Koliko nam je zdravlje važno, najčešće shvatimo tek kada nas telo upozori na neki „kvar“. U najboljem slučaju, pojedini znaci tih kvarova dovoljno su glasni da nam odmah skrenu pažnju.
One tiše smo ponekad skloni da previdimo ili ih ne prepoznamo na vreme. Nevolja je u tome što iza tih zbunjujućih znakova može stajati i kompleksniji problem. Ako smo često dekoncentrisani i nervozni, pripisaćemo to umoru ili stresu, dok ćemo uzrok višku kilograma tražiti u nezdravoj i obilnoj ishrani.
Krivci često i jesu negde „spolja“: u pretrpanom poslovnom rasporedu, punom tanjiru ili nedovoljnom vremenu za odmor. Ipak, za pravi uzrok se na kraju ispostavi da je u nama (odnosno, u našem telu), ali i da ga može pratiti još mnoštvo simptoma. Manjak energije, poremećaj mesečnog ciklusa, depresivnost, loše varenje, pojačan apetit, smanjeni seksualni nagon, napadi vrućine, sterilitet ili problemi sa kožom – sve su to znaci koji upućuju na nepravilan rad hormona.
Hormoni – pokretači našeg tela
Hormonski disbalans nastaje kada nivoi određenih hormona nisu uravnoteženi. U tom slučaju, telo ih proizvodi ili u nedovoljnoj, ili u prevelikoj količini.
Kao deo našeg endokrinog sistema, hormoni nastaju u žlezdama sa unutrašnjim lučenjem. Oni imaju ulogu glasnika koji šalju signale između žlezda i organa. Da nije ključnih hormona (estrogen, insulin, progesteron, testosteron, adrenalin, kortizol i hormoni rasta), ni naš organizam ne bi mogao pravilno da funkcioniše.
Isto je toliko važna i ravnoteža u njihovoj proizvodnji. Kada dođe do poremećaja u radu hormona, osobe koje pate od ovog problema mogu imati i ozbiljne posledice po zdravlje.
Gde se sve kriju uzroci hormonskog disbalansa?
Kada je reč o glavnim uzrocima hormonske neravnoteže, stručnjaci se slažu da ih treba tražiti u neadekvatnom životnom stilu. To se pre svega odnosi na način ishrane koji ne odgovara potrebama našeg tela.
Tome se potom pridružuju i neki drugi faktori: izostanak fizičke aktivnosti, nedovoljno sna, kao i česta i dugotrajna izloženost stresu. Stručnjaci pritom upozoravaju i na štetnost loših navika: pre svega, pušenja i preteranog unosa alkohola i kofeina.
Isto tako, uzroci hormonskog disbalansa mogu biti i genetski. Ukoliko je neko iz naše porodice već patio od ovog problema, postoji verovatnoća da ćemo i mi naslediti tu sklonost. U današnje vreme to ipak ne mora biti pravilo, jer se veliki broj uzroka vezuje za užurbani stil života.
Kako do ponovne ravnoteže hormona uz nekoliko jednostavnih pitanja
U pokušaju da ponovo uspostavimo hormonsku ravnotežu, prednost svakako imaju prirodne metode. Međutim, odlazak kod lekara nipošto ne bi trebalo odlagati. Neki od simptoma mogu da ukažu na poremećaj različitih hormona, a to je nemoguće utvrditi bez detaljnih pregleda i analiza.
To se posebno odnosi na kompleksnije slučajeve, odnosno kada lekar proceni da je potrebno uključiti hormonsku terapiju. Da bi bilo koji vid lečenja bio u potpunosti uspešan, prvi korak je svakako promena načina života.
Ako nas pojedini simptomi već upozoravaju na ovaj problem, valjalo bi da postavimo nekoliko ključnih pitanja – a ona će nas odvesti i do pravih rešenja.
- Kako se hranimo?
Ako nam u ishrani nedostaje važnih hranljivih sastojaka, to će se svakako odraziti na naš hormonski status. Za regulisanje hormona prirodnim načinom stručnjaci uvek ističu da je važno izbegavati unos šećera, trans-masti i ugljenih hidrata.
Obroci bi umesto toga trebalo da budu bogati namirnicama biljnog porekla. Na vrhu ove liste je zeleno lisnato povrće: brokoli, kupus, spanać, kelj, karfiol i blitva. Njihovi sastojci pomažu u eliminaciji viška estrogena, a najzdraviji su ukoliko se jedu pripremljeni na pari.
Ne bi trebalo izostaviti ni omega-3 masne kiseline: one na prirodan način poboljšavaju koncentraciju i pamćenje, ublažavaju depresivnost i smanjuju upale. Kod regulacije hormonskog disbalansa dobro je u ishranu uključiti masne vrste ribe (tunjevinu, losos i skušu), kao i orašaste plodove, seme lana i čia semenke.
Isto se odnosi na voće i povrće – pored niskog sadržaja šećera, ono je bogato vlaknima, antioksidansima i važnim vitaminima i mineralima koji podstiču hormonsku ravnotežu.
Od ključnih vitamina savetuje se pojačan unos gvožđa, budući da njegov nedostatak veoma utiče na hormone kod žena u reproduktivnom periodu. Za proizvodnju testosterona i hormona rasta neophodan je vitamin D, koji ima važnu ulogu u regulisanju većine telesnih funkcija.
- Da li redovno vežbamo?
Mnogo je studija koje potvrđuju da fizička aktivnost, pored održavanja telesne težine, ima još mnogo dobrih strana. Jedna od njih je podsticanje proizvodnje „hormona sreće“ (endorfina i dopamina), ali je poznato i da redovno vežbanje smanjuje nivo kortizola – hormona stresa.
Da bi se lučeje ovih hormona dovelo u ravnotežu, važno je da redovno izdvajamo vreme za aktivnosti koje nam prijaju. Odličan izbor mogu biti šetnja, trčanje, fitnes, plivanje ili vožnja bicikla, pod uslovom da ne prekoračujemo sopstvene granice i ne forsiramo vežbe koje su nam naporne i iscrpljujuće.
- Da li smo pod prevelikim stresom?
Od svih neprijatelja pravilnog rada hormona, stres je apsolutno među vodećim. Kada smo dugo izloženi stresu, nivo kortizola u krvi je takođe na visokom nivou. U tom slučaju će naše telo reagovati iscrpljenošću, padom imuniteta, pojačanim apetitom, otežanim varenjem ili poremećajem menstrualnog ciklusa.
Sa druge strane, borbu protiv stresa nam mogu olakšati tehnike poput joge, meditacije i vežbi dubokog disanja. Na taj način stabilizujemo hormone stresa i na prirodan način vraćamo telo u ravnotežu.
- Da li nam je potrebno više sna?
Kvalitetan odmor je izuzetno važan za pravilan rad hormona, pre svega onih koji regulišu rast i apetit. Od ustaljene rutine spavanja u velikoj meri zavisi da li će se hormoni u dovoljnoj meri oslobađati u krvotoku.
Idealno bi bilo da svake noći odlazimo na spavanje u približno isto vreme. Isto tako, da bi naše telo zaista bilo odmorno, potrebno nam je u proseku 7 do 8 sati kvalitetnog sna.
- Koliko nam je telo izloženo toksinima?
Nikotin, alkohol, kofein, veštački aditivi ili štetni sastojci u kozmetičkim preparatima – ovo su sve štetne materije koje narušavaju prirodnu ravnotežu hormona. Zato je važno da prepoznamo u kojoj meri smo im izloženi i da ih izbegavamo kad god je to moguće.
Na prvom mestu, stručnjaci preporučuju prestanak pušenja i smanjenje unosa alkohola i kofeina. Da bismo izbegli štetne aditive u hrani, neophodno je da iz jelovnika izbacimo industrijski prerađenu hranu. Boravak u prirodi ublažiće posledice izloženosti zagađenom vazduhu, dok se za negu tela savetuje da koristimo preparate na bazi prirodnih sastojaka.