Sadržaj
Svaka osoba doživi više puta u životu da u nekoj kompleksnoj situaciji oseti ljutnju,bes, srdžbu, uznemirenost, strah i sl. U tom trenutku, usled intenzivnog emocionalnog doživljavanja čini nam se da ne vidimo i ne mislimo jasno.
Bilo kakva reakcija može biti praćena ishodom kojim nismo zadovoljni, tako na primer, možemo reći nešto zbog čega ćemo zažaliti. U nekim situacijama moguće je biti paralisan usled snažnog doživljavanja emocija te ne reagovati ni na koji način.
Sve ovo najčešće vodi ka donošenju loših odluka, jer usled emocionalnog naboja vidimo delić, a ne uviđamo celu sliku nekog događaja, tako da i odluke zasnivamo na nepotpunim činjenicama. To su one situacije kada se najčešće kaže: ”Ne znam šta mi je bilo te sam tako reagovao, to ne liči na mene?”. U daljem tekstu pokušaćemo da predstavimo tipove psihološkog distanciranja, neke tehnike za njegovo uspostavljanje, kao i benefite koji iz toga proizilaze.
Šta je psihološko distanciranje?
Koncept psilhološkog distaciranja obuhvata sposobnost osobe da se udalji bez trenutne reakcije, zatim da istraži okollnosti i razmisli o toku akcije umesto da se povede za neposrednim snažnim emocijama. Psihološko distanciranje nije psihološki proces koji objašnjava neki aspekt ljudskog ponašanja (kao što je na primer pamćenje ili opažanje). Može se jednostavno reći da je to alat koji se koristi u određenim situacijama u određene svrhe.
Tri glavna smera psihološkog distanciranja
Dosadašnja istraživanja i teorijska izučavanja ovog koncepta su se saglasila oko toga da psihološko distanciranje može da se kreće u tri pravca i to:
- Psiihološko distanciranje može da se odnosi na vremensko distanciranje od nekog događaja, pa tako različito tretiramo događaje iz daleke prošlosti od onih u bliskoj prošlosti. Oni događaji koji su u bliskoj prošlosti pokreću intenzivniji odgovor kada pomišljamo o njima i anticipiramo neki od mogućih ishoda.
- Psihološko distanciranje može da se odnosi i na našu sposobnost da se udaljimo od ljudi koji nam ne prijaju.To znači da stvaramo prostor između sebe i nekoga koga doživljavamo kao neprijatnog.
- Psihološko distanciranje kao kocept je proučavano u razvojnoj psihologiji gde se najčešće određuje kao proces u kome dete stvara prostor između sopstvenih postupaka i neposrednog okruženja.
Sva tri smera psihološkog distanciranja podrazumevaju isto, a to je povećanje udaljenosti između sebe i nečega (nekoga) drugog kako bi smo mogli da promenimo način na koji pristupamo i razmišljamo o datoj situaciji.
Razvoj psihološkog distanciranja
Razvoj psihološkog distanciranja objašnjava se u okviru razvojne psihologije. Uspostavljanje ove sposobnosti povezuje se sa razvojem govora kod dece. U vezi sa ovim smatra se da se psihološko distanciranje razvija kroz jezik. Kroz upotrebu govora deca mogu da se igraju u imaginarnom svetu koji ranije nije postojao, već je neposredno izmišljen. Govor omogućava deci da održe distancu između realnog sveta i izmišljenog, hipotetičkog scenarija. Ovo nije svojstveno samo deci već je prisutno i kod odraslih kojima govor pruža mogućnost uspostavljanja distance između sebe (onakvih kakvi postoje) i teme razgovora.
Izvršno funkcionisanje i psihološko distanciranje
Psihološko distanciranje je tesno povezano sa “izvršnim funkcionisanjem “(executive functioning) tako da kroz ponašanje regulišemo emocije, a upravo ta regulacija emocija omogućava uspostavljanje psihološke distance.
Termin “izvršno funkcionisanje“ odnosi se na kognitivne procese koji su podjednako odgovorni i za psihološko distanciranje. Izvršno funkcionisanje obuhvata :
- Ponašanje usmereno ka cilju i planiranje,
- Inhibiranje odgovora (npr. kada se čeka u redu) se odnosi na sposobnost da odložimo emocionalni odgovor na određenu situaciju, što pomaže da se stvori psihološka distanca;
- Nadgledanje sopstvenog ponašanja se odnosi na sposobnost da se ažiriraju informacije koje se koriste i na koje se usmerava fokus u određenoj situaciji u procesu rešavanja problema i reagovanja.
- Promena ponašanja koja je u skladu sa poromenama u okruženju.
Sve u svemu, nakon što skrenemo pažnju i blokiramo naš početni odgovor, moguće je ponovo proceniti sve dostupne informacije u aktuelnom kontekstu i da donesemo odluku o tome šta je važno, a šta treba odbaciti. U tom slučaju, verovatnije je da ćemo biti zadovoljni odgovorom na datu situaciju.
Četiri načina psihološkog distanciranja
Postoje različiti načini psihološkog distanciranja:
#1 Odmoriti se
Na ovaj način se pravi pauza i uspostavlja se istinska fizička ili vremenska distanca u odnosu na neku situaciju, problem ili osobu. Ovo se može ilustrovati kroz primer svađe ili rasprave sa nekim. Onda kada osetite da ste ljuti i uzbuđeni preporuka je da napravite pauzu od 15 minuta, da napustite prostor u kome se odvija konkretna situacija, da se osamite ili odete u šetnju. Na ovaj način pravi se iskorak iz trenutne situacije i ublažava se njen intenzitet, te možete praktično rečeno da preformulišete situaciju. Možete da na osnovu svih infotrmacija, bistre glave, promislite i sagledate problem sa svih strana, da vidite celu sliku.
#2 Ajzenhauerova matrica
Ova matrica je praktična onda kada osećate da ste pretrpani brojnim obavezama i zahtevima okoline. Kreira se matrica 2×2, sa kolonama: hitno, manje hitno, važno i manje važno, a zatim se upisuje svaki od zadataka u kolone. Zadaci iz kolona manje važno – manje hitno – trenutno nisu prioritet te pažnju usmerite na hitno – važne zadatke. Na ovaj način se praktično udaljavamo od trenutnog stresa i anksioznosti i stvaramo poziciju u kojoj možemo jasno razmišljati o perspektivi.
#3 Gledajte sebe iz daljine
U situacijama kada doživljavate emocije snažnog inteziteta pokušajte da zamislite da posmatrate sebe iz daljine. Promena fokusa sopstvene perspektive iz prvog lica u treće može u značajnoj meri ublažiti neposredni emocionalni doživljaj i psihološke reakcije koje se u tom trenutku odvijaju. Na ovaj način imate mogućnost da preispitate sopstveno ponašanje u konkretnoj situaciji i pitate sebe šta biste pomislili o ponašanju nekog drugog kada biste ga videli u istoj situaciji?
#4 Posmatrajte sebe iz budućnosti
Ovo je možda i najkorisnija tehnika i ona je prikladna za više situacija ili scenarija.Onda kada se nađete u situaciji koja je nabijena intenzivnim emocijama ili kada imate utisak da Vaše ponašanje nije dobro i nije odgovarajuće pokušajte da zamislite sebe u budućnosti i gledajte unazad aktuelnu situaciju i svoje ponašanje u njoj. Stvaranjem ovakve vremenske distance manje je verovatno da ćete se fokusirati na neposrednu situaciju, već ćete sagledati događaj sa svim eventualnim posledicama u širem kontekstu. (Npr. odugovlačenjem sada možete otežati kasniju realizaciju nekog posla, ili ukoliko nekome uputite uvredljiv odgovor to može narušiti Vaš odnos sa tom osobom).
Ova tehnika je veoma korisna za planiranje i postavljanje ciljeva na svim životnim planovima, a ovi načini psihološkog distanciranja su veoma efikasni. Imajući u vidu dobrobiti koje nam mogu doneti, lako ih je uvrstiti u potrebne obrasce sopstvenog ponašanja, a jedan od načina za to je NLP trening. Kroz NLP trening dobijate brojne mogućnosti i prilike da kroz praktičan rad i uz pomoć smernica koje dobijate razvijate i usvojite tehnike psihološkog distanciranja, uspostavite bolju kontrolu emocija, da naučite kako da motivišete sebe i kako da postavljate važne lične i profesionalne ciljeve.
Zašto je psihološko distanciranje dobro za nas?
Uspostavljanje navike psihološkog distanciranja olakšava nam snalaženje u kompleksnim situacijama koje u nama podstiču snažan emocionalni odgovor. Tokom udaljavanja uspostavljamo kontrolu nad emocijama, smanjujemo mogućnost da činimo greške i sebe štitimo od neprijatnih posledica i ishitrenih emocionalnih reakcija zasnovanih na nepotpunim činjenicama. Osim toga, psihološko distanciranje je izuzetno korisno za uspešnu komunikaciju sa okolinom i unapređuje interpersonalnih odnosa, a sagledavanjem šire slike mi prevazilazimo neke parametre i ograničenja i bivamo kreativniji u rešavanju problema.
Na posletku, na pitanje šta valja učiniti da bi se izbegle loše odluke i reakcije zbog kojih ćemo se kajati? Možemo sumirati odgovor i reći da treba često praviti psihološku distancu, za svoje dobro i za dobro drugih, što znači udaljiti se na trenutak od date situacije ili problema kako bi se promenio način na koji se pristupa ili razmišlja i videla šira slika, nakon čega će sve biti jasnije.
Ostavi komentar