Glagoli su promenljive reči koje označavaju radnju, stanje ili zbivanje. U rečenici ih najlakše prepoznajemo tako što proverimo da li reč možemo menjati po licima i vremenima: čitam, čitaš, čitao sam, čitaću. Glagol u ličnom obliku najčešće je glavni deo predikata.
| Značenje glagola | Šta označava? | Primeri |
|---|---|---|
| Radnja | svesna ili nesvesna aktivnost | pisati, trčati, graditi, disati |
| Stanje | stanje u kojem se neko ili nešto nalazi | spavati, sedeti, ćutati, mirovati |
| Zbivanje | promena ili pojava koja se odvija | sevati, grmeti, svitati, rasti |
Šta su glagoli?
Glagoli su reči kojima kazujemo da neko nešto radi, da se nalazi u određenom stanju ili da se nešto događa. Oni su promenljivi jer se njihovi oblici menjaju prema licu, broju, vremenu i drugim gramatičkim kategorijama.
- ja pišem
- ti pišeš
- oni pišu
- juče sam pisao
- sutra ću pisati
Svi istaknuti oblici pripadaju glagolu pisati. Promena oblika uz zadržavanje osnovnog značenja jedan je od najboljih načina da proverimo da li je neka reč glagol.
Glagoli radnje
Glagoli radnje označavaju različite aktivnosti ljudi, životinja ili drugih živih bića, ali i rad mašina i predmeta.
- Ana čita knjigu.
- Pas trči po dvorištu.
- Ptice grade gnezdo.
- Motor pokreće mašinu.
Primeri glagola radnje su: pisati, govoriti, crtati, pevati, nositi, kopati, skakati.
Glagoli stanja
Glagoli stanja označavaju stanje u kojem se neko ili nešto nalazi. Takvo stanje može trajati kraće ili duže i ne mora podrazumevati vidljivo kretanje.
- Dete spava.
- Učenici sede.
- Voda miruje.
- Marko ćuti.
Primeri su i ležati, dremati, čekati, stariti, bolovati. Granica između radnje i stanja ponekad zavisi od značenja u konkretnom kontekstu, pa je važnije pouzdano prepoznati glagol nego svaki primer na silu svrstati.
Glagoli zbivanja
Glagoli zbivanja označavaju pojave, promene i procese koji se odvijaju bez svesnog vršioca.
- Napolju grmi.
- Jutros je svanulo rano.
- Sneg veje.
- Biljka raste.
Česti glagoli zbivanja su sevati, smrkavati se, svitati, cvetati, venuti, rasti.
Kako prepoznati glagol u rečenici?
- Pronađite reč koja označava radnju, stanje ili zbivanje.
- Pokušajte da je promenite po licima: ja, ti, on ili ona, mi, vi, oni.
- Promenite vreme: sada, ranije, kasnije.
- Proverite da li je glagolski oblik sastavljen od jedne ili više reči.
- Odvojite glagol kao vrstu reči od njegove službe u rečenici.
Primer: Učenici su pažljivo pročitali priču. Glagolski oblik je su pročitali. Menjamo ga: ja sam pročitao, ti si pročitao, oni su pročitali. Ceo oblik označava radnju i u rečenici ima službu predikata.
Prosti i složeni glagolski oblici
Neki glagolski oblici sastoje se od jedne reči, a neki od dve ili više reči.
| Vrsta oblika | Primer | Glagolski oblik |
|---|---|---|
| Prost | Ana čita. | čita |
| Složen | Ana je čitala. | je čitala |
| Složen | Ana će čitati. | će čitati |
| Složen | Ana bi čitala. | bi čitala |
Česta greška je da se u perfektu podvuče samo radni glagolski pridev. U rečenici Ana je čitala, predikat i glagolski oblik čine obe reči: je čitala.
Lični i nelični glagolski oblici
Lični glagolski oblici pokazuju lice ili učestvuju u konstrukciji koja ga određuje. Među njima su prezent, perfekat, aorist, imperfekat, pluskvamperfekat, futur I, futur II, potencijal i imperativ.
Nelični glagolski oblici sami ne razlikuju gramatička lica:
- infinitiv: čitati, pevati, reći
- radni glagolski pridev: čitao, pevala, stigli
- trpni glagolski pridev: pročitan, napisana, zatvoreno
- glagolski prilog sadašnji: čitajući, pevajući
- glagolski prilog prošli: pročitavši, stigavši
Detaljno objašnjenje nalazi se u tekstovima glagolski pridevi i glagolski prilozi.
Glagolski vid
Prema trajanju radnje razlikujemo nesvršene i svršene glagole.
- Nesvršeni: označavaju radnju koja traje ili se ponavlja: pisati, čitati, dolaziti.
- Svršeni: označavaju celovitu ili završenu radnju: napisati, pročitati, doći.
Vid se najlakše proverava u paru: pisati – napisati, čitati – pročitati, stizati – stići. Neki glagoli nemaju jednostavan vidski par, pa ovo pravilo ne treba primenjivati mehanički.
Prelazni, neprelazni i povratni glagoli
| Vrsta | Osobina | Primer |
|---|---|---|
| Prelazni | mogu imati pravi objekat | Čitam knjigu. |
| Neprelazni | nemaju pravi objekat | Dete spava. |
| Povratni | javljaju se uz rečcu se | Ana se češlja. |
Kod povratnih glagola rečca se pripada glagolskom izrazu: smejati se, nadati se, obući se.
Glagol i predikat nisu isto
Glagol je vrsta reči, a predikat je služba u rečenici. Glagol u ličnom obliku najčešće čini predikat, ali predikat može biti višečlan ili imenski.
- Ana čita. Glagol čita ima službu predikata.
- Ana je čitala. Dve reči čine jedan glagolski predikat.
- Ana je vredna. Predikat je imenski: glagolski deo je i imenski deo vredna.
- Čitati je korisno. Reč čitati jeste glagol u infinitivu, ali u ovoj rečenici zauzima subjekatsku poziciju.
Više o ovom odnosu pročitajte u vodiču služba reči u rečenici.
Kako razlikovati glagol od srodnih reči?
Reči mogu biti izvedene od glagola, a da same nisu glagoli.
| Reč | Vrsta reči | Provera |
|---|---|---|
| pevati | glagol | pevam, pevaš, pevali smo |
| pevanje | imenica | to pevanje, nema pevanja |
| pevač | imenica | taj pevač, pevači |
| raspevan | pridev ili glagolski pridev prema upotrebi | raspevan dečak; dečak je raspevan |
Završetak reči nije dovoljan. Posmatrajte promenu oblika, značenje i ulogu u rečenici.
Najčešće greške
- U složenom glagolskom obliku prepoznaje se samo jedna reč.
- Svaka reč nastala od glagola proglašava se glagolom.
- Glagol se poistovećuje sa predikatom u svim situacijama.
- Rečca se odvaja od povratnog glagola.
- Glagoli stanja i zbivanja se ne prepoznaju jer ne označavaju vidljivu radnju.
- Glagol se traži samo po infinitivnim nastavcima -ti i -ći.
Vežba
Pronađite glagole i odredite da li označavaju radnju, stanje ili zbivanje:
- Dečak pažljivo crta kuću.
- Baka mirno spava.
- Napolju grmi i seva.
- Učenici su pročitali priču.
- Sutra ćemo putovati.
- Lišće polako žuti.
Rešenja
- crta: radnja
- spava: stanje
- grmi, seva: zbivanje
- su pročitali: radnja, složeni glagolski oblik
- ćemo putovati: radnja, složeni glagolski oblik
- žuti: zbivanje ili promena stanja
Česta pitanja
Na koja pitanja odgovaraju glagoli?
U početnoj nastavi često se koriste pitanja: šta radi? šta se događa? u kakvom je stanju? Za pouzdanu proveru treba pokušati promenu po licima i vremenima.
Da li svaki glagol završava na -ti ili -ći?
Samo infinitiv najčešće ima te završetke. U rečenici se glagol javlja u brojnim oblicima: čitam, čitao sam, dođi, stići ćemo.
Može li predikat imati više reči?
Može. Primeri su je čitao, će doći, bi putovao.
Da li je reč pevanje glagol?
Nije. Pevanje je glagolska imenica, dok je pevati glagol.