Sadržaj
Uzgoj stoke je usko povezan sa poljoprivredom, te ne čudi što brojna poljoprivredna gazdinstva na svojim imanjima imaju i farme za uzgoj svinja, krava i ostale stoke. Kada se sezona završi deo poljoprivrednih dobara se koristi za ishranu stoke, jer je “domaća” hrana uvek bolja i kvalitetnija opcija od kupovnih koncentrata.
Poljoprivredna gazdinstva koja razmatraju da prošire spektar proizvodnje, te da se uključe u proizvodnju stočne hrane, sirovine za njeno pripravljanje već poseduju, čime su ulaganja znatno smanjena. Te sirovine su zrno žitarica, uglavnom kukuruz, i krmno bilje, kao što je lucerka. Pored sirovina, koje su osnovni materijal za rad, poljoprivrednim gazdinstvima će za uključivanje u ovaj posao biti potrebna i sušara, kao i pakerice za pakovanje gotovog proizvoda.
Od čega se pravi stočna hrana?
Osnovna sirovina za proizvodnju stočne hrane je zrno kukuruza, ali ono samo po sebi nije dovoljno, jer iako je zasitno i obiluje hranljivim materijama, ne poseduje vlakna. Vlakna su izuzetno bitna za pravilan rad digestivnog sistema životinja, naročito onih koje ne idu na ispašu i ne unose ih prirodnim putem. Vlakna u stočnoj hrani potiču od krmnog bilja – deteline ili sena, koje se drobi i sitni u biljno brašno. Krmno bilje je jeftina sirovina koja odlično uspeva na svim podnebljima, a dodaje na kvalitetu i količini stočne hrane.
Ako poljoprivredno gazdinstvo na sopstvenom zemljištu uzgaja žitarice i krmno bilje, smatra se da poseduje sve potrebne sirovine za početak proizvodnje. Sopstvenom proizvodnjom sirovina gazdinstvo može da odredi cenu krajnjeg proizvoda. Ta cena treba da bude konkurentna, jer je proizvođač novi na tržištu – dakle, dostupna potrošačima, a istovremeno da donosi profit.
Ukoliko je poljoprivredno gazdinstvo registrovano kao sertifikovani organski proizvođač mogućnosti zarade su veće. Za organskim proizvodima vlada velika potražnja, a obzirom na deficitarnu ponudu, proizvođači mogu diktirati cene nezavisno od trenutnog stanja na tržištu.
Koji je idealan sastav stočne hrane?
Kao što smo napomenuli, stočna hrana mora da sadrži vlakna, kako bi životinje dobile maksimalnu količinu hranljivih sastojaka. Količina vlakana koja je potrebna za razvoj stoke varira zavisno od vrste životinja:
- Zečevima je potrebno od 30 do 35% vlakana
- Kravama je potrebno od 20 do 25% vlakana
- Svinjama je potrebno 15 do 20% vlakana
- Živini je potrebna najmanja količina vlakana – od 10 do 15%.
Zrno žitarica čini drugi veliki udeo u stočnoj hrani, jer sadrži neophodne proteine i ugljene hidrate, međutim nedostaju mu vitamini i minerali koje obezbeđuju vlakna.
Stočnoj hrani koja je danas u ponudi uglavnom nedostaju hranljive materije – nije visokokvalitetna. Dodavanje veće količine vlakana u vidu biljnog brašna ili seckane trave, može da bude vaš ključ za uspeh i proboj na tržištu. Vlakna su poznata po dobroj apsorpciji tečnosti, a kada se pomešaju sa vodom uvećavaju svoju zapreminu. To je razlog što vlakna životinjama obezbeđuju dobru probavu, zdrav apetit i rast srazmeran utrošenim količinama stočne hrane.
Šta je potrebno od tehničke opreme za proizvodnju stočne hrane?
Za proizvodnju stočne hrane, pored sirovina, potrebna je i tehnička oprema za sušenje, peletiranje i pakovanje. Oprema ne iziskuje velika finansijska ulaganja – košta svega par hiljada evra, što je minorna cena u poređenju sa nabavkom poljoprivredne mehanizacije, recimo. Povrat uloženih sredstava moći ćete da očekujete u kratkom roku ako tržištu predstavite kvalitetan proizvod.
Od opreme će vam biti potrebno sledeće:
- Mlin za pelete
- Drobilica za zrna
- Presa za ceđenje ulja
- Sušara
- Mašina za usitnjavanje sena
- Granulator
- Pakerice za pakovanje stočne hrane.
Koji je tok proizvodnog procesa stočne hrane?
Nakon košenja krmnog bilja, neophodno ga je osušiti, jer vlažna trava lako može da se ubuđa i postane beskorisna. Kako bi se trava osušila neophodna je sušara. Sušara će u kratkom vremenskom roku osušiti travu u senu, a zatim se to isto seno usitnjava u fini prah – biljno brašno. Žitarice (kukuruz, ječam, ovas, raž) se drobe i usitnjavaju u drobilici, a suncokret se cedi u presi za ceđenje ulja. Nakon što se suncokret ocedi dobijaju se ulje i čvrsti ostatak. Oboje se koristi za pripremu stočne hrane.
Pripremljene sirovine se stavljaju u granulator koji formira komadiće nalik peletu. Dobijene granule se pakuju uz pomoć pakerice. Pakerice za pakovanje stočne hrane, zavisno od obima proizvodnje, mogu da budu prenosive ili statične, a njihov rad je automatizovan. Prenosne pakerice su manjih dimenzija i težine, a radnik koji radi na pakovanju ih sa lakoćom može prinositi vrećama koje prošivaju i zatvaraju. Statične mašine su pogodnije za veće proizvodne pogone i isključuju potrebu za ljudskim faktorom na poslovima pakovanja.
Obe vrste pakerice su dobra investicija i omogućavaju da se proizvodni proces završi na samom poljoprivrednom gazdinstvu.
Da li je proizvodnja stočne hrane unosan biznis za poljoprivredna gazdinstva?
Stočne hrane na tržištu ima u izobilju, ali za kvalitetnim proizvodima i dalje vlada velika potražnja. Naime, prilikom proizvodnje stočne hrane bitno je ispoštovati norme udela hranljivih sastojaka koji obezbeđuju pravilan rast i razvoj životinja. Stočna hrana ne treba da sadrži aditive i hemijske supstance, već isključivo sirovine biljnog porekla.
Hrana za stoku se koristi tokom cele godine, čak i kada životinje idu na ispašu, dok se na farmama upotrebljavaju isključivo komercijalne mešavine – ispaše nema. Stoga ne čudi činjenica da se stočna hrana, na veliko i malo, kupuje tokom svih sezona.
Proizvodnja stočne hrane ne zahteva velika ulaganja, a može da bude značajan izvor prihoda za poljoprivredno gazdinstvo, ako se proizvodi za prodaju i distribuciju. Naravno, neophodno je ponuditi kvalitetan proizvod, koji će se sadržajem hranljivih materija razlikovati od drugih proizvoda u prodaji.