Sadržaj
Božićni rituali počinju na Badnji dan kada domaćin donosi badnjak kući, ali ga ne unosi u kuću sve do večeri. Slama koja se u kuću unosi zajedno sa badnjakom simbolizuje slamu na kojoj je rođen Isus. Veruje se da sa njom u kuću dolazi i Božiji blagoslov. U novije vreme se razlikuju običaji u gradu i selu. U gradu se badnjak najčešće kupi na pijaci (naravno, ne mora da bude pravilo), a grančica se stavi na ikonu. Simbolično se poređa u neku posudu malo slame, lišća od badnjaka, orah, pospe se pšenicom i zapali se sveća. Često ćete i na pijaci moći da nađete ovakve ikebane. Svakako to nema istu čar kao kada ih sami pripremite. Nekada se hrana za Badnje veče služila na slami na podu, i jelo se rukama. Danas se to iskorenilo, tako da se obeduje za stolom uz upotrebu escajga.
Unošenje Badnjaka u kuću
Badnjim danom počinje božićno praznovanje, a to je istovremeno poslednji i najstrožiji dan Božićnog posta. Prema našim starim običajima, ujutru rano, već u zoru po badnjak idu muškarci iz porodice. Bira se najčešće mlad i prav cer, a može i hrast. Kada se odabere odgovarajuće drvo, domaćin se okrene ka istoku, tri puta se prekrsti, pomoli se a zatim uzima sekiru kako bi odsekao badnjak. Prema narodnom verovanju, badnjak se mora odseći u tri snažna zamaha sekirom. Badnjak se zatim donosi kući, uspravi se pored ulaznih vrata a tek uveče se unosi u kuću i pali kao simbol toplote koja greje i zbližava ukućane.
Običaji za Badnje veče
Nakon unošenja badnjaka u kuću, najpre se celiva i maže medom ( mada u različitim krajevima su različiti i običaji) a zatim se pali. Rasplamsavanje plamena je najčešće praćeno rečima – „koliko iskrica, toliko srećica, koliko varnica, toliko parica,koliko novaca, toliko ovaca…“ Sve to izgovara i položajnik koji sutradan na Božić prvi dođe u kuću. Pečenica se unosi na ražnju, tako što je uglavnom dvojica muškaraca unose. Jedan od njih obavezno prelazi desnom nogom preko praga, pozdravljajući domaćicu i ostatak ukućana rečima „Dobro veče! Čestit Božić! Srećno Badnje veče!“ Domaćica vadeći iz sita pšenicu i zob posipa pečenicu i domaćina odpozdravljajući rečima – „Dobro veče! Čestiti vi i vaša pečenica!“ Prema verovanju na Badnje veče, trebali bi da se pomirite sa svima i da im oprostite.
Sa badnjakom se u kuću unosi i slama koja se posipa po celoj kući ili po prostoriji gde je postavljena trpeza. Slama simbolizuje onu slamu iz Vitlejemske pećine u kojoj se rodio Isus. U slamu se najčešće ostavljaju pokloni, voće i slatkiši za decu. Prema starim srpskim običajima, deca idu za domaćinom dok unosi slamu i pijuču. Nakon toga, domaćin obilazi sve delove kuće bacajući u ćoškove orahe. Kvocanje i pijukanje imaju posebnu simboliku – „Kao što kvočka prikuplja piliće i greje ih majčinskom ljubavlju, tako je i Hristos došao da sve ljudi sakupi u jedno i ujedini ih svojom ljubavlju.“ Kao što se pilići hrane žitom, Isus je ljude nahranio i napojio govoreći – „Ko je gladan neka dođe k’ meni i ja ću ga nahraniti i ko je žedan neka dođe k’ meni da pije vode žive.“
Badnje veče i praznična trpeza
Nakon obavljenih svih gore navedenih rituala i molitve, pristupa se večeri. Ukućani se najpre pomole Bogu, čestitaju jedni drugima Badnje veče a zatim sednu za trpezu. Večera je svakako posna a na stolu se najčešće nalazi prebranac, kiseli kupus, salata, turšija, suve šljive, smokve, jabuke, orasi i beli luk. Kako se navodi u „Godišnjim običajima Srba“, od svih praznika običaji koji prate Badnji dan i Božić se posebno izdvajaju po živopisnosti kao i simbolici svih tih običaja.
Običaji za Božić
Na prvi dan Božića se dočekuje položajnik ( osoba koja prva ulazi u kuću), odlazi se u crkvu na pričešće i jede se prvi mrsni doručak. Domaćica pre nego što Sunce izađe, porani kako bi napravila česnicu. U česnicu se uvek stavlja metalni novac ili zlatnik ( u nekim krajevima stavljaju i dren) i veruje se da će onaj ko izvuče novac iz česnice imati novca tokom cele godine. Česnica ima simbolično značenje i podseća na noć kada su mudraci došli na poklonjenje. Marija im je ponudila hleb te zbog toga je običaj da se na trpezi za Božić nađe česnica. Dren koji se stavlja u česnicu simbolizuje zdravlje, a novčić simbolizuje blagostanje.
Božićni praznici traju tri dana i običaj je da se za to vreme kuća ne čisti, odnosno da se slama ne iznosi iz kuće.
Bez obzira da li slavili ovaj poseban hrišćanski praznik po starim srpskim običajima ili ga obeležavali po gradskim običajima, najvažnije od svega je da ga proslavite u miru i harmoniji kako sa sami sa sobom tako i sa ljudima koje volite i koji vas vole.