Sadržaj
Opšte je poznato da čovek kako bi održao zdravlje mora unositi uravnotežene količine vitamina, ugljenih hidrata, masti, belančevina, mineralnih soli i naravno vode. Raznovrsna i zdrava hrana je preduslov zdravog života ali nije garancija, u konačnom čovek se može razboleti, makar se pridržavao svih pravila zdravog života. Kada se čovek razboli dovoljno je da poseti lekara i poštuje propisanu terapiju i uskoro će mu biti bolje. Ali šta se dešava sa životinjama u prirodi o kojima ama baš niko ne brine, kako se one leče, kada se razbole.
Kako se životinje leče
Životinje se ređe razboljevaju od ljudi, posebno ako žive u netaknutoj prirodi. Životinje koje žive u blizini naselja, razboljevaju se mnogo češće i to od gotovo istih bolesti kao i ljudi.
Za razliku od domaćih kućnih lјubimaca, životinje u divlјini nemaju pristup tretmanima koje im pružaju vlasnici ili veterinari. Da li divlјe životinje znaju kako da se izleče?
Sve veći naučni dokazi ukazuju na to da životinje zaista imaju znanje o prirodnim lekovima. U stvari, oni imaju pristup najvećoj svetskoj apoteci: samoj prirodi. Zoolozi i botaničari tek počinju jasnije da shvataju kako divlјe životinje koriste bilјne lekove kako bi sprečile i izlečile bolest. Kada se životinja u divljini razboli, sama sebe leči: odabira hranu bogatu vitaminima kako bi povećala količinu gvožđa u organizmu ili da jednostavno nadoknadi nedostatak vitamina. Životinje su mnogo ranije od nas otkrile lekovite biljke i značaj vitamina.
O lekovitim svojstvima mnogih lekovitih trava koje se koriste vekovima saznali smo od životinja. Zapravo ljudi su primetili da životinje i to one bolesne jedu određene biljke koje nisu deo njihovog uobičajnog jelovnika. Ljudi koji su svedočili da životinje jedu hranu koja nije deo njihove uobičajene ishrane, shvatili su da se životinje samo-leče prirodnim lekovima.
Da li životinje moraju da nauče ili jednostavno znaju
Pa, kako životinje znaju kako da se izleče? Neki naučnici veruju da je evolucija životinjama urodila sposobnost da biraju ispravne bilјne lekove. U pogledu prirodne selekcije verovatnije je da će preživeti životinje koje bi umele da pronađu lekovite supstance u divlјini. Druga zapažanja su pokazala da se, posebno među primatima, lekarske veštine uče i prenose. Često se u prirodi mogu videti kako ženke nekih primata odbijaju ruku svog mladunčeta od određenog lišća ili stablјike kao da kažu „Ne, ne to“.
Primeri samo-lečenja životinja
Kako bi vam što bolje dočarali ovu lepu priču iz životinjskog sveta donosimo vam nekoliko primera samo-lečenja životinja u divljini:
- Američki crni medved, kada se probudi iz svog zimskog sna, najpre potraži lukovice nekih biljaka koje pojede kako bi pročistio svoj organizam.
- Kada mačke i psi imaju bolove u stomaku oni jedu travu. A zašto baš travu: Od trave povrate ono što im nadražuje želuda, pored ostalog i dlaku koja je u želudac dospela lizanjem i čišćenjem tela.
- Psi i mačke ne ližu svoju dlaku samo zbog higijene, razlog za ovo je mnogo kompleksniji nego što se čini na prvi pogled. Zapravo Vitamin D koji preko sunčevih zraka dospeva na telo životinje one jezikom unose u organizam.
- Grabljivica koja uhvati svoj plen najpre pojede iznutrice, jetru i gušteraču, tamo gde ima najviše vitamina. Ako se desi da je krupnije grabljivice oteraju, bar će na taj način zadovoljiti svoju potrebu za vitaminima.
- Beloglavi sup je izložen zarazama od uginulih životinja. Zato mu je vrat bez perja, lakše se održava. Na velikim visinama gde oni borave, ultravioletni zraci uništavaju bakterije na vratu i glavi.
- Mnoge životinje jedu minerale poput gline ili uglјa zbog svojih lekovitih svojstava. Kolobus majmuni na ostrvu Zanzibar primećeni su kako kradu i jedu uglјen iz lјudskih vatri. Na ovaj način, dokazano je, suzbijaju toksične fenole koje stvaraju listovi manga i badema koji su deo njihove ishrane.
Ptice i paraziti
Mnoge ptice često muku muče sa parazitima. Za njih je veoma važno da im krila budu čista i bez parazita, jer ako se oni prenamnože, ptice ne mogu da lete. Zato ptice pozivaju mrave u pomoć, dobro možda ne baš pozivaju, više ih koriste na način da se jednostavno popnu se na mravinjak i čekaju da ih mravi preplave. Mravi luče mravlju kiselinu koja uništava parazite i druge napasti koje se nastanjuju u perju ptica. Pojedine ptice čak pokupe svojim kljunom po nekoliko mrava, zdrobe ih i utrljavaju po sebi.
Ženka afričkog slona
Biolozi su posmatrali ženku afričkog slona više od godinu dana i otkrili sledeće: Slonica je tokom svoje duge trudnoće održavala redovne prehrambene navike, ali rutina se naglo promenila pred sam kraj trudnoće. Iako pred porodom trudna slonica, krenula je u potragu za grmlјem koje je raslo gotovo 30 kilometara od njenog uobičajenog prebivališta. Slonica je žvakala i jela lišće i koru jednog grma, a potom je nakon nekoliko dana rodila zdravo mladunče. Čini se da je slonica tražila baš ovu bilјku da bi podstakla i verovatno olakšala porođaj. Istu bilјku „slučajno“ uzgajaju i kenijske žene kako bi napravile čaj koji podstiče porođaj.
Divlјe životinje se ne oslanjaju na industrijski proizvedene sintetičke lekove da bi izlečile svoje bolesti; lekovi koji su im potrebni nalaze se u njihovom prirodnom okruženju. Dok životinje u divlјini instinktivno znaju da se izleče, lјudi su to znanje zaboravili samo zbog naše izgublјene veze sa prirodom.