Jotovanje je glasovna promena pri kojoj se nenepčani suglasnik stapa sa glasom j i prelazi u novi, najčešće prednjonepčani suglasnik. Najpoznatiji primeri su: mlad + ji → mlađi, ljut + ji → ljući i grob + je → groblje.
| Suglasnici | Rezultat | Primer |
|---|---|---|
| t + j | ć | ljut + ji → ljući |
| d + j | đ | mlad + ji → mlađi |
| s + j | š | pis + jem → pišem |
| z + j | ž | brz + ji → brži |
| l + j | lj | sol + ju → solju |
| n + j | nj | kamen + je → kamenje |
| k + j | č | jak + ji → jači |
| g + j | ž | dug + ji → duži |
| h + j | š | tih + ji → tiši |
Kod usnenih suglasnika b, p, m i v glas j prelazi u lj, pa nastaju grupe blj, plj, mlj i vlj: grob + je → groblje, snop + je → snoplje, grm + je → grmlje i zdrav + je → zdravlje.
Šta je jotovanje?
Naziv jotovanje potiče od imena za glas j, odnosno jota. Kada se ovaj glas nađe uz određeni suglasnik, dva glasa se stapaju ili menjaju tako da nastane novi glas ili suglasnička grupa.
Jotovanje se ne prepoznaje samo po tome što u reči postoji č, ć, đ, ž, š, lj ili nj. Potrebno je uporediti osnovnu reč sa promenjenim oblikom i pokazati da je u tvorbi ili promeni učestvovao glas j.
- mlad – mlađi: d + j → đ
- ljut – ljući: t + j → ć
- brz – brži: z + j → ž
- pisati – pišem: s + j → š
Glasovne promene pri jotovanju
Za školske zadatke najvažnije je zapamtiti sledeće parove:
| Pre jotovanja | Posle jotovanja |
|---|---|
| t + j | ć |
| d + j | đ |
| s + j | š |
| z + j | ž |
| l + j | lj |
| n + j | nj |
| k + j | č |
| g + j | ž |
| h + j | š |
| c + j | č |
| b + j, p + j, m + j, v + j | blj, plj, mlj, vlj |
U pojedinim rečima uz jotovanje deluju i druge glasovne promene. Zato konačan oblik ponekad nije moguće objasniti samo jednom zamenom glasova.
Kada se jotovanje vrši?
Jotovanje u komparativu prideva
Jotovanje se često javlja pri građenju komparativa pomoću nastavka koji je nekada sadržao glas j.
- mlad + ji → mlađi
- ljut + ji → ljući
- brz + ji → brži
- jak + ji → jači
- dug + ji → duži
- tih + ji → tiši
- bel + ji → belji
- crn + ji → crnji
Više o poređenju prideva nalazi se u lekciji šta su pridevi i kako ih prepoznati.
Jotovanje u instrumentalu jednine
Kod pojedinih imenica ženskog roda koje se završavaju suglasnikom, nastavak -ju izaziva jotovanje:
- mladost + ju → mladošću
- smrt + ju → smrću
- glad + ju → glađu
- pamet + ju → pameću
- sol + ju → solju
Jotovanje u glagolskim oblicima
Promena se javlja i pri građenju pojedinih oblika glagola:
- pisati → pišem
- kazati → kažem
- glodati → glođem
- slati → šaljem
- zvati → zovem, bez jotovanja u ovom obliku, što pokazuje da se pravilo ne primenjuje mehanički na svaki glagol
Jotovanje u izvedenim i zbirnim imenicama
- grob + je → groblje
- snop + je → snoplje
- grm + je → grmlje
- zdrav + je → zdravlje
- cvet + je → cveće
- list + je → lišće
- gran + je → granje
- kamen + je → kamenje
U oblicima cveće i lišće konačan rezultat uključuje više glasovnih procesa, pa je važno posmatrati celu tvorbu reči.
Jotovanje u nazivima stanovnika i drugim izvedenicama
- Beograd + janin → Beograđanin
- Solun + janin → Solunjanin
- Pariz + janin → Parižanin
- pepeo + jast → pepeljast
Kako prepoznati jotovanje?
- Pronađite osnovnu reč i njen promenjeni ili izvedeni oblik.
- Utvrdite koji se suglasnik nalazio na kraju osnove.
- Proverite da li je nastavak ili tvorbeni deo sadržao glas j.
- Uporedite početnu grupu sa dobijenim glasom.
- Imenujte promenu tek kada utvrdite spoj suglasnika sa j.
Primer: mlad – mlađi. U osnovi je d, nastavak za komparativ sadrži j, a d + j daje đ. Izvršeno je jotovanje.
Jotovanje i palatalizacija: razlika
Ove promene mogu dati iste glasove, ali nemaju isti uzrok.
| Jotovanje | Palatalizacija |
|---|---|
| pokreće ga dodir suglasnika sa j | k, g i h prelaze u č, ž i š u određenim oblicima i tvorbi |
| obuhvata veći broj suglasnika | osnovni niz je k, g, h |
| primer: mlad + ji → mlađi | primer: junak → junače |
Zbog toga samo prisustvo glasa ž ili š nije dovoljno za zaključak. Uporedite oblike i pronađite glas koji je izazvao promenu. Detaljno poređenje možete pročitati u lekciji palatalizacija i sibilarizacija.
Kada se jotovanje ne vrši?
Na jasnim granicama delova složene reči ili prefiksa i osnove glasovi često ostaju nepromenjeni:
- odjaviti, a ne ođaviti
- razjediniti, a ne ražediniti
- objaviti, a ne obljaviti
- nadjačati, a ne nađačati
J se čuva i u pojedinim pridevima i rečima kao što su kozji, pasji i dečji, kao i u mnogim rečima stranog porekla, na primer injekcija. Ove oblike treba učiti kao normirane reči, a ne menjati ih automatski.
Najčešće greške
- Jotovanje se određuje samo po krajnjem obliku, bez nalaženja glasa j.
- Mešaju se jotovanje i palatalizacija zato što obe promene mogu dati č, ž ili š.
- Zaboravljaju se grupe blj, plj, mlj i vlj.
- Pravilo se primenjuje preko jasne granice prefiksa i osnove.
- Oblik reči se rastavlja proizvoljno, umesto poređenjem sa osnovnom ili srodnom reči.
Vežba
Odredite glasove koji su učestvovali u jotovanju:
- mlad – mlađi
- ljut – ljući
- pisati – pišem
- brz – brži
- grob – groblje
- kamen – kamenje
- zdrav – zdravlje
Rešenja
- d + j → đ
- t + j → ć
- s + j → š
- z + j → ž
- b + j → blj
- n + j → nj
- v + j → vlj
Česta pitanja
Šta je jota?
Jota je naziv za glas j, po kojem je jotovanje dobilo ime.
Koji glasovi nastaju jotovanjem?
Najčešće nastaju č, ć, đ, ž, š, lj i nj, kao i grupe blj, plj, mlj i vlj.
Da li je svako ž rezultat jotovanja?
Nije. Potrebno je dokazati da je ž nastalo stapanjem prethodnog suglasnika sa j.
Kako razlikovati jotovanje od palatalizacije?
Kod jotovanja je presudan glas j. Kod palatalizacije se k, g i h menjaju u č, ž i š u određenim oblicima bez takvog neposrednog objašnjenja glasom j.