Objekat i atribut u rečenici: kako ih prepoznati

Objekat i atribut pripadaju zavisnim rečeničnim članovima, ali imaju različitu ulogu. Objekat je povezan sa glagolom i označava na koga ili na šta se radnja odnosi, dok atribut stoji uz imenicu i bliže je određuje.

Rečenični član	Od čega zavisi?	Najčešća pitanja	Primer
Objekat	od glagola	koga? šta? kome? čemu? o kome? o čemu?	Čitam knjigu.
Atribut	od imenice	koji? kakav? čiji? koliki?	Čitam zanimljivu knjigu.

U rečenici Čitam zanimljivu knjigu, reč knjigu je objekat jer zavisi od glagola čitam, a reč zanimljivu je atribut jer određuje imenicu knjigu.

Šta je objekat u rečenici?

Objekat je zavisni rečenični član kojim se označava predmet radnje. Njegova služba se određuje u odnosu na glagol, odnosno predikat.

U rečenici Ana piše pismo najpre pronalazimo predikat piše, a zatim pitamo: piše šta? Odgovor je pismo, pa je ta reč objekat.

Pravi ili direktni objekat

Pravi objekat najčešće stoji u akuzativu bez predloga i dobija se na pitanja koga? i šta?

Gledam film. Gledam šta?
Pozdravio sam druga. Pozdravio sam koga?
Učimo gramatiku. Učimo šta?

Pravi objekat može biti i u deonom genitivu kada se misli na neodređenu količinu: Popio je vode ili Kupila je hleba.

Nepravi ili indirektni objekat

Nepravi objekat stoji u drugim zavisnim padežima, sa predlogom ili bez njega, kada taj oblik zahteva značenje glagola.

Sećam se leta. Genitiv.
Pomažem drugu. Dativ.
Mislim na ispit. Akuzativ sa predlogom.
Upravljam automobilom. Instrumental.
Govorimo o školi. Lokativ.

Važno: nije svaka imenica u zavisnom padežu objekat. U rečenici Pisali smo olovkom, reč olovkom označava sredstvo vršenja radnje i ima službu priloške odredbe, a ne objekta.

Šta je atribut u rečenici?

Atribut je dodatak imenici koji je bliže određuje po osobini, pripadnosti, količini ili nekom drugom svojstvu. Odgovara na pitanja koji? kakav? čiji? koliki?

nova knjiga: kakva knjiga?
moja sestra: čija sestra?
prvi zadatak: koji zadatak?
tri učenika: koliko učenika?

Kongruentni atribut

Kongruentni atribut slaže se sa imenicom u rodu, broju i padežu. Tu službu najčešće vrše pridevi, pridevske zamenice i redni brojevi.

lepa pesma, lepe pesme, lepoj pesmi
naša učionica
drugi pokušaj

Nekongruentni atribut

Nekongruentni atribut ne slaže se sa imenicom u rodu, broju i padežu. Najčešće je iskazan imenicom ili skupom reči u zavisnom padežu.

krov kuće
haljina od svile
čovek iz grada
put do škole

Kako razlikovati objekat i atribut?

Pronađite predikat, odnosno glagolsku radnju.
Od glagola postavite pitanje. Odgovor može biti objekat.
Pronađite imenice i reči koje ih bliže određuju.
Od imenice postavite pitanje koji, kakav, čiji ili koliki. Odgovor je atribut.
Proverite značenje, jer samo padežno pitanje nije uvek dovoljno.

Rečenica	Objekat	Atribut
Dečak čita zanimljivu knjigu.	knjigu	zanimljivu
Poklonila je sestri crvenu maramu.	sestri, maramu	crvenu
Posmatramo krov stare kuće.	krov	stare, kuće
Učenici rešavaju težak zadatak.	zadatak	težak

Najčešće greške

Objekat se traži pre nego što je pronađen predikat.
Svaka reč u akuzativu proglašava se objektom, iako akuzativ može imati i drugu službu.
Nekongruentni atribut se meša sa objektom zato što je iskazan imenicom.
Gleda se samo pitanje, a zanemaruje odnos reči u rečenici.

Vežba: pronađite objekat i atribut

Marko je kupio novu svesku.
Učitelj objašnjava učenicima težak zadatak.
Čitam zbirku narodnih pesama.
Razgovaramo o školskom takmičenju.
Na stolu sam ostavio plavu olovku.

Rešenja

objekat: svesku; atribut: novu
objekti: učenicima, zadatak; atribut: težak
objekat: zbirku; atribut: narodnih i pesama u sklopu izraza koji određuje zbirku
objekat: o takmičenju; atribut: školskom
objekat: olovku; atribut: plavu