Početna ŽivotKorisni saveti Kako uspešnije naučiti strani jezik

Kako uspešnije naučiti strani jezik

Marija Mirković
733 pregleda

Poznavanje stranih jezika sve više dobija na važnosti, ne samo u profesionalnoj sferi nego i u svakodnevnom životu. U današnje vreme je gotovo nezamislivo da ne znamo barem još jedan jezik pored maternjeg. Pored toga što nam omogućava da budemo efikasniji u svojoj struci i pratimo savremena svetska dostignuća, pa samim tim utiče i na porast samopouzdanja,  poznavanje stranog jezika nam omogućava da saznamo i šta se dešava u drugim kulturama i da povećavamo znanja iz svih oblasti našeg interesovanja. Poznato je da ćemo i neko književno delo znatno bolje doživeti ukoliko ga čitamo u originalu, jer u prevođenju ono dosta gubi na svojoj autentičnosti i čarima, što posebno važi za čitanje poezije.

Izuzetno je važna snažna motivacija

Da bismo neki jezik savladali za što kraće vreme, pored interesovanja, jake želje i radne energije, izuzetno je važno odabrati odgovarajuće tehnike i metode. Najvažnija je snažna motivacija, ali i ciljevi i lične predispozicije pojedinca, kao i raspoloživa sredstva za učenje. Strane jezike nikako ne treba učiti napamet. Pored sopstvene istrajnosti i sistematičnosti u radu, od značaja može biti i to da li već vladamo nekim drugim stranim jezikom, da li smo u učenju apsolutni početnici ili pak posedujemo određeno predznanje. Važno je napomenuti i to da se ni svaki jezik ne uči na isti način. Ipak ćemo u narednim redovima pokušati da damo neke opšte smernice za brže, lakše i efikasnije učenje.

Aktivno znanje govora, čitanja i pisanja

Postoji mnogo metoda za učenje stranih jezika, od kojih neke od samog početka stavljaju akcenat na učenje gramatike i reči, a druge na savladavanje jezika putem konverzacije. Istina je da je najbolja metoda za učenje stranog jezika ona koja je individualna i prilagođena, ona koju smo sami izabrali, jer ono što je jednoj osobi izuzetno lako, drugoj može biti veoma teško. Krajnji cilj u izučavanju stranog jezika je aktivno znanje govora, čitanja i pisanja.

Baš kao i ljudi, i jezici pripadaju grupama, porodicama i nacijama. Npr. španski pripada grupi romanskih jezika (zajedno sa francuskim, italijanskim itd.), švedski grupi germanskih jezika (zajedno sa danskim i npr. nemačkim), a poljski grupi slovenskih jezika (gde se nalazi i ruski npr.).  Ako novi jezik pripada grupi iz koje već znamo neki drugi, mnogo je lakše naučiti ga, zbog brojnih sličnosti ili čak istovetnosti. Uzmimo za primer reč otac i njenu izvedenicu otadžbina, za koje donosimo primere iz više različitih jezika koji pripadaju velikoj grupi indoevropskih jezika (s obzirom na sličnosti u fonetici, morfologiji, leksici…).

nemački danski holandski engleski
Vater Fader Vader Father
Vaterland Fædreland Vaderland Fatherland

S druge strane, neki jezici, zbog sličnosti sa maternjim, mogu biti veoma zbunjujući i otežati učenje. Npr. ako nekom Rusu kažete da ima „krasan život“ upotrebivši upravo ovu sintagmu, gledaće vas bledo, jer ste mu upravo rekli da ima  „crveni stomak“

Početni nivo pojedinac može savladati potpuno sam

Istraživanja su pokazala da ako naučimo najvažnija gramatička pravila i između 300 i 1.000 reči, određenim stranim jezikom se možemo odlično služiti u različitim oblastima, a često je dovoljno poznavanje terminologije samo iz konkretne oblasti kojom se bavimo (medicina, ekonomija, trgovina i sl.). Nije neophodno da se nalazite u zemlji čiji jezik želite da naučite ili da trošite novac na skupa savremena audio-vizuelna sredstva. Ukoliko vas kroz učenje stranog jezika vodi nastavnik, jako je važno da grupe budu manje (3-5). Nastavnik ovde može biti od značaja samo kao svojevrsni vodič, kako bi vam pokazao i olakšao način učenja, dok vam udžbenici, priručnici i ostala sredstva za učenje svakako pomažu na tom putu, ali glavni deo posla je na vama samima. Međutim, svakako je najefikasniji način učenje u sredini koja govori tim stranim jezikom, premda sama činjenica da se nalazite u nekoj stranoj zemlji nije dovoljna da vas načini poliglotom.

Čini se da je danas lakše nego ikada ranije savladati strani jezik, jer su nam često i čak potpuno besplatno dostupna razna audio-vizuelna sredstva, jutjub, internet, televizija, muzika i film, koji su sasvim dovoljni za savladavanje osnovnog nivoa. Izdvojićemo samo neke od besplatnih sajtova: Duolingo  (https://www.duolingo.com/), Lingvist  (https://lingvist.com/), Busuu   (https://www.busuu.com/en), Memrise (https://www.memrise.com/), LearnLanguage (https://www.learnalanguage.com/), kao i veoma korisne linkove: http://learnenglish.britishcouncil.org/en/, http://learning.blogs.nytimes.com/

Naučeno primenjivati u praksi

Nedostatak reči ponekad blokira komunikaciju, a zbog poteškoća u objašnjavanju, izražavanje ostaje neodređeno. Važno je čitanje tekstova na stranom jeziku (ne preskačite reči koje ne razumete, jer vam u tom slučaju kontekst rečenice može pomoći da saznate njihovo značenje). Ako ne možete sami da odgonetnete značenje odgovarajućih reči ili izraza, pomoć možete potražiti i u rečniku, koji je potrebno da imate pri ruci u svakom trenutku kada učite jezik, a svaki novonaučeni izraz ili reč – podvucite. Uklapanjem tih reči u kontekst rečenice radi shvatanja smisla i razumevanja istih omogućiće vam da automatski i spontano naučite i do 50% nepoznatih reči.

Savladavanje svakog stranog jezika započinje učenjem osnovnih reči i fraza, što omogućava da se za veoma kratko vreme osposobite za neophodnu konverzaciju. Vežbajte i brzinu izgovaranja, jer vam to omogućava da brže i lakše ispratite i čujete druge ljude koji već govore tim jezikom. Glagole i imenice možete učiti u paru, a kada učite neku novu reč probajte da od nje izvedete što više drugih reči. Uzećemo nekoliko primera iz nemačkog jezika:

  • Wissen (znanje); wissen (znati); Wissenschaft (nauka); Wissenschaftler (naučnik); Wissenschaftlerin (naučnica)
  • Geld (novac), Bargeld (gotovina), Geldautomat (bankomat), Trinkgeld (bakšiš), kleingeld (kusur)
  • Heim (dom), Heimat (domovina), heimisch (domaći)

Zapisujte ih i u vežbajte tako što ćete ih odmah primeniti u odgovarajućem kontekstu, kreirajući određene sintagme, rečenice, priče… Ubedljivo najgori metod učenja jezika jeste da reči stranog jezika učite odvojeno, bez ikakve veze sa samim tekstom ili njihove korelacije u kontekstu rečenice. Primera radi, ako ste naučili reč dress (engl.), naravno da tu nećete stati, već ćete odmah napraviti mapu sa pripadajućim glagolima i pridevima (moja haljina, nova haljina; kupiti haljinu, pozajmiti haljinu, sašiti haljinu…).

Često vežbajte izraze i ključne gramatičke oblasti važne za osnovnu i svakodnevnu komunikaciju (modalni glagoli, osnovna vremena, pasiv…). Prevođenje sa maternjeg jezika na strani može biti neuporedivo korisnije nego kada idete obrnutim smerom. Preporučljivo je slušati strane pesme i filmove bez titla ili sa titlom na stranom jeziku koji učite.

Na dvenvom nivou učite najmanje po 5 novih reči, a barem 15 minuta govorite strani jezik, kako biste vežbali i konverzaciju i kako vaše stečeno znanje ne bio ostalo na pasivnom nivou. Naravno, važno je i da s vremena na vreme obnavljate prethodno naučeno i da u učenju održavate kontinuitet. Izračunajte i sami, za mesec dana mogli biste da naučite oko 150 reči nekog jezika, a za godinu dana čak 1.300!

Povezani članci

Ostavi komentar