Subjekat u rečenici: kako ga prepoznati

Subjekat je glavni rečenični član koji označava nosioca radnje, stanja ili osobine iskazane predikatom. Najčešće je u nominativu i dobija se pitanjima ko? ili šta?. Ipak, subjekat ne mora uvek biti napisan, ne mora stajati na početku rečenice, a neke rečenice ga uopšte nemaju.

Šta je subjekat u rečenici?

Subjekat je, uz predikat, jedan od dva glavna rečenična člana. On označava ono o čemu se u rečenici govori i kome se pripisuje radnja, stanje ili osobina.

• Učenik piše. Subjekat vrši radnju.
• Dete spava. Subjekat je nosilac stanja.
• Kuća je velika. Subjektu se pripisuje osobina.
• Prozor se razbio. Subjekat nije svesni vršilac radnje, ali je nosilac događaja.

Zato školsko pitanje „ko vrši radnju?“ pomaže u jednostavnim primerima, ali nije potpuna definicija. Pouzdanije je pitati: ko ili šta je nosilac onoga što predikat kazuje?

Kako prepoznati subjekat?

1. Najpre pronađite predikat.
2. Od predikata postavite pitanje ko? ili šta?
3. Pronađite reč ili skup reči koji označava nosioca radnje, stanja ili osobine.
4. Proverite slaganje subjekta i predikata.
5. Ako subjekat nije napisan, proverite da li se vidi iz glagolskog oblika ili šireg konteksta.
6. Proverite da li je rečenica bezlična i zaista nema subjekat.

Primer: U dvorištu se igraju vesela deca. Predikat je se igraju. Pitamo: ko se igra? Odgovor je vesela deca. To je subjekat, iako se nalazi iza predikata.

Slaganje subjekta i predikata

Subjekat i predikat najčešće se slažu u licu i broju. U složenim glagolskim oblicima u kojima učestvuje radni glagolski pridev vidi se i slaganje u rodu.

• Ja čitam. Prvo lice jednine.
• Mi čitamo. Prvo lice množine.
• Dečak je stigao. Muški rod, jednina.
• Devojčice su stigle. Ženski rod, množina.

Slaganje je važan trag, ali pitanje i značenje rečenice ostaju neophodni. U rečenici Dečak čita knjigu, imenica knjigu nije subjekat, već objekat.

Iskazani i neiskazani subjekat

Iskazani subjekat

Subjekat je iskazan kada je neposredno naveden u rečenici:

• Milica crta.
• Moji drugovi igraju fudbal.
• Ona brzo pliva.

Neiskazani ili podrazumevani subjekat

U srpskom jeziku lična zamenica često se izostavlja jer oblik predikata jasno pokazuje lice i broj:

• Pišem domaći zadatak. Subjekat je ja.
• Putuješ sutra. Subjekat je ti.
• Dolazimo u osam. Subjekat je mi.
• Čekate autobus. Subjekat je vi.

U trećem licu subjekat ponekad saznajemo iz prethodne rečenice: Marko je ušao u sobu. Seo je pored prozora. U drugoj rečenici subjekat nije ponovljen, ali iz konteksta znamo da je to Marko.

Gramatički i logički subjekat

Gramatički subjekat

Gramatički subjekat stoji u nominativu i sa predikatom uspostavlja gramatičko slaganje.

• Mama sprema ručak.
• Učenici rešavaju zadatke.
• Ona je nasmejana.

Logički subjekat

Logički subjekat označava nosioca stanja ili osećanja, ali nije iskazan nominativom. U školskoj gramatici najčešće se prepoznaje u genitivu, dativu ili akuzativu u bezličnim konstrukcijama.

Logički subjekat ne treba mešati sa gramatičkim subjektom u nominativu. Njegovo određivanje zavisi od značenja cele konstrukcije, a ne samo od padežnog pitanja.

Koje reči mogu imati službu subjekta?

Subjekat je najčešće imenica ili imenička zamenica, ali njegovu službu mogu imati i druge reči i skupovi reči kada su upotrebljeni samostalno.

• Imenica: Pas laje.
• Lična zamenica: Oni putuju.
• Broj ili reč upotrebljena imenički: Prvi odgovara.
• Infinitiv: Plivati je zdravo.
• Imenička sintagma: Moja najbolja drugarica trenira odbojku.
• Naporedna konstrukcija: Ana i Nina pevaju.

Kada je subjekat višečlan, ne određujemo samo jednu reč ako cela grupa ima tu službu. U rečenici Visoki dečak iz mog razreda trči, subjekat je cela sintagma visoki dečak iz mog razreda, a njena glavna reč je dečak. Pogledajte i lekciju šta je sintagma.

Da li svaka rečenica ima subjekat?

Ne. U srpskom jeziku postoje bezlične rečenice u kojima nema gramatičkog subjekta.

• Smrkava se.
• Seva.
• Hladno je.
• Treba krenuti.

Ne treba izmišljati subjekat samo zato što rečenica ima predikat. Posebno obratite pažnju na vremenske pojave i konstrukcije koje označavaju opšte stanje ili potrebu.

Položaj subjekta u rečenici

Subjekat ne mora stajati ispred predikata:

• Ptice pevaju u krošnji.
• U krošnji pevaju ptice.
• Jutros su stigli gosti iz Niša.

Red reči ne određuje službu. Zbog toga uvek prvo tražite predikat i zatim proverite odnos ostalih reči prema njemu.

Najčešće greške

• Subjekat se traži samo na početku rečenice.
• Postavlja se samo pitanje „ko vrši radnju“, iako predikat može označavati stanje ili osobinu.
• Neiskazani subjekat proglašava se nepostojećim.
• U bezličnoj rečenici izmišlja se gramatički subjekat.
• Objekat se meša sa subjektom zbog pogrešno postavljenog pitanja.
• Kod višečlanog subjekta izdvaja se samo glavna imenica, a zanemaruje cela sintagma.

Vežba: pronađite subjekat

1. Učenici pažljivo slušaju nastavnika.
2. U dvorištu se igra malo dete.
3. Sutra putujemo u Novi Sad.
4. Milena je stigla. Odmah je pozvala drugaricu.
5. Meni se spava.
6. Smrkava se.
7. Moja mlađa sestra svira klavir.

Rešenja

1. učenici, gramatički subjekat
2. malo dete, gramatički subjekat iza predikata
3. mi, neiskazani subjekat
4. u drugoj rečenici subjekat je neiskazana Milena, poznata iz konteksta
5. meni, logički subjekat u dativu
6. rečenica nema subjekat
7. moja mlađa sestra, višečlani gramatički subjekat

Česta pitanja

Na koja pitanja odgovara subjekat?

Gramatički subjekat najčešće odgovara na pitanja ko? ili šta?

U kom padežu stoji gramatički subjekat?

Gramatički subjekat stoji u nominativu.

Može li subjekat biti izostavljen?

Može. Često se vidi iz lica i broja predikata ili iz prethodnog konteksta.

Može li cela sintagma biti subjekat?

Može. U rečenici Mali crni pas laje, cela grupa mali crni pas ima službu subjekta.

Da li rečenica bez napisanog subjekta uvek ima podrazumevani subjekat?

Ne. U rečenici Pišem podrazumeva se ja, ali u bezličnoj rečenici Smrkava se subjekat ne postoji.

Za potpunu analizu pogledajte i lekciju služba reči u rečenici.