Sadržaj
Zašto je sa glagolima toliko teško i naporno? Šta to učenici ne mogu da shvate, kako ne umeju da ih odrede, definišu? Kako prepoznati glagol u rečenici i što je najvažnije šta učiniti da to ne bude tako veliki problem? Ovim pitanjima ćemo se baviti u tekstu koji je pred vama.
Glagoli nisu nekakve zamršene, teške reči koje namerno stvaraju problem učenicima. Takođe, nemaju cilj da ostanu zauvek nenaučena lekcija iz srpskog jezika.
Glagoli su naša olakšica, potreba, misao, aktivnost. Ne koristimo ih slučajno, tek onako, nego s određenim razlogom i ciljem, kao i sve druge vrste reči. Zato se ni bez glagola ne može. Jednom kada ih učenik dobro savlada, nikada mu neće predstavljati problem i stvarati nedoumicu da li je neka reč glagol ili nije.
Jezik bez glagola ne može!
Pomislite kako bi bilo teško opisati neku vašu aktivnost, neki događaj ili bilo kakvo dešavanje da u jeziku ne postoje glagoli. Kako biste, na primer, nekome objasnili ili opisali da ste juče po podne u ležećem položaju držali zatvorene oči i niste bili svesni ničega, imali ste utisak da ste u nekom drugom, nerealnom svetu, da vam se u njemu svašta zanimljivo desilo. Bez upotrebe glagola ovakva vaša misao bila bi toliko nejasna i zbunjujuća. Zato u jeziku postoje reči (GLAGOLI) koje mogu da opišu to stanje u kome ste se našli – to su reči spavati i sanjati.
Dakle, potreba da se glagoli koriste u jednom jeziku tiče se prvenstveno ljudi i njihovih potreba, stalne aktivnosti. Jezik ne može bez glagola kao što ni ljudi ne mogu bez govora, mišljenja, hodanja, sedenja i brojnih drugih aktivnosti.
Možemo li bez definicije?
Tradicionalno se na časovima srpskog jezika prvo izdiktira definicija, a onda se potkrepi primerima. Da, definicija je veoma važna! Ona je konkretno definisanje, određivanje pojma glagola, njegove funkcije i značaja u jeziku, ali ona sama po sebi ništa ne vredi ako se mehanički nauči. Nju treba shvatiti, razumeti i slikovito zamisliti.
– Kako razumeti definiciju?
Za glagole stoji da su promenljiva (glagolska) vrsta reči kojom se opisuje nekakva radnja, stanje ili zbivanje. To je sasvim tačna i korektna definicija. Sa njom se upoznajemo još u trećem razredu osnovne škole. Ali kako da dete razume ovu definiciju?
– Vrlo lako!
Predstavićemo je na jedan slikovit način:
Promenljiva vrsta reči = dakle, njen oblik može da se menja, nije uvek isti (glagol spavati može se pojaviti u ovim oblicima: spavam, spavaš, spavamo…);
Radnja
Radnja = mora da se odnosi na ljudsku aktivnost, neko njegovo delanje, bilo kakvu radnju koju vrši živo biće: trčati, plivati, šetati, kopati, čistiti, pisati, brisati, lajati, mjaukati, nositi…
- Ana čita knjigu.
Dakle, Ana nešto radi, ima neku aktivnost, bavi se nečim, provodi vreme u nekoj aktivnosti.
Stanje
Stanje = odnosi se na neko stanje u kome se čovek nalazi; ne odnosi se direktno na radnju, već na neku željenu ili neželjenu aktivnost, na trenutak koji čovek nekada ne može da kontroliše: spavati, sanjati, dremati, stariti, mirovati, sedeti, čekati…
- Mika je sanjao čudne snove.
Dakle, Mika se našao u takvom stanju koje nije mogao da bira niti kontroliše – nije sam izabrao da sanja i to baš čudne snove.
Zbivanje
Zbivanje = odnosi se na zbivanja koja izazivaju pojave u prirodi: grmeti, vejati, sevati, svanuti…
- Od ranog jutra sneg neprestano veje.
U pitanju je pojava u prirodi koju je nemoguće kontrolisati – zbiva se sama od sebe.
Uz primere je sve lakše!
Ukoliko ne postoji primer koji bi ilustrovao neku definiciju samim tim bi se i definicija dovela u pitanje. Očekivano, zapitali bismo se kakva je to definicija koja nema primer.
Tako je i sa glagolima. Postoji niz primera koji mogu potkrepiti definiciju glagola. Neke od njih smo naveli u gornjem odeljku, ali koja god reč da padne učeniku na pamet, a da je glagol može biti valjan primer.
Recimo, za reč dete možemo navesti bar deset reči koje nas asociraju na taj pojam, a da su u vezi sa nekom dečijom aktivnošću. Takve su reči: trčati, puzati, igrati se, skakati, dremati, plakati, crtati, bojiti, recitovati, progovoriti.
– Dete trči, puzi, igra se, plače, crta…
Sve reči koje smo naveli uz reč dete predstavljaju glagole.
Saveti za vežbanje
Gradivo koje učimo valja uvežbavati sve dok ono ne postane sasvim jasno i razumljivo. Vežbanje nikako nije ponavljanje naučene definicije o glagolima i navođenje onih primera koji su ponuđeni u knjizi.
Da bismo gradivo o glagolima naučili i savladali na pravi način treba težiti da se osmisle sopstveni primeri. Dakle, nema ponavljanja stereotipnih primera iz gramatika, radne sveske i onih sa časa. Cilj je da se razmisli o primerima kojih nema u knjizi.
Vezbanja se ne moraju odnositi samo na nabrajanje reči koje označavaju radnju, stanje i zbivanje.
Jedan od načina vežbanja je i prepoznavanje glagola na konkretnom tekstu. Prepoznavanje glagola se može vršiti na nekoj pesmi iz čitanke, tako da učenik treba da podvuče sve reči koje označavaju glagole.
Da uvežbavanje glagola ne bi bilo suvoparno, dosadno i da se ne bi samo odnosilo na gramatike, vežbaće sve sveske, radne listove, učenik može vežbati i sa novinom ili časopisom u ruci, gde će se truditi da iz čitavog teksta pronađe samo glagole.
Takođe, tokom gledanja omiljenog crtanog filma, treba obratiti pažnju samo na one reči koje označavaju glagole.
Da li vam je sada jasnije i da li ste sada u stanju samostalno prepoznati glagol u rečenici. Ako jeste, zaista nam je drago da smo vam pomogli.