Početna ObrazovanjeŠkolske muke Kako prepoznati promenu L u O – čitaoc ili čitalac?

Kako prepoznati promenu L u O – čitaoc ili čitalac?

Brankica Crnoglavac
38 pregleda
promena l u o

Promena L u O važi za jednu od najlakših glasovnih promena. Čini se kako tu nema puno pravila ni izuzetaka, te se i najbrže nauči. Međutim, praksa je pokazala da se sa ovom promenom najčešće i greši.

Sigurno ste čuli da neko kaže da je verni obožavaoc neke muzičke grupe ili pratioc sporta ili čitaoc ratnih romana i tako dalje.

Naravno, ovi oblici pravopisno nisu ispravni. Ipak, čućete i: Od čitalaca očekujemo da pažljivo pročitaju roman. Ovo dodatno zbunjuje. Sada smo već u dilemi kada se u rečima pojavljuje l, a kada ono odjednom postaje o?

Istorijski razvoj našeg jezika našao je rešenje ovakvim primerima.

Da ne biste grešili sa ovakvim rečima i sebe  dovodili u duga razmišljanja kada je jedno, a kada drugo, pratite tekst i naučite sve o glasovnoj promeni L u O.

Definisanje glasovne promene L u O

Promena L u O je glasovna promena koja omogućava da suglasnikL onda kada se nađe na krajureči ili sloga pređe u samoglasnikO. Ova promena zastupljena je u najvećem delu štokavskih govora i lako je možemo prepoznati ako uporedimo reči istih osnova.

Na primeru reči čitalac pogledajte kako dolazi do promene L u O:

Mima je stalni čitalac tog magazina.

Izdvojićemo samo reč čitalac, jer je trenutno ona najzanimljivija. Reč ćemo podeliti na slogove:

ČI – TA – LAC

Pogledajte gde se nalazi L – na početku sloga. Dakle, ne uklapa se u našu definiciju da L na kraju reči ili sloga prelazi u O. Zbog toga je jedino opravdano i ispravno da u nominativujedine ova imenica glasi ČITALAC, a ne čitaoc, kako se najčešće greši.

Dakle, jedino je ispravno: jasamčitalac, ti si čitalac, Mima je čitalac

Međutim, ako Mima nije jedini čitalac tog magazina, već ih ima više, nećemo reči: Oni su stalničitalacitog magazina. Ne možemo pošto-poto L zadržati u reči, jer je neprirodno i veštački. Naš jezički osećaj tražiće da se na tom mestu pojavi oblik ČITAOCI. Dakle: Oni su stalni čitaoci tog magazina.

Ponovo ćemo reč podeliti na slogove:

ČI – TAO – CI

Na mestu na kojem je sada O, u prethodnom obliku (čitalac) nalazilo se L i ono je zauzelo početno mesto trećeg sloga.  Da smo ga zadržali i u obliku množine to bi izgledalo ovako:

ČI – TAL – CI

Naravno, osećamo koliko je teško izgovoriti ovaj oblik, a pritom, vidimo da se L nalazi na kraju sloga. To znači da postoji uslov da L pređe u O, što potvrđuje i definicija. Tako i dobijamo oblik ČITAOCI, jedini ispravan u nominativumnožine.

Kao što ste primetili, L će uvek preći u O onda kada za to postoji uslov.

Kada se vrši promena L u O?

Postoji nekoliko mogućnosti kada dolazi do promene L u O. One su sledeće:

  1. U radnom glagolskom pridevu muškog roda jednine:

Bio (od bil; dokaz da je tu bilo l je oblik ženskog roda bila),

Bežao (od bežal; ženski rod bežala),

Video (od video; ženski rod videla),

Nosio (odnosio ženski rod nosila).

Isto je i sa primerima: došao, znao, mislio i tako dalje.

  1. Kod imenica koje označavaju mesto vršenja radnje a završavaju se na – ica:

Učionica < u – čil – ni – ca;

Čitaonica < či – tal – ni – ca;

Po istom pravilu i: vežbaonica, kladionica, štedionica, radnionica, predionica.

  1. Kod imenica koje označavaju lice koje vrši radnju L prelazi u O u svim padežima, sem u nominativu jednine i genitivu množine. O tome je bilo reči u prethodnim pasusima:

jednina: čitalac, od čitaoca, čitaocu, čitaoca, čitaoče, čitaocem, čitaocu;

množina: čitaoci, od čitalaca, čitaocima, čitaoce, čitaoci, čitaocima, čitaocima.

  1. U promeni prideva u obliku muškog roda čiji se nominativ jednine kraćeg (neodređenog vida) oblika završava na vokal -o, a gramatička osnova im se završava sonantom – l.

Primeri: ceo, cela, celubeo, bela, belu.

* Kao dubletni oblik normativna gramatika navodi primer: topao i topal.

  1.  U imenicama koje su izvedene sufiksom  -ba od glagolske tvorbene osnove koja se završava sonantom L. Primeri:

Deoba < del-i-ti;

Seoba < sel-i-ti.

Odstupanje od promene L u O (izuzeci)

Do odstupanja od promena L u O dolazi u sledećim slučajevima:

  1. Reči u kojima se L zadržalo na kraju sloga su novijeg porekla:

nevaljalac, znalac, molba, žalba

  1. U rečima stranog porekla koje su se odomaćile kod nas:

akvarel, admiral, fudbal, kanal, maršal, mineral, žurnal, metal, gol, konzul, apostol, bokal.

*Napomena: česta ogrešenja o normu predstavlja prenošenje zamene L u O, u oblike nominativa jednine i genitiva množine: mislioc, tužioc, rukovodioc, prevodioc, i slično i u genitiv množine sledećih sintagmidržavnih tužioca, nekoliko prevodioca, današnjih rukovodioca, grupa taoca i tako dalje.

Povezani članci

Ostavi komentar