Promena L u O važi za jednu od najlakših glasovnih promena. Čini se kako tu nema puno pravila ni izuzetaka, te se i najbrže nauči. Međutim, praksa je pokazala da se sa ovom promenom najčešće i greši.
Sigurno ste čuli da neko kaže da je verni obožavaoc neke muzičke grupe ili pratioc sporta ili čitaoc ratnih romana i tako dalje.
Naravno, ovi oblici pravopisno nisu ispravni. Ipak, čućete i: Od čitalaca očekujemo da pažljivo pročitaju roman. Ovo dodatno zbunjuje. Sada smo već u dilemi kada se u rečima pojavljuje l, a kada ono odjednom postaje o?
Istorijski razvoj našeg jezika našao je rešenje ovakvim primerima.
Da ne biste grešili sa ovakvim rečima i sebe dovodili u duga razmišljanja kada je jedno, a kada drugo, pratite tekst i naučite sve o glasovnoj promeni L u O.
Definisanje glasovne promene L u O
Promena L u O je glasovna promena koja omogućava da suglasnik L onda kada se nađe na kraju reči ili sloga pređe u samoglasnik O. Ova promena zastupljena je u najvećem delu štokavskih govora i lako je možemo prepoznati ako uporedimo reči istih osnova.
Na primeru reči čitalac pogledajte kako dolazi do promene L u O:
Mima je stalni čitalac tog magazina.
Izdvojićemo samo reč čitalac, jer je trenutno ona najzanimljivija. Reč ćemo podeliti na slogove:
ČI – TA – LAC
Pogledajte gde se nalazi L – na početku sloga. Dakle, ne uklapa se u našu definiciju da L na kraju reči ili sloga prelazi u O. Zbog toga je jedino opravdano i ispravno da u nominativu jedine ova imenica glasi ČITALAC, a ne čitaoc, kako se najčešće greši.
Dakle, jedino je ispravno: ja sam čitalac, ti si čitalac, Mima je čitalac…
Međutim, ako Mima nije jedini čitalac tog magazina, već ih ima više, nećemo reči: Oni su stalni čitalaci tog magazina. Ne možemo pošto-poto L zadržati u reči, jer je neprirodno i veštački. Naš jezički osećaj tražiće da se na tom mestu pojavi oblik ČITAOCI. Dakle: Oni su stalni čitaoci tog magazina.
Ponovo ćemo reč podeliti na slogove:
ČI – TAO – CI
Na mestu na kojem je sada O, u prethodnom obliku (čitalac) nalazilo se L i ono je zauzelo početno mesto trećeg sloga. Da smo ga zadržali i u obliku množine to bi izgledalo ovako:
ČI – TAL – CI
Naravno, osećamo koliko je teško izgovoriti ovaj oblik, a pritom, vidimo da se L nalazi na kraju sloga. To znači da postoji uslov da L pređe u O, što potvrđuje i definicija. Tako i dobijamo oblik ČITAOCI, jedini ispravan u nominativu množine.
Kao što ste primetili, L će uvek preći u O onda kada za to postoji uslov.
Kada se vrši promena L u O?
Postoji nekoliko mogućnosti kada dolazi do promene L u O. One su sledeće:
- U radnom glagolskom pridevu muškog roda jednine:
Bio (od bil; dokaz da je tu bilo l je oblik ženskog roda bila),
Bežao (od bežal; ženski rod bežala),
Video (od video; ženski rod videla),
Nosio (odnosio ženski rod nosila).
Isto je i sa primerima: došao, znao, mislio i tako dalje.
- Kod imenica koje označavaju mesto vršenja radnje a završavaju se na – ica:
Učionica < u – čil – ni – ca;
Čitaonica < či – tal – ni – ca;
Po istom pravilu i: vežbaonica, kladionica, štedionica, radnionica, predionica.
- Kod imenica koje označavaju lice koje vrši radnju L prelazi u O u svim padežima, sem u nominativu jednine i genitivu množine. O tome je bilo reči u prethodnim pasusima:
jednina: čitalac, od čitaoca, čitaocu, čitaoca, čitaoče, čitaocem, čitaocu;
množina: čitaoci, od čitalaca, čitaocima, čitaoce, čitaoci, čitaocima, čitaocima.
- U promeni prideva u obliku muškog roda čiji se nominativ jednine kraćeg (neodređenog vida) oblika završava na vokal -o, a gramatička osnova im se završava sonantom – l.
Primeri: ceo, cela, celu; beo, bela, belu.
* Kao dubletni oblik normativna gramatika navodi primer: topao i topal.
- U imenicama koje su izvedene sufiksom -ba od glagolske tvorbene osnove koja se završava sonantom L. Primeri:
Deoba < del-i-ti;
Seoba < sel-i-ti.
Odstupanje od promene L u O (izuzeci)
Do odstupanja od promena L u O dolazi u sledećim slučajevima:
- Reči u kojima se L zadržalo na kraju sloga su novijeg porekla:
nevaljalac, znalac, molba, žalba…
- U rečima stranog porekla koje su se odomaćile kod nas:
akvarel, admiral, fudbal, kanal, maršal, mineral, žurnal, metal, gol, konzul, apostol, bokal.
*Napomena: česta ogrešenja o normu predstavlja prenošenje zamene L u O, u oblike nominativa jednine i genitiva množine: mislioc, tužioc, rukovodioc, prevodioc, i slično i u genitiv množine sledećih sintagmi državnih tužioca, nekoliko prevodioca, današnjih rukovodioca, grupa taoca i tako dalje.