Kako prepoznati pravi med?

Postoji na desetine različitih vrsta meda, u nebrojeno boja, tekstura i ukusa, u zavisnosti od cvetova sa kojih se skuplja nektar. Međutim, na tržištu je dostupno sve više lažnog meda. Med se često „falsifikuje“ pomoću skrobnog i šećernog sirupa i melase uz dodavanje vode. U pitanju je jedna od najkrivotvorenijih namirnica. Zbog toga je jako važno da pažljivo čitate etikete i deklaracije na kupovnim teglama meda, pogotovo ako se njime snabdevate sa rafova u prodavnicama i marketima. U narednim redovima upoznaćemo vas ukratko sa procesom nastanka meda, njegovim najpoznatijim lekovitim svojstvima, upotrebom ove namirnice u ishrani, i najvažnije – kako prepoznati pravi med.

Pravi med – zlatni odraz zdravlja prirode

Pravi med je oduvek bio dragocen, pa čak i luksuzan proizvod. Još u davna vremena pčelari su bili visoko cenjeni, jer su med i vosak imali veliku vrednost. Stari Grci med su smatrali božanskom hranom, a i stari Egipćani su se dobro razumeli u pčelarstvo. Ljudima antičkog doba omogućavao je i da održe estetski izgled, bez obzira na to da li su bili živi (upotrebljavao se za svojevrsne kozmetičke tretmane) ili mrtvi (koristio se npr. za zaštitu tela pokojnika). Med je zauzimao važno mesto i u verovanjima i običajima starih Slovena. I u Bibliji se med opisuje kao posebna hrana. O zemlji obećanoj Izrailjcima govori se često kao o zemlji „u kojoj teče med i mleko“, odnosno zemlji koja pruža dobrobit. Med je mnogoznačan simbol, koji je slavljen u svim mitologijama i poštovan u svim religijama. Simbol je čistote, slasti, izobilja, plodnosti, sreće i dugovečnosti.

Med prave pčele sabiranjem sokova iz cveća koji prerađuju u želucu. Spremaju ga u saće, koje takođe same prave, no daje im se u košnicu i umetnuto saće kako bi se pospešila marljivost i kako bi gubile volju za rojenjem. Saće je i leglo za pčele, pa je tamnije što se više pčela izleže, jer svaka larva ostavlja u saću svoju košuljicu. Saće u kojem se nisu legle pčele svetložute je boje (tzv. devičansko saće). Ako pčele imaju dobru pašu, grade mnogo saća. Kad se med iz saća ocedi, to je gusta tečnost prijatnog mirisa i ukusa. Poznata je izrazita sofisticiranost ove namirnice. U njemu su sjedinjeni cveće, drveće i zemlja, te zbog toga predstavlja pravi odraz zdravlja prirode. 

Kako izgleda pravi med?

Prema tome sa kog cveta pčele sabiru sok, razlikuje se na tržištu: lipov, bagremov, žalfijin, heljdin i mnoge druge vrste. Prema boji, ukusu i mirisu može se odrediti koja vrsta meda je u pitanju. Veruje se da što je med svetliji, vrsta je bolja, prvoklasnija. Najfiniji je svetao med koji je vrcan ili kapan. Lošiji med se dobija ceđenjem saća i tamne je boje. Na primer, med od heljde ima tamnu, ćilibarsku boju i oštar, blago ljutkasti ukus. Med od bagrema je sjajne svetložute ili krem bolje, blagog ukusa i s blagim cvetnim mirisom. U medu od lavande ili vreska možete osetiti arome ovog cveća… Lipov med ima intenzivan miris lipe, tako da kada otvorite teglu ovog meda imate utisak da se nalazite ispod samog drveta.

Laici teško prepoznaju pravi med. Ipak, postoje neki sigurni pokazatelji koji vas mogu navesti da posumnjate u njegov kvalitet.

• Ukoliko se na deklaraciji koja stoji na tegli nalazi epitet „pekarski“, budite sigurni da to nije pravi med.
• Falsifikovani med se u alkoholu ne topi, već se sleže na dno i nema arome.
• Većina prirodnog meda ima veoma prijatan, jak i naglašen ukus, ostavljajući uz to u ustima i osećaj prijatnog „peckanja“.
• Prirodni med je mnogo manje  lepljiv od veštačkog.
• Viskozitet je takođe jedan od najboljih pokazatelja koji vam mogu otkriti pravu prirodu meda. Gustina govori u prilog pravom medu – zaobiđite onaj koji je redak. Pravi med ne kaplje, već curi.
• Parče hleba može biti idealan test. Ukoliko je med pravi, hleb će ga upiti i stvrdnuti se, a ako nije – razliće se po njemu.
• Originalan med se, takođe, brže karamelizuje na visokim temperaturama, dok lažni obično postaje penast.
• Prirodna odlika meda jeste kristalizacija. Upravo  je ona jedan od glavnih dokaza da se radi o pravom, prirodnom medu!

Med u ishrani i medicini 

Upotreba meda u kulinarstvu, u poslastičarstvu i proizvodnji slatkiša, u slatkim i slanim jelima, bogata je i raznovrsna. Danas je teško zamisliti božićnu trpezu bez meda i medenjaka, kao i koštunjičavog voća, sa kojim se dobro slaže. Zbog obilnosti šećera upotrebljava se za zaslađivanje jela. Ako niste znali, većinu poslastica možete zasladiti medom, umesto belim šećerom koji je štetan po organizam. Ukus ne samo da se neće pokvariti nego će biti još bolji! Med se koristi i u proizvodnji alkoholnih pića. Medovača je vekovima poznat alkoholni napitak, koji se dobija mešanjem meda s vodom. Ostavlja se nekoliko meseci, ili čak godina, da odstoji. Za to vreme fermentiše, sazreva i stiče jedinstven ukus.

Med je dobra i zdrava hrana, ali ako se uzimaju veće količine, teško je probavljiv. Nemojte držati na zalihama veću količinu, jer postaje zrnast i kristalizuje se (ukoliko je pravi) zbog izlučivanja dekstroze. Čuvajte ga u dobro zatvorenim teglama ili porcelanskim posudama koje možete dobro zatvoriti. Hladnoća pospešuje kristalizaciju. Kristalizovani med ugrejte pre upotrebe na taj način što ćete teglu staviti u toplu vodu. Med nemojte koristiti u pretoplim čajevima, jer na temperaturama većim od 40 stepeni gubi lekovita svojstva.

U medicini se med koristi od davnih vremena.  Najpoznatiji primer efikasnog dejstva meda je njegov uticaj na zarastanje rana. Danas se u mnogim bolnicama koristi specijalno očišćeni „hirurški med“. Sprečava nastajanje otoka i smanjuje bol. Opšte je poznato da je med i dobar lek prilikom prehlade, kašlja i malokrvnosti. U te svrhe, idealan je u kombinaciji sa đumbirom i limunom. Takođe, ubrzava detoksikaciju tela. Pravi med je jedna od najprirodnijih namirnica koja se koristi u estetske svrhe. Glavni je sastojak brojnih kozmetičkih maski i melema koje možete napraviti u sopstvenoj radinosti (lekovit je za lice, kosu, usne…).  

Zanimljive činjenice o pravom medu

• Med je zapravo zaliha hrane i za same pčele i njihove larve. Većinu meda koji pčele proizvedu pojedu sami insekti.
• Jedna od najskupljih vrsta meda na svetu je ona koja je dobijena od cvetova žbuna manuka koji raste na Novom Zelandu.
• Med je jedina namirnica koja nema rok trajanja (ukoliko je dobro zatvoren i čuvan na tamnom mestu). U egipatskim piramidama pronađen je jestivi med star preko 3.000 godina.
• Treba izbegavati uzimanje meda metalnom kašičicom. Veruje se da se na taj način gube vitamini i da je štetno po zdravlje, zbog reakcije organskih kiselina i metala. Prilikom konzumiranja meda koristite drvenu, plastičnu ili porcelansku kašiku.
• Za 1 kg meda pčela treba da isisa nektar iz nekoliko miliona cvetova i da pređe razdaljinu koja odgovara putu oko sveta. U potrazi za nektarom i polenom, tokom samo jednog dana sve radilice u društvu ukupno obave više od 150.000 izleta.
• Da bi se proizvela 1 kašičica meda, 4 do 7 pčela treba da radi čitav period svoje službe. Setite se ovoga svaki put kada pomislite da zajednički trud nije važan!