Početna ZdravljeBolesti Kako regulisati hormonski disbalans prirodnim putem

Kako regulisati hormonski disbalans prirodnim putem

Predrag Konatarević
483 pregleda
Hormonski disbalans

Koliko nam je zdravlje važno, najčešće shvatimo tek kada nas telo upozori na neki „kvar“. U najboljem slučaju, pojedini znaci tih kvarova dovoljno su glasni da nam odmah skrenu pažnju.

One tiše smo ponekad skloni da previdimo ili ih ne prepoznamo na vreme. Nevolja je u tome što iza tih zbunjujućih znakova može stajati i kompleksniji problem. Ako smo često dekoncentrisani i nervozni, pripisaćemo to umoru ili stresu, dok ćemo uzrok višku kilograma tražiti u nezdravoj i obilnoj ishrani.

Krivci često i jesu negde „spolja“: u pretrpanom poslovnom rasporedu, punom tanjiru ili nedovoljnom vremenu za odmor. Ipak, za pravi uzrok se na kraju ispostavi da je u nama (odnosno, u našem telu), ali i da ga može pratiti još mnoštvo simptoma. Manjak energije, poremećaj mesečnog ciklusa, depresivnost, loše varenje, pojačan apetit, smanjeni seksualni nagon, napadi vrućine, sterilitet ili problemi sa kožom – sve su to znaci koji upućuju na nepravilan rad hormona.

Hormoni – pokretači našeg tela

Hormonski disbalans nastaje kada nivoi određenih hormona nisu uravnoteženi. U tom slučaju, telo ih proizvodi ili u nedovoljnoj, ili u prevelikoj količini.

Kao deo našeg endokrinog sistema, hormoni nastaju u žlezdama sa unutrašnjim lučenjem. Oni imaju ulogu glasnika koji šalju signale između žlezda i organa. Da nije ključnih hormona (estrogen, insulin, progesteron, testosteron, adrenalin, kortizol i hormoni rasta), ni naš organizam ne bi mogao pravilno da funkcioniše.

Isto je toliko važna i ravnoteža u njihovoj proizvodnji. Kada dođe do poremećaja u radu hormona, osobe koje pate od ovog problema mogu imati i ozbiljne posledice po zdravlje.

Gde se sve kriju uzroci hormonskog disbalansa?

Kada je reč o glavnim uzrocima hormonske neravnoteže, stručnjaci se slažu da ih treba tražiti u neadekvatnom životnom stilu. To se pre svega odnosi na način ishrane koji ne odgovara potrebama našeg tela.

Tome se potom pridružuju i neki drugi faktori: izostanak fizičke aktivnosti, nedovoljno sna, kao i česta i dugotrajna izloženost stresu. Stručnjaci pritom upozoravaju i na štetnost loših navika: pre svega, pušenja i preteranog unosa alkohola i kofeina.

Isto tako, uzroci hormonskog disbalansa mogu biti i genetski. Ukoliko je neko iz naše porodice već patio od ovog problema, postoji verovatnoća da ćemo i mi naslediti tu sklonost. U današnje vreme to ipak ne mora biti pravilo, jer se veliki broj uzroka vezuje za užurbani stil života.

Kako do ponovne ravnoteže hormona uz nekoliko jednostavnih pitanja

U pokušaju da ponovo uspostavimo hormonsku ravnotežu, prednost svakako imaju prirodne metode. Međutim, odlazak kod lekara nipošto ne bi trebalo odlagati. Neki od simptoma mogu da ukažu na poremećaj različitih hormona, a to je nemoguće utvrditi bez detaljnih pregleda i analiza.

To se posebno odnosi na kompleksnije slučajeve, odnosno kada lekar proceni da je potrebno uključiti hormonsku terapiju. Da bi bilo koji vid lečenja bio u potpunosti uspešan, prvi korak je svakako promena načina života.

Ako nas pojedini simptomi već upozoravaju na ovaj problem, valjalo bi da postavimo nekoliko ključnih pitanja – a ona će nas odvesti i do pravih rešenja.

  1. Kako se hranimo?

Ako nam u ishrani nedostaje važnih hranljivih sastojaka, to će se svakako odraziti na naš hormonski status. Za regulisanje hormona prirodnim načinom stručnjaci uvek ističu da je važno izbegavati unos šećera, trans-masti i ugljenih hidrata.

Obroci bi umesto toga trebalo da budu bogati namirnicama biljnog porekla. Na vrhu ove liste je zeleno lisnato povrće: brokoli, kupus, spanać, kelj, karfiol i blitva. Njihovi sastojci pomažu u eliminaciji viška estrogena, a najzdraviji su ukoliko se jedu pripremljeni na pari.

Ne bi trebalo izostaviti ni omega-3 masne kiseline: one na prirodan način poboljšavaju koncentraciju i pamćenje, ublažavaju depresivnost i smanjuju upale. Kod regulacije hormonskog disbalansa dobro je u ishranu uključiti masne vrste ribe (tunjevinu, losos i skušu), kao i orašaste plodove, seme lana i čia semenke.

Isto se odnosi na voće i povrće – pored niskog sadržaja šećera, ono je bogato vlaknima, antioksidansima i važnim vitaminima i mineralima koji podstiču hormonsku ravnotežu.

Od ključnih vitamina savetuje se pojačan unos gvožđa, budući da njegov nedostatak veoma utiče na hormone kod žena u reproduktivnom periodu. Za proizvodnju testosterona i hormona rasta neophodan je vitamin D, koji ima važnu ulogu u regulisanju većine telesnih funkcija.

orašasti plodovi

Izvor slike: unsplash.com

  1. Da li redovno vežbamo?

Mnogo je studija koje potvrđuju da fizička aktivnost, pored održavanja telesne težine, ima još mnogo dobrih strana. Jedna od njih je podsticanje proizvodnje „hormona sreće“ (endorfina i dopamina), ali je poznato i da redovno vežbanje smanjuje nivo kortizola – hormona stresa.

Da bi se lučeje ovih hormona dovelo u ravnotežu, važno je da redovno izdvajamo vreme za aktivnosti koje nam prijaju. Odličan izbor mogu biti šetnja, trčanje, fitnes, plivanje ili vožnja bicikla, pod uslovom da ne prekoračujemo sopstvene granice i ne forsiramo vežbe koje su nam naporne i iscrpljujuće.

  1. Da li smo pod prevelikim stresom?

Od svih neprijatelja pravilnog rada hormona, stres je apsolutno među vodećim. Kada smo dugo izloženi stresu, nivo kortizola u krvi je takođe na visokom nivou. U tom slučaju će naše telo reagovati iscrpljenošću, padom imuniteta, pojačanim apetitom, otežanim varenjem ili poremećajem menstrualnog ciklusa.

Sa druge strane, borbu protiv stresa nam mogu olakšati tehnike poput joge, meditacije i vežbi dubokog disanja. Na taj način stabilizujemo hormone stresa i na prirodan način vraćamo telo u ravnotežu.

  1. Da li nam je potrebno više sna?

Kvalitetan odmor je izuzetno važan za pravilan rad hormona, pre svega onih koji regulišu rast i apetit. Od ustaljene rutine spavanja u velikoj meri zavisi da li će se hormoni u dovoljnoj meri oslobađati u krvotoku.

Idealno bi bilo da svake noći odlazimo na spavanje u približno isto vreme. Isto tako, da bi naše telo zaista bilo odmorno, potrebno nam je u proseku 7 do 8 sati kvalitetnog sna.

  1. Koliko nam je telo izloženo toksinima?

Nikotin, alkohol, kofein, veštački aditivi ili štetni sastojci u kozmetičkim preparatima – ovo su sve štetne materije koje narušavaju prirodnu ravnotežu hormona. Zato je važno da prepoznamo u kojoj meri smo im izloženi i da ih izbegavamo kad god je to moguće.

Na prvom mestu, stručnjaci preporučuju prestanak pušenja i smanjenje unosa alkohola i kofeina. Da bismo izbegli štetne aditive u hrani, neophodno je da iz jelovnika izbacimo industrijski prerađenu hranu. Boravak u prirodi ublažiće posledice izloženosti zagađenom vazduhu, dok se za negu tela savetuje da koristimo preparate na bazi prirodnih sastojaka.

Povezani članci

Ostavi komentar