Početna Praznici i tradicija Kako pripremiti posnu trpezu za Badnji dan?

Kako pripremiti posnu trpezu za Badnji dan?

Brankica Crnoglavac
261 pregleda

Badnji dan zajedno sa Božićem predstavlja jedan od najsvetijih hrišćanskih praznika. Podjednako mu se raduju odrasli kao i najmlađi, te nije čudo što se njegovom pripremanju posveti najviše vremena i pažnje. U mnogim domovima Badnji dan se slavi na tradicionalan način, obavljajući  sve običaje koji su nasleđeni od predaka. Brojni običaji su se izgubili, tj. nisu do danas sačuvani, ali oni koji su ostali, manje-više na isti način se poštuju  kod svih vernika. Postavlja se pitanje kako pripremiti posnu trpezu, tj. šta je to što se obavezno mora naći na stolu.

Jedan od najočuvanijih običaja je pripremanje posne trpeze.

Kako pripremiti posnu trpezu na Badnji dan – u znaku običaja, verovanja, simbolike

Veruje se da Badnji dan, koji se prema gregorijanskom kalendaru obeležava 6. januara treba provesti sa porodicom, u miru i slozi, pre svega. Svi običaji koji se tog dana sprovode dovode se u vezu sa precima, kojima se tom prilikom pokazuje poštovanje i zahvalnost. Takođe se, na izvestan način obezbeđuje napredak, zdravlje i sreća svim članovima porodice.

Svaki običaj ima svoje verovanje – zbog čega se on obavlja. Tako su, na primer, naši preci za badnjak uvek birali hrastovo drvo, sekli njegovu granu i odnosili u svoje domove, jer se verovalo da je hrast sveto drvo svih Slovena.

Samo za ovaj običaj – sečenje badnjaka, postoji niz ritualnih radnji koje valja sasvim ispoštovati i na koje se nadovezuje niz verovanja. Slično je i sa drugim običajima.

Značaj hrane koju jedemo na Badnji dan

Običaj je da se na Badnji dan jede posna hrana, ne samo zato što je to poslednji dan božićnog posta nego i zato što određene namirnice i posna hrana imaju značajnu simboliku tog dana.

Ipak, najvažnije od svega jeste da trpeza bude ne samo posna već i bogata, s ljubavlju pripremljena. Hrana je sastavni deo čovekovog života, a bogata trpeza spremljena na Badnji dan znači da će hrane biti tokom cele godine, te da porodica neće biti gladna i željna ničega. Takođe, veruje se da bogata trpeza donosi i plodnost zemlji, rast žitarica, voća i povrća.

Hrana za Badnji dan najčešće se priprema dan ranije kako bi tog dana sve bilo gotovo, servirano na sto i spremno za posluženje. U nekim krajevima ostao je običaj da se tog dana ne koristi pribor za jelo, već da se hrana jede rukama, kao i to da hrana čitavog dana bude na stolu, da se ona  nakon obroka ne sklanja, već da se samo doda nova.

Važno je da večera uoči Božića protekne u miru i tišini, jer kako nalaže verovanje, na večeru dolaze preci, čije prisustvo, naravno ne vidimo, ali osećamo. I kako ih ne bismo oterali od trpeze, večera treba da bude u znaku tihe radosti, spokoja i sloge.

Posna jela – raskošna trpeza!

Nema dileme oko toga da posnu ishranu čine biljni proizvodi, morski plodovi i med. Na drugoj strani stoje  proizvodi od mleka, mesa i jaja i oni su na Badnji dan strogo zabranjeni.

Neizostavan pasulj

Veruje se da med i beli luk moraju biti na svakom stolu i obavezni deo trpeze, jer imaju amajlijsko značanje, te tako štite ukućane od uroka i zla. Takođe, na posnoj trpezi se valja naći i kuvani, izmeljeni pasulj, jer se veruje da je to idealna hrana za duše pokojnika, tj. naše pretke. Pasulj može biti pripremljen na različite načine, začinjen ljutom mlevenom paprikom ili drugim začinima. Nije greška pripremiti ga na bilo koji način, čak šta više u mnogim krajevima naše zemlje pasulj prebranac predstavlja „glavno jelo“ tog dana.

Kuvani krompir

Pored pasulja domaćice pripremaju i salatu od kuvanog krompira, za koji postoji verovanje da će sprečiti neke bolesti ukućana. Salatu od kuvanog krompira možete začiniti sirćem, uljem, sokom od limuna, dodati u nju crni luk, peršun, ruzmarin ili začin koji najviše volite.

Bundeva sa medom

Pečena bundeva, za koju se veruje da ukoliko se jede na Badnji dan, sprečava pojavu krasta i rana na glavi, rado se nađe na stolu. Zavisno od ukusa, mnogi je jedu u kombinciji sa medom ( bilo da med preliju preko nje ili se bundeva izmelje i pomeša sa medom) i mlevenim orasima, dok drugi preko nje stave šećer u prahu.

Bundeva

Posne pite

Posne pite neizostavno su jelo uoči Božića! Pripremaju se na najrazličitije načine, a najčešće su to pite sa kupusom ili jabukama, višnjama, sa sojom ili pečurkama. A kada domaćice već imaju posla sa korama, kao poslasticu naprave i posne baklave. Danas se i one prave na razne načine. Jednan od njih je i pravljenje baklave sa posnom čokoladom i mlevenim posnim keksom. U pomešanu smesu može se sitno naseckati lešnik ili orah, badem ili kikiriki.

Jela od ribe

Riba je omiljeni proizvod posne trpeze. Njeno pripremanje je toliko različito od doma do doma, da danas postoji niz zanimljivih načina kako se sve riba može pripremiti. Najjednostavniji način je da se riba isprži, da se na nju iscedi nekoliko kapi limuna, doda peršun ili ruzmarin. Međutim, danas se riba priprema u kombinaciji sa različitim biljnim sosevima, belim vinom, čak i pivom, kiselom vodom; puni se šargarepom, blim lukom, povrćem, pačurkama ili se pohuje.

Nije sasvim poznato kakvo je značenje ribe na posnoj trpezi, ali se ona simbolički dovodi u vezu sa Isusom Hristom i ni u jednom domu njeno pripremanje nije izostavljeno.

Rakija i vino

Pored posne hrane, piće je takođe važno i mora ga biti na trpezi. Najčešće su to rakija i vino. Za vino postoji verovanje da crvena boja vina simbolizuje krv Isusa Hrista, te vino ne samo da ne sme da zafali na stolu, već čaša ili posuda u kojoj će se nalazi ne sme da bude prazna. Takođe se to vino ne sme prosuti niti baciti, a valja da svaki ukućanin iz nje ispije bar po jedan gutalj.

Voće

Pored svih ovih jela i proizvoda, valja napomenuti da badnju trpezu krasi i voće (u suvom ili svežem stanju), čiji je cilj očuvanje imuniteta ukućana. Pored suvih šljiva, na stolu se često nađu i suve smokve i suve kruške, suve kajsije, urme, lešnici, orasi, bademi, mandarine i pomorandže, banane, ali i drugo voće. Bilo koje voće koje smo naveli pomešano sa medom predstavlja pravu poslasticu.

Trpeza za Badnji dan donosi mir, ljubav, zdravlje

Vaša trpeza za Badnji dan treba da bude raskošna, bogata raznovrsnim jelima, ali ne sme se zaboraviti svrha posta. Post ne podrazumeva prejedanje, već postizanje molitvenog raspoloženja i duhovnog usavršavanja, i zato iako je na trpezi svega i svačega, sitost nije prioritet.

Simbolika posne trpeze uoči Božića jeste uspostavljanje veze sa mrtvima, sa precima kojima  zahvaljujemo za sve što danas imamo. Njihovo duhovno prisustvo za našom trpezom znači i to da oni na taj način uspostavljaju veze sa svojim potomcima, dajući im snagu, istrajnost i borbenost. U tome i jeste svrha da večera prođe u miru, slozi, tišini i najvažnije – da njoj prisustvuju svi članovi.

Povezani članci

Ostavi komentar