Sadržaj
Čini se kako je sa subjektom lakše i razumnije, a da teškoće počinju sa predikatom. Definiciju nekako i savladamo, primere naučimo, ali onda kada sve to treba primeniti, razmišljamo da li je nešto predikat ili ne. Kako prepoznati predikat?
Kad je već jedan od dva glavna člana, hajde da znanje o predikatu proširimo i upotpunimo, da konačno shvatimo zašto je predikat toliko važan!
Šta je i kako prepoznati predikat?
Neka za početak i naša definicija bude slična svim onim definicijama koje smo bezbroj puta čuli, učili i ponovili – predikat je glavni rečenični član koji pokazuje šta radi subjekat ili rečenični član koji označava neku radnju, relaciju ili osobinu.
Naziv predikat potiče od latinske reči praedicatum i znači ′ono što se izriče o nekome ili nečemu′.
U rečenici: Mama kuva ručak, predikat je reč kuva, a ona označava radnju koja se pripisuje subjektu, dok u rečenici: Mama je plemenita, predikat je plemenita označava osobinu koja se pripisuje subjektu.
Zašto ga nazivamo glavnim?
U svim gramatikama postoji podela na dve grupe: glavne i sporedne članove u rečenici. Ovo nas navodi da se zapitamo zašto su neki, tačnije subjekat i predikat glavni, a ostali članovi sporedni i da li je takva podela neophodna.
– Da, neophodna je. Evo i zbog čega.
Pođemo li od najbanalnijih stvari u životu (čovek ne može bez vode i vazduha – neophodni su mu da bi živeo, ali bez slatkiša, gaziranih sokova i grickalica može da opstane – nisu mu neophodni), koje često određujemo kao bitne i nebitne, odnosno one bez kojih (ne)možemo, videćemo kako ne dajemo podjednaku važnost svim stvarima, pojavama, bićima.
Isto je i sa rečenicama. Ona ne može postojati da nema ono glavno, ono što je čini rečenicom – predikat na prvom mestu, a zatim i subjekat (ali ne nužno, jer rečenica ne mora da ima subjekat da bi bila rečenica).
To glavno, bez čega rečenica ne može da postoji, ukazuje da ovakva podela – na glavne i sporedne članove ima smisla.
Primer:
- Jana peva. – Ova rečenica ima subjekat i predikat. Ona ne bi mogla da postoji ako izbacimo predikat iz nje, jer Jana ništa ne znači (znamo da je u pitanju vlastita imenica, ali nemamo potpunu informaciju, onda nemamo ni rečenicu).
- Lepa Jana peva. – Ova rečenica pored subjekta i predikata sadrži i atribut lepa. Ukoliko bismo ga iz rečenice izbacili, rečenica bi opet postojala: Jana peva – opet imamo informaciju, iskazanu misao.
Dakle, rečenica može da opstane bez atributa (i ostalih sporednih članova), ali ne može bez predikta.
Predikat je centar, srce rečenice
Predikat je član rečeničnog ustrojstva koji ne zavisi od drugih rečeničnih članova. Naprotiv, drugi članovi, posredno ili neposredno zavise od njega, jer im on otvara mesto u rečenici – na osnovu njega svi oni se uvode u rečenicu. Predikat mora biti glagol u ličnom glagolskom obliku.
- Jana brzo piše.
U ovoj rečenici predikat piše može da stoji i bez reči koje Jana, ali i bez reči brzo. To potvrđuje ono što smo gore već naveli, a to je da predikatu nisu potrebni drugi članovi da bi činio rečenicu i da ih može, a i ne mora uvesti. Dok u obrnutom slučaju rečenica ne bi postojala:
- Jana brzo. X
Ovakva konstrukcija ne znači ništa, nema smisla i ne prenosi informaciju, te je ne možemo nazvati rečenicom. Njoj fali centar, tj. srce koje će je učiniti rečenicom – fali joj predikat. Dakle, konstrukcije koje nemaju predikat nikako ne mogu biti rečenice!
Glagolski i imenski predikat
Kada se u službi predikata nađe glagolski oblik: Jana piše, onda se takav predikat naziva glagolskim, dok se imenskim predikatom naziva spoj glagola(kopulativnog/semikopulativnog) i neke imenske reči: Jana je lepa; Jana je postala atletičarka.
Ovakvi predikati jasno se razlikuju, jer je imenskom svojstveno i leksičko značenje pored već prisutnog gramatičkog.
Prost i složen predikat
Ova podela izvršena je na osnovu kriterijuma složenosti, te se za proste predikate može reći: to su oni koji se sastoje od jednog oblika nekog glagola (Jana pliva) ili koji se sastoje od složenog oblika nekog glagola= pomoćni+punoznačni glagol (Jana je plivala; Jana će plivati).
Za složene predikate, koji inače mogu biti i glagolski i imenski važi da su sačinjeni od:
- modalnog/faznog glagola u ličnog gl. obliku i punoznačnog glagola koji je izražen infinitivom ili konstrukcijom da+prezen.
Na primeru to izgleda ovako: Počeli su nas posećivati; Počeli su da nas posećuju. Ovakvi predikati su složeni i to glagolski.
- kopulativni/semikopulativni glagoli u ličnom glagolskom obliku i neka neglagolska reč
Primer: Mačka je životinja; Majka je postala nerazumna… Ovakve predikate prepoznajemo kao složene, ali imenske.
Nadamo se da smo ovim tekstom odgovorili na nedoumicu kako prepoznati predikat u rečenici.