Sadržaj
Srbija je među prvacima Evrope po uzgoju kukuruza, pšenice, ječma, raži i drugih žitarica. Plodno tlo Vojvodine, centralne i zapadne Srbije pogoduje uzgoju raznih biljnih kultura, te se stoga brojna poljoprivredna gazdinstva odlučuju za zemljoradnju. Međutim, postoje i alternativne biljne kulture, čiji se uzgoj još uvek nije odomaćio na ovom podneblju. Pojedini poljoprivrednici stidljivo odlučuju da im pruže šansu i okušaju sreću. Oni koji su pokušali tvrde da se profitirati može.
Da, govorimo o kikirikiju, čudesnoj namirnici koja je u 15. veku stigla u Evropu i dugo vremena bila korišćena isključivo kao stočna hrana. Vremenom je prepoznat potencijal kikirikija (kao i njegov odličan ukus), te su ga i ljudi uvrstili u svoju ishranu.
Ako ste se nekad pitali da li se kikiriki može proizvoditi u Srbiji, odgovor je potvrdan – da, može. Kikiriki nije zahtevna biljka, a za njegov uzgoj vam nije potreban ni delić mehanizacije, kao za uzgoj kukuruza, recimo. Biće vam dovoljna motika da ga zasejete, ogrnete i okopate. Ako budete želeli da ga prodajete upakovanog, mašine za pakovanje u džakove jedina su veća investicija koju ćete morati da napravite.
No, hajde da vidimo šta je sve potrebno za uzgajanje kikirikija u Srbiji.
Kakve uslove zahteva kikiriki?
Kikiriki nije žitarica. U pitanju je leguminoza, mahunarka, baš poput pasulja ili sočiva, iako je izgledom najsličniji krompiru. Možda niste znali, ali plod kikirikija se razvija u mahunama koje rastu pod zemljom.
Da bi vaš rod kikirikija bio obilan, potrebno vam je rastresito plodno tlo. Na zbijenim kiselim i krečnjačkim zemljištima nećete imati sreće sa njegovim uzgojem. Pored plodnog zemljišta, kikirikiju je potrebno obilje sunčeve svetlosti i umerene padavine (ili zalivanje). Uspeva i u plastenicima i staklenicima, ako ima direknog svetla. Neće uspeti na mestu koje je zaklonjeno i do kojeg sunce ne dopire.
Setva i branje kikirikija
Seje se u proleće, kada je temperatura tla stabilna, a spoljašnja temperatura je oko 21 stepena Celzijusa, dakle, krajem aprila ili početka maja. Seje se u kućice, baš kao i krompir. U jednu kućicu (rupu) potrebno je ubaciti 4 zrna kikirikija, što znači da je za površinu od 1 hektra potrebno oko 60kg semena. Kućice moraju biti razmaknute oko 30cm, kako bi biljka imala prostora za rast, dok razmak između redova treba da bude 70 do 80cm.
Biljka kikirikija raste iznad zemlje i rađa prekrasne žute cvetove. Cvetovi su specifični. Oni poniru prema zemlji, a zatim se „ukopavaju“ u zemlju, gde nastavljaju sa rastom. Ispod zemlje se formiraju mahune kikirikija, koje lagano sazrevaju.
Pet meseci od datuma sadnje možete očekivati da je kikiriki sazreo. Dakle, ako ste ga posejali početkom maja, berbu treba očekivati početkom oktobra, pre prvih mrazeva. Biljka će početi da žuti, a kada to primetite, nemojte odlagati berbu. Berba se vrši čupanjem cele biljke, sa korenom. Ako predugo budete čekali, mahune mogu da satrule i ostanu u zemlji – iščupaćete samo površinski deo biljke.
Kada je biljka izvađena, treba je dobro otresti od zemlje, a zatim ostaviti na nekom mestu gde je dobro strujanje vazduha, kako bi se mahune prosušile. I – to je to.
Mahune kikirikija su spremne za pakovanje i distribuciju.
Pakovanje kikirikija
Ako želite da proizvodnju kikirikija od početka do kraja obavite na vlastitom poljoprivrednom gazdinstvu, nećete imati velika ulaganja, jer je kikiriki dosta jednostavan za održavanje. Međutim, za pakovanje će vam biti potrebna mašina za pakovanje u vreće.
Kikiriki je neophodno upakovati, kako biste ga sačuvali od spoljašnjih uticaja vlage. Ako kikiriki povuče vlagu, njegova mahuna može postati meka, a zrno može da užegne. Zbog toga je pakovanje u plastične vreće najbolja solucija.
Mašine za pakovanje u vreće mogu biti ručne ili automatske, zavisno od obima vaše proizvodnje. Ako je obim proizvodnje manji, ručna pakerica će vam biti sasvim dovoljna. Ručne mašine za pakovanje osoba koja vrši pakovanje prinosi vreći (od jute ili plastike), a zatim mašina sama duplim šavom prošiva vreću, industrijskim koncem.
Na ovaj način obezbeđuje se siguran transport kikirikija do kupaca.
Da li se proizvodnja kikirikija isplati?
Kikiriki je zastupljen u svakodnevnoj ishrani na našem podneblju, najviše kao grickalica, jer je zdrav izvor proteina i masti, a dobar je za mršavljenje i prevenciju raznih bolesti. Kikiriki koji se prodaje u Srbiji mahom je poreklom iz uvoza, jer nema dovoljno proizvodnih kapaciteta. Deficit domaćeg kikirikija otvara mogućnost proizvođačima za dobru zaradu.
Količina kikirikija koja se dobije sa jednog hektra obradive površine premašuje prinose žitarica, a prodaje se znatno skuplje, jer postiže mnogo bolju cenu otkupa. Pritom, za skladištenje kikirikija nisu neophodne sušare i silosi, što znatno smanjuje troškove proizvodnje.
Kikiriki se prodaje u ljusci, pečen ili pržen, slan ili neslan, usitnjen za kolače, a od njega se može praviti i kikiriki puter, namirnica koja je sve popularnija kod nas. Kako ćete prodavati kikiriki – zavisi od vas, ali potencijal uzgoja ove alternativne biljne kulture je veliki. Na vama je samo da ga iskoristite.