka Kruševcu, ka gradu, ka Goču, ka hramu i tako dalje.

Ovo pravilo proširivanja predloga s i k ispred reči koje počinju sličnim suglasnikom lako možete zapamtiti. Sprovedite jedan mali eksperiment.

Pokušajte da izgovorite sledeće rečenice: Sutra idem s sestrom u grad, Njena kuća je kad se krene k Kruševcu, Moja sestra obožava tortu s šlagom

Primećujete koliki je napor potreban da se ove rečenice izgovore. Zapravo, taj napor ne stvara čitava rečenica, nego jedan određeni deo u njoj – konstrukcija: predlog + imenica. Koristili smo predloge bez krajnjeg a, a pritom su nam reči uz te predloge počinjale istim ili sličnim suglasnikom. Zato je došlo do poteškoća.

Međutim, ako se pitate da li predlozi s i k uvek moraju da se koriste sa krajnjim a, evo odgovora:

Krajnje a mora se pojaviti samo u gore navedenom primeru. Već u ustaljenim izrazima: s druge strane, s ruke na ruku, s jeseni, s ruke, k ruci, k vragu i tako dalje redovno dolazi kraća forma predloga, odnosno bez krajnjeg a.

U ostalim slučajevima upotreba kraće ili duže forme prepušta se slobodnom izboru, a to znači da je na vama da li ćete reći: Idem sa Anom ili s Anom, s Markom ili sa Markom, sa crticom ili s crticom, s nama ili sa nama, k mostu ili ka mostu i tako dalje.

*Napomena

Obavezno je upotreba predloga u obliku predlog sa + instrumental jd. lične zamenice prvog licasa mnom.

Nepostojano a i suglasničke grupe

Veoma je zanimljiva situacija sa nepostojanim a i nekim suglasničkim grupama, koje su karakteristične za genitiv množine. Reč je o grupama st, št, zd, žd. One su još odavno, u toku istorijskog razvitka našeg jezika imale zanimljiv razvoj. Danas, u genitivu množine vokal a izostaje u tim oblicima, tačnije, ne pojavljuje se kako te suglasničke grupe ne bi razbio. Evo primera:

N jd: lasta,  G jd: laste,

N mn: laste,  G mn: lasta..

Isto je sa oblicima: brazda, zvezda, bašta, odežda, gošća

Međutim,  stvari su drugačije kada su u pitanju suglasnicke grupe kt i nt u internacionalizmima. Naime, u ovakvim situacijama po pravilu uvek dolazi do umetanja a u oblike gentiva množine, te se tako te grupe razbijaju. Evo primera:

N jd: kontakt, lavirint,

G jd: kontakta, lavirinta,

N mn: kontakti, lavirinti,

G mn: kontakata, lavirinata.

Dvojaki oblici (dubleti)

U srpskom jeziku mnogo je primera, tj. reči koje se mogu upotrebiti i sa nepostojanim a i bez njega. Obratite pažnju na sledeće potpuno ravnopravane primere:

Efekat i efekt, dokumenat i dokument, od kolevaka i kolevki, lesaka i leski, od pripovedaka i pripovetki