Početna ŽivotKorisni saveti Kako se vrši pravilna dezinfekcija objekata za držanje domaćih životinja

Kako se vrši pravilna dezinfekcija objekata za držanje domaćih životinja

Predrag Konatarević
164 pregleda

Vlasnici velikih farmi za uzgoj životinja svakodnevno se suočavaju sa mnogim izazovima, a održati higijenu na visokom nivou možda i najveći, a u ovakvim objektima od veoma značajan. Ukoliko se prostorije gde borave životinje ne održavaju pravilno mogu biti izvor ozbiljnih zaraznih bolesti koji napadaju životinje, ali I ljude

Zdravi uslovi za uzoj životinja obezbeđuju i zdrave i kvalitetne proizvode bezbedne za ljude, pa su samim tim i uzgajivači pod većim pritiskom da te uslove obezbede, zbog toga su čišćenje i dezinfekcija od velikog značaja u objektima ovakvog tipa. Redovnim čišćenjem smanjuje se rizik da se uzročnik bolesti unese na farmu ili eventualno proširi, a uništavanje klica u cilju suzbijanja širenja bolesti ili zaraze postiže se jedino dezinfekcijom objekta.

Značaj dezinfekcije

Cilj održavanja higijene i obavljanje redovne dezinfekcije, jeste uništavanje mikroorganizama u prostorijama gde borave životinje. Razni patogeni mikroorganizmi izazivači su zaraznih bolesti i različitih infekcije od kojih životinje oboljevaju. Dobro održavana higijena jedan je od preduslova bez kojeg nema uspešne proizvodnje, kvalitetnih proizvoda i dobrih proizvodnih rezultata.

Postupak dezinfekcije najbolje je obaviti krajem proleća ili početkom leta jer se tada životinje mogu izmestiti na otvoreno, ali samo ako je u pitanju preventivna dezinfekcija. Ako se problem pojavi ne treba čekati povoljne vremenske uslove i odlagati,u takvim situacijama svaki trentak je pogodan za njeno obavljanje. Ako se postupak dezinfekcije primenjuje u preventivne svrhe dovoljno je obavljati ga i jednom godišnje, međutim ako se ovom postupku priskočilo tek kada je do bolesti i zaraze došlo onda ga treba primeniti i nekoliko puta u kratkom vremenskom period.

Neadekvatna higijena na farmama direktno utiče na zdravlje životinja, ali i na njihove produktivne sposobnosti. Izlučevine životinja idealna su sredina za razvoj bakterija i virusa i širenje zaraze. Međutim te bakterije ne samo da ugožavaju zdravlje životinja, nego kontaminiraju i mleko, meso i druge proizvode, pa samim tim je i život ljudi ugrožen.

Prostorije u kojima se ne održava higijena može dovesti i do uginuća životinja, a najbolji način u sprečavanju pojave neke potenticijalno opasne bolesti je prevencija.

Dezinfekcija štala

Početak lepog vremena idealan je period za obavljanje dezinfekcije štala, jer tada životinje mogu na ispašu ili da se izmeste na drugi otvoreni prostor. Pre početka same procedure potrebno je obaviti i pripremu da bismo bili sigurni da će postupak dezinsekcije dati najbolje rezultate. To su stvari koje moramo sami odraditi pre dolaska stručne službe:

  • Uklanjanje ostatka hrane i sena.
  • Iznošenje svih pojilica i sličnog inventara,
  • Temeljno pranje i ribanje unutrašnjosti štale i ispiranje jakim mlazevima hladne vode.

Kada su ovi uslovi obezbeđeni, i kada se štala u potpunosti osuši, stučna lica izlaze na teren i prvo prskaju zidove i podove sredstvima za dezinfekciju kako bi se sprečila pojava buđi i uništile bakterije, koji preparati će tačno biti primenjeni zavisi od procene lica koja obavljaju dezinfekciju, ali to su uglavnom preparati na bazi hlora, kolorni kreč, krečno mleko ili masna soda.

Dezinfekcija svinjaca

Ono što prethodi dezinfekciji svinjaca jeste temeljno čišćenje. Izlučevine u svinjcima, odnosno mokraća i sva tečnost koja otice Iz svinjca potencijalni su izvori zaraze i mogu da sadrže klice slinavke, šapa crvenog vetra ili svinjske kuge koji mogu biti potencijalna opasnost i za čoveka. Zbog moguće eventualne zaraze čoveka prilikom čišćenja svinjca, neophodno je da osoba koja je za to zaduženja bude i adekvatno zaštićena, a prilikom napuštanja svinjca mora dezinfikovati obuću i ruke, ali i radno odelo.

Pre same dezinfekcije, osim izbacivanja organskog otpada iz svinjca, treba izneti i hranilice i pojila. Ako su u pitanju drvene posude, najbolje ih je zameniti ih novim, dok metalne ili od nekog drugog materijala koji podnosi toplotu, treba potopiti u ključaloj vodi ili u 3% rastvoru sode. Detaljno pranje svinjca je sledeći korak pre same dezinfekcije, posebno treba obratiti pažnju na slivnike, uglove jer ova mesta mogu biti legla patogenih mikroorganizama. Nakon detaljnog pranja, i kada prostorija bude kompletno suva, može se obaviti dezinfekcija.

Dezinfekcija objekata za gajenje živine

Prilikom svakog novog proizvodnog ciklusa u živinarskim farmama neophodno je obaviti detaljno čišćenje objekta, a to je neophodno da bi se i u sledećem ciklusu obezbedili zdravi i kvalitetni proizvodi.

Nakon što se pilići isporuče, odnosno objekat ostane prazan, prvo se iznosi oprema, prazne se sistemi za hranjenje i pojenje, a onda se pristupa uklanjanju stajinjaka, ostataka hrane i drugog odpada, posebnu pažnju potrebno je obratiti i na ventilacione otvore, grede i druge predmete i sa njih detaljno ukloniti prašinu. I na kraju jakim mlazom vode dobro sve oprati. Onda je prostor spreman za dezinfekciju.

Najčešća sredstva za dezinfekciju

Bilo koji objekat za boravak životinja zahteva redovno održavanje, temeljno odrađena dezinfekcija podrazumeva prskanje zidova, svih otvora, plafona, podova, pa po potrebi i krova, Sredstva koja se načešće koriste su:

  • Gašeni kreč – ovaj dezificijens se dobija tako što se sveže pečeni živi kreč stavi u neku posudu i isprska vodom, tada dolazi do reakcije i zagrevanja kreča i on se pretvara u prah. Nakon nanošenja u prostorijama za boravak životinja, neophodno je da prozori budu otvoreni nekoliko dana da bi se sve provetrilo  dobro osušilo
  • Krečno mleko – ono se dobija od sveže gašenog kreča  izgledom podseća na mleko. Pre primene treba dobro promešati sredstvo da bi se lepo sjedinilo, a nakon što se osuši prostorije su spremne za upotrebu.
  • Hlorno krečno mleko – dobija se iz hlornog kreča poželjno je da hlorno krečno mleko pripremate sveže, pre same primene.
  • Kaustična soda – izuzetno efikasno sredstvo, posebno u borbi sa slinavkom, šapom i svinjskom kugom. Obično se meša sa krečnim mlekom.
  • Kaporit – ovaj preparat sličan je hlornom kreču samo sa mnogo jačim delovanjem.

Zaključak

kada je reč o proizvodnji hrane, higijena je imperativ, a tu spadaju i dezinfekcija i dezinsekcija. Najbolje je angažovati profesionalce koji će koristiti neškodljive preparate i tako sprečiti da neželjene materije dospu u lanac ishrane.

Povezani članci

Ostavi komentar