Predikat je glavni rečenični član koji kazuje šta subjekat radi, šta mu se događa ili kakav je. Najlakše ga prepoznajemo tako što u rečenici pronađemo glagol u ličnom obliku i proverimo koje sve reči zajedno izriču radnju, stanje ili osobinu subjekta.
| Rečenica | Predikat | Vrsta |
|---|---|---|
| Jana peva. | peva | glagolski |
| Jana je pevala. | je pevala | glagolski |
| Jana je vredna. | je vredna | imenski |
Šta je predikat?
Predikat je centar rečenice. On nosi osnovnu informaciju o subjektu: označava radnju, stanje, zbivanje ili osobinu. U rečenici „Mama kuva ručak” predikat kuva označava radnju, dok u rečenici „Mama je brižna” predikat je brižna označava osobinu.
Predikat i subjekat jesu glavni rečenični članovi, ali subjekat ne mora uvek biti izrečen. U rečenici „Dolazim sutra” predikat je dolazim, a subjekat ja prepoznajemo po glagolskom obliku.
Kako prepoznati predikat u četiri koraka?
- Pronađite glagol u ličnom obliku. Takav glagol se menja po licima: pišem, pišeš, piše.
- Postavite pitanje šta subjekat radi, šta mu se događa ili kakav je.
- Obuhvatite ceo glagolski oblik. U rečenici „Ana će učiti” predikat nije samo učiti, već će učiti.
- Proverite da li uz glagol biti stoji imenska reč. U rečenici „Ana je učenica” predikat je je učenica.
Kratko pravilo: prvo pronađite lični glagolski oblik, a zatim proverite koje reči sa njim čine potpunu informaciju o subjektu.
Glagolski predikat
Glagolski predikat kazuje radnju, stanje ili zbivanje i može biti sastavljen od jedne ili više reči.
- Marko trči.
- Marko je trčao.
- Marko će trčati.
- Marko mora da uči.
- Marko je počeo da trenira.
U složenim glagolskim oblicima pomoćni i glavni glagol pripadaju predikatu. Kod modalnih i faznih glagola predikat obuhvata celu vezu: mora da uči, želi da dođe, počeo je da radi.
Imenski predikat
Imenski predikat najčešće čine kopulativni glagol biti i imenski deo predikata. Imenski deo može biti imenica, pridev, zamenica ili broj.
- Milica je učenica.
- Dan je sunčan.
- Ova sveska je moja.
- Petar je prvi.
Ne treba podvući samo glagol je. On sam ne daje potpunu informaciju, pa predikat čine oba dela: je učenica, je sunčan, je moja.
Prost i složen predikat
Prost glagolski predikat sadrži jedan glagol, čak i kada je glagolski oblik sastavljen od više reči: piše, je pisao, će pisati. Složeni glagolski predikat sadrži modalni ili fazni glagol i dopunu u infinitivu ili konstrukciji da + prezent: mora učiti, mora da uči, počeo je da čita.
Predikat nije uvek samo jedna reč
Najčešća greška je podvlačenje samo jedne reči. Pogledajte razliku:
- Ona je pročitala knjigu. Predikat: je pročitala.
- Ona će pročitati knjigu. Predikat: će pročitati.
- Ona je veoma pažljiva. Predikat: je veoma pažljiva.
Priloška odredba ne pripada automatski predikatu. U rečenici „Jana brzo piše” predikat je piše, dok je brzo priloška odredba za način.
Kratka vežba
Pronađite predikate, pa proverite odgovore:
- Deca se igraju u dvorištu.
- Moj brat je odličan učenik.
- Sutra ćemo posetiti baku.
- Počela je da pada kiša.
- Učionica je bila tiha.
Odgovori: se igraju; je odličan učenik; ćemo posetiti; počela je da pada; je bila tiha.
Česta pitanja
Koje pitanje postavljamo za predikat?
Pitamo: šta subjekat radi, šta mu se događa, u kakvom je stanju ili kakav je. Ipak, sigurniji postupak je da najpre pronađemo glagol u ličnom obliku.
Da li rečenica može biti bez subjekta?
Može bez izrečenog subjekta, jer se lice često vidi iz predikata: „Pišem” znači „Ja pišem”.
Da li rečenica može biti bez predikata?
U školskom gramatičkom raščlanjivanju predikat je jezgro rečenice. Postoje posebne bezglagolske konstrukcije, ali se u osnovnim zadacima traži lični glagolski oblik ili imenski predikat.
Zaključak
Da biste prepoznali predikat, pronađite glagol u ličnom obliku, obuhvatite ceo složeni oblik i proverite da li uz glagol stoji imenski deo. Tako ćete lako razlikovati predikat od subjekta i sporednih rečeničnih članova.