Početna ObrazovanjeŠkolske muke Kako prepoznati jotovanje – objašnjenja + primeri

Kako prepoznati jotovanje – objašnjenja + primeri

Brankica Crnoglavac
42 pregleda
jotovanje

Jotovanje je stara glasovna promena koja se vršila i pre istorijske epohe razvoja srpskog jezika, ali i kasnije, u periodu njegovog razvoja. Sa ovom glasovnom promenom učenici često imaju poteškoća i nedoumica, jer postoji puno pravila i izuzetaka.

Svemu tome doprinelo je vreme kada se jotovanje vršilo, rezultati koje je ono ostavilo iza sebe, ali i geografska raširenost tih rezultata u srpskom jeziku.

Kako god, jotovanje je glasovna promena kojoj je potrebno posvetiti puno pažnje i detaljno razmotriti sva pravila i izuzetke.

U nastavku teksta bavićemo se upravo time. Na primerima ćemo definisati jotovanje i objasniti sve specifičnosti u vezi sa njim.

Istorijski razvoj jotovanja

Kao što smo već rekli, jotovanje je stara glasovna promena. Kako bi se ono jasno razumelo danas, u savremenom srpskom jeziku, kratko ćemo se osvrnuti na njegovo nekadašnje stanje i razvoj.

Nekada se na jotovanje gledalo kao na posebnu vrstu palatalizacije. Ono se odnosilo na stapanje suglasnika j (jota) sa prethodnim suglasnikom, dajući na taj način novi palatalni suglasnik. Iako je je proces promene donekle bio sličan palatalizaciji, od nje se i razlikovao.

Glavna razlika bila je u tome što je jotovanje obuhvatalo sve nepalatalne suglasnike, a palatalizacija samo zadnjonepčane. Druga razlika odnosila se na vreme razvoja ove dve promene – jotovanje je glasovna promena koja se vršila i u praslovenskom jeziku i kasnije u srpskom, a palatalizacija samo u praslovenskom.

Istorijski razvoj jotovanja u srpskom jeziku ukazao je na razliku između starog nasleđenog jotovanja, koje se još i naziva praslovensko jotovanje i novog (srpskog) jotovanja, koje poznaje tri vrste.

Danas, u nastavnoj praksi sve vrste jotovanja posmatraju se kao jedno, a za učenike je najvažnije da znaju koji su suglasnici obuhvaćeni ovom promenom i u kojim se kategorijama ono vrši.

Šta je jotovanje?

Kao što smo već napomenuli, jotovanje je stara glasovna promena. Definiše se kao proces dobijanja prednjonepčanih suglasnika od nenepčanih suglasnika i suglasnika j (jote).

Nenepčani suglasnici koji učestvuju u procesu su: z, s, d, t, l, n, g. Oni prilikom stapanja sa suglasnikom j daju prednjonepčane suglasnike: ž, š, đ, ć, lj, nj, ž.

Pored ovih, jotovanje obuhvata i stapanje usnenih suglasnika b, p, v, m sa suglasnikom j, dajući blj, plj, vlj, mlj. Primećujemo da se suglasnici b, p, v, m nisu promenili, ali su uticali da j pređe u lj.

Evo primera:

Strog › strog + ji › gj › Žstroži,

Pisati › pis + jem › sj › Špišem,

Grob › grob + je › bj › BLjgroblje.

Iz navedenih primera primećujemo kako se suglasnici g i s stapaju sa suglasnikom j i prelaze u prednjonepčane ž i š.

U trećem primeru, kod reči groblje, nastale dodavanjem sufiksa na reč grob, primećujemo da je b ostalo nepromenjeno, ali da je j u kombinaciji sa njim, postalo lj.

Kada se jotovanje vrši?

Jotovanje je glasovna promena koja se može vršiti u različitim vrstama i oblicima reči. Ono se može vršiti:

  1. U komparativu prideva: brz + ji = brŽi; vis + ji = viŠi; tvrd + ji = tvrĐi; ljut + ji = ljuĆi; crn + ji = crNji; bel + ji = beLji; strog + ji = stroŽi.
  2. U instrumentalu jednine imenica ženskog roda na suglasnik: glad + ju = glaĐu; pamet + ju = pameĆu; sol + ju = soLju; smrt + ju = smrĆu.
  3. U glagolskim oblicima: pis + jem = piŠem; glod + jem = gloĐem; grad + jah = graĐah; kaz + jem = kaŽem; mel + jem = meLjem; žan + jem = žaNjem.
  4. Kod mnogih izvedenih reči: pepel + jast = pepeLjast; Beograd + janin = BeograĐanin; Solun + janin = SoluNjanin; Pariz + janin = PariŽanin.
  5. Kod zbirnih imenica: list + je = lišĆe; cvet + je = cveĆe; gran + je = graNje; kamen + je = kameNje; drv + je = drVLje; snop + je = snoPlje; šib + je = šiBlje.
  6. Kod glagolskih imenica: čitan + je = čitaNje; gledan + je = gledaNje; pevan + je = pevaNje.

Odstupanje od jotovanja (izuzeci)

Od glasovne promene – jotovanje ponekad dolazi i do odstupanja. Dakle, pojavljuju se izuzeci u kojima jotovanje nije izvršeno i takvi oblici su u standardnom srpskom jeziku sasvim prihvatljivi. Jotovanje se ne vrši:

  1. U složenim rečima: razjediniti, objaviti, sjediniti, odjezditi;
  2. Kod nekih imenica: klasje, pasji, osje;
  3. U nekim rečima ijekavskog izgovora: djevojka, pjesma, sj.

    Jotovanje u dijalektima

    Kao što smo već napomenuli, odstupanje od jotovanja dešava se u određenim oblicima reči i norma srpskog jezika je te oblike prihvatila. Međutim, odstupanja od jotovanja se pojavljuju i u dijalektu, dakle, van standardnog srpskog jezika.

    Na prizrensko-timočkom dijalekatskom području jotovanje suglasnika t i d sa j izostaje, te se opravdano pojavljuju oblici: dojdem, pojdem, pojdi

Povezani članci

Ostavi komentar