Sadržaj
Drugo stanje ili trudnoća je stanje u životu žene koje zahteva poseban tretman, ponašanje, ishranu i tempo života. Mnogi ga smatraju najvećim darom koji svet može ponuditi i zato ga često nazivaju blagosloveno stanje.
Osim promena u načinu ponašanja koje treba da bude odgovornije prema sebi, potrebno je napraviti promene u zdravijem odnosu prema svakodnevnim životnim navikama i uživati u svakom trenutku ovog blagoslova.
Jedan od važnih segmenata zdravog života trudnica jeste ishrana, odnosno dovoljan unos svih hraniljivih nutritijenata koji su nepohodni budućnoj mami za normalno funkcionisanje kao i bebi za normalan rast i razvoj.
Osim unosa kroz ishranu, nekada je potrebna pomoć i u vidu suplementacija koja u drugom stanju može biti zaista nepohodna.
Uloga vitamina D u trudnoći
Generalno govoreći vitamin D ima veoma važnu ulogu za funkcionisanje čitavog organizma. Najvažnija uloga koju ima odnosi se na apsorpciju kalcijuma i fosfora, važnih za koštano zglobni sistem. Ali ima i veoma važnu funkciju u jačanju imuniteta i borbi organizma sa različitim bolestima.
Nedostatak vitamina D kod trudnica može izazvati ozbiljne teškoće i probleme, kako za majku tako i za bebu. Samo neki od njih se odnose na preeklampsiju (povišen krvni pritisak u trudnoći), pojavu gestacijskog dijabetesa, smanjivanju šanse za prirodni porođaj, prevremeni porođaj, malu porođajnu težinu novorođenčeta itd.
Upravo su žene u drugom stanju one čiji organizam zahteva unos veće količine vitamina D u odnosu na ostatak populacije. Shodno tome postoje tri univerzalna načina da se organizam obogati vitaminom D i to umerenom izglaganju sunčevoj svetlosti, pravilnom i izbalaniranom ishranom i uzimanjem suplemenata vitamina D.
Namirnice najbogatije vitaminom D su riba i punomasni mlečni proizvodi, zatim žitarice, jaja (žumace), šampinjoni, tunjeniva ali i ceđena narandža od napitaka.
Značaj folne kiseline
Svi su čuli da je folna kiselina neophodna trudnicima ali malo ljudi zna da je reč o vitaminu B9 iz te velike vitaminske porodice koju čini osam članova. Njen značaj je veliki tokom trajanja čitave trudnoće i odnosi se pre svega na formiranje i zatvaranje neuralne cevi što je od ključnog značaja za kompletni razvoj mozga i kičmene moždine deteta.
Sa unosom folne kiseline je važno početi što pre, odnosno što ranije jer ona ima najvažniju ulogu u prvom trimestru. Ona je uključena u stvaranje DNK bebe što znači da bez njene dovoljne količine u organizmu mame nema optimalne podele ćelija čime i rast može biti ograničen.
Osim putem suplementacije, odličan izvor folne kiseline u hrani može se naći u listanom povrću, koštunjavom i citrusnom voću, džigerici i žitaricama.
Za drugi i treći trimestar neophodna je dovoljna količina gvožđa
Volumen krvi žene koja je u drugom stanju se u ovom periodu uvećava za 30% i unos dovoljne količine gvožđa je neophodan i za potrebe bebe, ali i za potrebe mame.
Važno je periodično proveravati novo gvožđa u krvi kako bi se u slučaju nezadovoljavajućih rezultata moglo blagovremeno reagovati i poboljšati njegovo stanje. Beba crpi majčine zalihe, a ako su one nedovoljne kod žena se može razviti anemija koja za posledicu ima iscrpljenost.
Ovaj mineral neophodan je za dobro zdravlje jer od njega zavisi formiranje crvenih krvnih zrnaca. A što se tiče hrane može se naći u povrću tamnih listova, sušenom voću, mahunarkama, iznutricama, integralnim žitaricama, orašastim plodovima.
Cink i magnezijum
Za pravilan razvoj kostiju novorođenčeta neophodan je magnezijum, kao i za njen neometan rast i razvoj. Brojna istraživanja koja su sprovedena dokazuju povezanost nivoa i količine magnezijuma u prvom trimestru sa težinom, dužinom i obimom glave deteta na rođenju.
Cink je važan sa funkcionisanje enzima i stvaranje insulina, ali takođe ima i važnu ulogu u sintezi belančevima, imunološkom sistemu i razvoju reproduktivnih organa. Da bi se prirodnim putem održala njegova količina na optimalnom nivou treba jesti što više oraha, integralnih žitarica, graška, semenki bunedeve, belog luka…
Za zdrave zube i kosti neophodan je kalcijum
Osim što je odogovran za zdravlje i stanje zubi i kostiju, kalcijum je neophodan i za nervnu provodljivost kao i za mišićnu kontrakciju. Održavanje kalcijuma na optimalnom nivou smanjuje rizik od preeklampsije (povišenog krvnog pritiska).
Kalcijum se može naći u širokom spektru hrane čije se konzumiranje preporučuje, a to su pre svega namirnice poput sardine, skuše, lososa, povrća tamnih listova, pasulja, badema, osušenog voća… Njima još treba dodati i biljke koje su bogate ovim mineralom, a to su kopriva, smenke ovsa, kamilica, masalačk i lišće maline.
Za kalcijum je izuzeno važno napomenuti da se ne preporučuje njegov unos u vidu suplementa zajedno sa gvožđem jer jedan drugome ometaju apsorpciju. A osim toga treba da znate i da veliki unos belančevima isrcpljuje zalihe kalcijuma.