Sadržaj
Svež, kuvan ili ukiseljen, karfiol se svakodnevno upotrebljava na trpezama u Srbiji. Najpre se gajio na obalama Mediterana i na Bliskom istoku, a zatim se uzgoj proširio na ostatak sveta. Potiče iz porodice Cruciferae, a ime je dobio od italijanske reči cavoli fiori (cveće kupusa). Karfiol poseduje izuzetna svojstva koja pomažu u očuvanju zdravlja. Iz tog razloga je važno da bude standardni deo vašeg jelovnika. U nastavku teksta upoznaćemo vas sa ovom dvogodišnjom zeljastom biljkom i dati nekoliko saveta kako pripremiti jela od karfiola.
Šta je karfiol i kako se gaji?
Karfiol je kupusnjača koja se gaji iz rasada od ranog proleća do kasne jeseni. Za ishranu se koristi ruža, odnosno glava. Koren karfiola je slabo razvijen, a listovi se najčešće ne koriste za jelo. Cvast (ruža) ima visoku energetsku vrednost od 98 kJ i bogata je belančevinama, proteinima, vitaminom C i B12, fosforom i gvožđem. Poznate sorte karfiola su: erfurtski i erfurtski rani tip, italijanski tip, snežna gruda, danski i trogirski tip.
Za sadnju karfiola na jednom hektaru zemlje potrebno je oko 300 do 400 semena. Kao što smo već napomenuli, ova kupusnjača potiče iz oblasti oko Sredozemnog mora. Najbolje uspeva na umerenim temperaturama od 13 do 20 stepeni. Kada temperatura pređe 25. stepen Celzijusa, ruža se ne može dovoljno razviti. Za uzgoj karfiola potrebne su velike količine vode, a najbolji sistem za navodnjavanje je tzv. sistem kap po kap. Zemljište na kome se sadi trebalo bi da je što rastresitije, a pre sadnje tretira se herbicidima. Karfiol se ne sme uzgajati na istoj površini najmanje 3 godine.
Karfiol se bere odsecanjem cvasti kada je vreme suvo i ruža dostigne prečnik 10-15 cm. Branje se odvija ručno na manjim ili mehanizovano na većim površinama. Nakon berbe čuva se van domašaja sunca, kako ne bi promenio boju. Može se uskladištiti na temperaturi oko nule, uz vlažnost vazduha oko 95%. Maksimalan period na koji se može sačuvati uskladišten je 30 dana.
Koliko je karfiol važan za zdravlje?
Jedan od načina kako uvesti zdrave navike u život jeste da pojedete karfiol bar jednom nedeljno. On je jedna od najznačajnijih biljaka za jačanje imuniteta. Zahvaljujući vitaminu K i omega 3 masnim kiselinama, kao i vitaminu B, magnezijumu i kalijumu, jača kosti, smanjuje bol u zglobovima i pomaže kod artritisa. Ishrana u koju je često uključen karfiol pomaže u očuvanju crevne flore, jer on sadrži jedinjenje Glukorafanin. Ukoliko patite od hipertenzije, jedite ovu kupusnjaču. Karfiol je poznat po tome što reguliše krvni pritisak i što smanjuje nivo lošeg holesterola (LDL holesterola) u krvi. Osim toga umanjuje i verovatnoću za pojavu čira na želucu, ali i verovatnoću srčanog udara. Preporučuje se za ishranu u trudnoći, zbog vitamina B9 koji sprečava rizik od urođenih defekata novorođenčeta. Neke studije su došle do zaključka da ruža karfiola čak sprečava nastanak karcinoma debelog creva, želuca i dojki. Sada, kada znate da je karfiol „čuvar zdravlja“, možete da naučite kako pripremiti jela od karfiola.
Snalaženje u kuhinji – kako pripremiti jela od karfiola?
Karfiol možete jesti svež, kuvan ili ukiseljen. Svež je poprilično tvrd, ali sadrži najviše hranljivih materija i vitamina. Ukiseljen karfiol jede se kao turšija i često se kombinuje sa šargarepom, krastavcima i zelenim paradajzom. Mi ćemo se detaljnije pozabaviti kuvanim karfiolom i jelima koja možete spremiti sa njim. Hajde zajedno da pogledamo kako pripremiti jela od karfiola na jednostavan način.
Pohovani karfiol
Pohovani karfiol možete jesti sa sirom, mesom ili nekom salatom. Za pripremu je potrebno oko 45 minuta i nekoliko sastojaka kojih uvek imate u svom domu. Najpre iskidajte ružu (beli deo karfiola) na malo veće delove i operite ih. Nakon toga stavite da se kuva dok ne smekša. Dok se karfiol kuva, pripremite smesu za pohovanje. Umutite 2 jajeta (ili više ako je karfiol veći) i dodajte brašno, biber, vegetu i malo belog luka u prahu. Možete dodati i malo vode, ali smesa mora da ostane gusta. Ružicu po ružicu potopite u smesu i pržite u vrelom maslacu dok ne porumene. Kada izvadite karfiol iz tiganja, ostavite da se ocedi na ubrusu.
Pire od karfiola
Pire od karfiola je zapravo zdravija verzija od krompir-pirea. Ljudi koji imaju problema sa dijabetesom tipa 2 i insulinskom rezistencijom ne bi trebalo da konzumiraju jela od krompira, zato je karfiol dobra zamena. Za pripremu je potreban jedan veći karfiol. Iskidajte ružice, operite ih i stavite da se kuvaju. Kada ružice smekšaju, izbacite vodu i u kuvani karfiol ubacite maslac, biber, so i mleko. Sve to umutite ručnim mikserom i poslužite kao prilog glavnom jelu.
Tabule od karfiola
Za ovo izuzetno zdravo vegetarijansko jelo potrebno vam je nekoliko sastojaka. Naseckajte jednu glavicu crnog luka i dva čena belog, pa dodatje peršun, korijander i mentu. Preko toga izrendajte koru limuna i malo limunovog soka. Sve pomešajte sa kašikom maslinovog ulja, prsohvatom soli i alevom paprikom. U ovu smesu ubacite na kockice naseckani paradajz i pola krastavca.
Kada iščupkate ružice karfiola, ubacite ih u super secko, kako ne bi postale mrvice nego sitni komadići. Dodajte malo maslinovog ulja na tiganj, suvo grožđe i propržite desetak minuta. Nakon toga ostavite da se prohladi.
Spojite dve smese i dobićete savršeni tabule od karfiola.
Karfiol u slanini
Karfiol u slanini je jelo za prave gurmane. Ceo karfiol staviti da se kuva 15 minuta u vodi u koju ste prethodno ubacili so, maslinovo ulje i limunov sok. Dok se karfiol kuva, u 120 grama krem sira dodajte 200 g seckanog spanaća, 2 jajeta, 2 čena sitno seckanog belog luka, 50 g parmezana i 100 g čedra. Tom smesom punićete šupljine oceđeniog karfiola. Zatim zavijte punjeni karfiol u lente slanine i stavite u rernu. Treba da se peče oko pola sata na 230 stepeni. Kada kuhinja zamiriše, uživaćete u ovom specijalitetu koji možete jesti uz pavlaku i zelenu salatu.
Hranite se zdravo, jedite karfiol. Prijatno!
Ostavi komentar