Početna ObrazovanjeŠkolske muke Kako prepoznati subjekat u rečenici

Kako prepoznati subjekat u rečenici

Brankica Crnoglavac
445 pregleda

Ako matematika nije bauk, onda nije ni gramatika! Sve može biti jednostavno, lako i logično, samo ako se gradivo pažljivo i postepeno usvoji. Tako je i sa jednim od dva glavna rečenična člana – subjektom. Kako prepoznati subjekat?

Praksa je pokazala da naizgled sve deluje jednostavno i da se gradivo o subjektu brzo i lako usvoji, ali se na kontrolnom testu i dalje prave greške.

Iako uporno pričamo da je to gradivo iz trećeg razreda osnovne škole i da je ono prosto, zbog čega se onda bunimo i dvoumimo?

Naziv i definicija subjekta

Naziv subjekat dolazi iz latinskog jezika, od reči subiectum, a ona bi označavala ′ono što leži pod nečim′, ′što je podmetnuto pod nešto drugo′.

I ukoliko se odmah osvrnemo na samo značenje ove reči, videćemo da se subjekat shvata kao predmet od kojeg polazi neka radnja ili koji pokreće neku radnju. Zato tradicionalno, u skoro svim gramatikama postoje sledeće definicije: Subjekat je jedan od dva glavna rečenična člana koji pokazuje ko vrši radnju ili Subjektom se označava nosilac situacije imenovane i pripisane predikatom.

Mama pravi kolač; Baka plete šal, Ona brzo pliva – u svakoj od ovih rečenica može se postaviti pitanje: Ko vrši radnju?

Odgovor će biti: mama, baka, ona i nesumnjivo ćemo znati da su te reči subjekti.

Za mlađe razrede ovakvo prepoznavanje je sasvim prihvatljivo, jasno i tu nema zabune. Skoro da će njihovi testovi uvek imati vidljiv, iskazan subjekat, te je njima dovoljna samo definicija.

Ipak, šta će biti u starijim razredima, sa rečenicama: Plivaš vešto i brzo ili Osećam jak umor? Gde je tu subjekat, kako da ga prepoznamo kada ga jasno i ne vidimo?

Skriven i izostavljen subjekat

U rečenicama: Plivaš vešto i brzo ili Osećam jak umor, zaista, subjekat se podrazumeva iako ga ne vidimo. On se podrazumeva iz oblika predikata – plivaš (mora da se odnosi na drugo lice jednine; ti plivaš) i osećam (odnosi se na prvo lice jednine, ja osećam).

Isto je i za prvo i drugo lice množine: Plivamo u dubokoj reci – mi plivamo ( MI je subjekat); Osećate umor – vi osećate (VI je subjekat).

Dakle, subjekat u 1. i 2. licu najčešće je suvišan, te se stoga može ispustiti, ali se on obavezno podrazumeva, jer je već sadržan u predikatu.

Pogledajmo i rečenice: Osetih kraj sebe brata. Gricka nokte.

Ako želimo da pronađemo subjekat u drugoj rečenici: Gricka nokte , videćemo da je on izostavljen i pitaćemo se ko je subjekat (jer se treće lice jednine odnosi na zamenice on, ona, ono), ali odmah u obzir uzimamo kontekst – rečenicu koja je ispred i koja pokazuje da se misli na brata. Dakle, subjekat je brat, a to smo utvrdili ne na osnovu predikta, već na osnovu šireg konteksta. To nas dovodi do činjenice da subjekat može biti izostavljen.

Gramatička svojstva subjekta

Budući da službu subjekta najčešće vrše imenske reči, to znači da su njegova gramatička svojstva, pre svega, rod, broj i padež.

  1. Ana je napisala domaći zadatak.

U ovoj rečenici subjekat Ana nalazi se u nominativu jednine ženskog roda.

  1. Dečaci su trčali oko škole.

Subjekat dečaci, nalazi se u nominativu množine, muškog roda.

Gramatički i logički subjekat

Razlika između gramatičkog i logičkog subjekta tiče se, pre svega padeža kojim je on iskazan. Subjekat koji se uvek nalazi u nominativu naziva se gramatički: Mama je uvek nasmejana; Ti si veoma pošten; Ja često putujem.

Subjekat iskazan kosim padežima (genitiv, dativ, akuzativ) nazivamo logički: Mami je pozlilo; Tebi se spava; Necu je zaboleo stomak; Danas neće biti treninga.

Vrste reči u funkciji subjekta?

Imenice su najčešće vrste reči koje se javljaju u funkciji subjekta. S pravom je tako, jer one označavaju predmetnost koja se izražava rodom, brojem i padežom, a prema definiciji, subjekat je predmet o kojem je reč, tj. pokretač radnje.

Imenice:Ana pliva; Mama hrani dete; Mačka je umiljata životinja; Ljubav je najlepše čovekovo osećanje…

I druge vrste reči se mogu naći u funkciji subjekta:

Imeničke zamenice:Mi smo se baš uplašili psa; Ona uči za kontrolnu vežbu iz matematike…

Pridevske zamenice:Onaj tamo je baš nepristojan; To je bila velika greška; Taj nije normalan…

Redni brojevi:Prvi neka odgovara dve lekcije, a drugi neka odgovara samo jednu…

Infinitiv:Pušiti je zabranjeno;  Trčati je zdravo; Misliti znači postojati…

Mala napomena tiče se upravo glagola za koje stoji da ne mogu biti u funkciji subjekta, već oni samo popunjavaju poziciju koja je namenjena subjektu i uzimaju njegova obeležja.

Uzvici: Uh je uzvik…

Subjekat ne mora nužno biti jedna reč (Ana pliva), već može biti i u vidu sintagme sa ravnopravnim članovima (Ana i Nina plivaju) ili neki vezani spojevi reči (Mnogo ljudi je došlo, Neki od najjačih ipak nisu izdržali).

Povezani članci

2 komentari

Biljana Djedovic 22 maja, 2020 - 5:35 pm

Dobar dan.Molim za pomoc.Imam cerku drugi razred osnovne skole i na kontrolnom je dobila ocenu manje zbog sledeceg: Gde je mama kupila jagode? Cerka je kao subjekat podvukla rec „mama“ ali je uciteljica rekla da je subjekat u ovom slucaju “ je mama“ i zbog toga dobila 4.Da li je uciteljica u pravu jer meni to nije logicno.Hvala unapred.S postovanjem

Odgovori
Kako lako 22 maja, 2020 - 8:21 pm

Učiteljica nije u pravu. Subjekat u primeru je imenica „mama“, a „je“ je deo glagolskog predikata „je kupila“.

Odgovori

Ostavi komentar