Sadržaj
U pravnom kontekstu, izraz „mobing“ opisuje situacije psihičkog uznemiravanja ili zlostavljanja koje se događa unutar radnog okruženja. Mobing na poslu može imati teške posledice, uključujući fizičke, emocionalne i mentalne traume.
Ipak, s obzirom na to da je mobing specifična vrsta zlostavljanja, postavlja se pitanje kako ga adekvatno dokazati.
U daljem tekstu bavimo se razumevanjem mobinga, pravima koja pojedinci imaju u cilju zaštite od takvog ponašanja i metodama za dokazivanje njegovog postojanja na radnom mestu.
Šta podrazumeva mobing na poslu?
Zlostavljanje na radu ili mobing označava vrstu diskriminatornog ponašanja koje se manifestuje kroz agresivne akcije usmerene ka psihičkom integritetu osobe, uključujući zlostavljanje, ponižavanje i uznemiravanje. Karakteriše ga bliska veza sa profesionalnim okruženjem.
Radi se, dakle, o kontinuiranim neprijateljskim radnjama koje imaju za cilj umanjivanje dostojanstva zaposlenog unutar radnog prostora. Glavni motiv mobinga obično je pritisak na radnika da samostalno odluči o prestanku radnog odnosa.
U Srbiji, ovo pitanje reguliše Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu, koji je počeo da se primenjuje od 2010. godine.
Mobing se razvrstava u dve primarne forme:
- Horizontalni mobing – odvija se između kolega na istom hijerarhijskom nivou unutar firme. Ovo može uključivati neprijateljsko ponašanje jednog zaposlenog prema drugom ili grupno zlostavljanje usmereno ka jednoj osobi.
- Vertikalni mobing – pojavljuje se u dva oblika: kada nadređena osoba zlostavlja nad zaposlenim na nižoj poziciji, ili kada grupa zaposlenih zlostavlja svog šefa.
Fenomen mobinga, koji je prisutan već decenijama, dobio je svoj naziv i definiciju tek u osamdesetim godinama prošlog veka. Švedski psiholog Hajnc Lejman bio je prvi koji je formalno definisao ovu vrstu ponašanja kao moralno zlostavljanje, šikaniranje i destruktivno postupanje koje šteti radnicima.
Ko je obuhvaćen pravom na zaštitu od mobinga na poslu?
Propisi nalažu da zaštitu od mobinga na poslu imaju svi zaposleni, nezavisno od prirode njihovog radnog angažmana – bilo da je reč o stalnom ili privremenom radnom odnosu, obavljanju povremenih zadataka, radu po ugovoru ili obavljanju praksi bez formalnog zapošljavanja, pa čak i oni koji volontiraju.
Zakonodavstvo garantuje zaštitu svakoj osobi koja je angažovana kod nekog poslodavca na bilo koji način.
Pored toga, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je 2010. godine usvojilo Pravilnik o postupanju poslodavaca i zaposlenih koji obavezuje poslodavce i radnike i pruža smernice za ponašanje s ciljem izbegavanja zlostavljanja i zaštite na radnom mestu.
Pravilnik, pored toga što promoviše zdravu radnu atmosferu, takođe sadrži specifične odredbe koje identifikuju oblike ponašanja koja se mogu smatrati kao maltretiranje ili seksualno uznemiravanje.
Postupak za utvrđivanje mobinga na poslu
Mobing na poslu se često izražava kroz neprimetne znake, što može komplikovati njegovo dokazivanje. Ipak, zaposleni mogu preduzeti određene korake koji će im pomoći da potkrepe svoje optužbe i olakšaju sakupljanje potrebnih dokaza.
Evo nekoliko saveta:
- Zabeležite sve detalje: Važno je precizno zapisivati sve što uočite. Ne zaboravite da zabeležite datume, vremena, mesta i sve bitne detalje vezane za incidente. Ovi zapisi mogu biti od neprocenjive vrednosti kada dođe vreme za rešavanje problema.
- Prikupljanje dokaznog materijala: Prikupite sve fizičke dokaze koji podržavaju vaše navode o zlostavljanju, uključujući poruke, imejlove ili bilo koje druge pisane dokaze.
- Medicinska dokumentacija: Ako zlostavljanje utiče na vaše zdravlje, bitno je da redovno posećujete lekara koji će dokumentovati vaše zdravstvene probleme. Izveštaji lekara mogu poslužiti kao važan dokaz o vašem zdravstvenom stanju.
- Podrška kolega: Ako i drugi kolege doživljavaju slične probleme, njihova podrška može biti veoma korisna u procesu dokazivanja zlostavljanja.
- Pravne konsultacije: Ako se osećate nesigurno ili uplašeno zbog situacije, savetuje se da potražite pravnu pomoć, odnosno advokata specijalizovanog za radno pravo. Oni će vam pomoći da shvatite koje opcije i pravne korake imate na raspolaganju.
- Dijalog sa poslodavcem: Ako ste spremni, razmislite o otvorenom razgovoru sa vašim nadređenima ili poslodavcem o problemima s kojima se suočavate i zatražite njihovu podršku u rešavanju situacije.
Ipak, treba zapamtiti da neautorizovano audio i video snimanje ne može da posluži kao pravno validan dokaz na sudu, stoga se od takvih metoda treba uzdržati ukoliko ne postoji pristanak osobe koja se snima.
Opšti propisi i izuzeci
Prema važećim propisima o mobingu, sudski postupci generalno prate pravila parničnog prava. Međutim, postoje izuzeci kada zakon o mobingu predviđa drugačije postupanje.
Zakon koji se bavi mobingom je specifičan, fokusiran je na ključne teme i ne obuhvata sveobuhvatno parnično pravo. Za sve ostale aspekte koji nisu direktno adresirani zakonom o mobingu, primenjuju se standardne odredbe Zakona o parničnom postupku.
Teret dokazivanja mobinga na poslu
U standardnim pravnim postupcima, osoba koja iznosi tvrdnje mora da obezbedi dokaze. Ako ne uspe u tome, može izgubiti slučaj bez obzira na to što su njene tvrdnje možda istinite.
U slučajevima mobinga, zakonodavac je uveo posebne odredbe koje idu u prilog žrtvama. Ako žrtva mobinga može da pruži uverljive dokaze o zlostavljanju, teret dokazivanja se automatski prebacuje na optuženog, bilo da je to poslodavac ili druga osoba.
Mobing na poslu: Zaštita žrtava
Poslodavac ili osoba optužena za mobing mora da dokaže da njihovo ponašanje nije predstavljalo mobing. Ova promena u zakonu pruža dodatnu zaštitu žrtvama, oslobađajući ih potpune odgovornosti za dokazivanje.
Dokazivanje mobinga zahteva hrabrost i doslednost. Pravni sistem pruža neophodan okvir za zaštitu žrtava i kažnjavanje počinilaca. Poznavanje prava i procedura je osnova u borbi protiv mobinga.