Kako pomoći detetu da uspešno savlada čitanje i pisanje

Čitanje i pisanje su najteži, ali i sigurno najvažniji koraci prilikom početka obrazovanje svakog čoveka. Suvišno je govoriti koje su prednosti uspešno savladanog čitanja i pisanja. Takođe je poznato i kakve se posledice javljaju kada se ovi početnički koraci ne savladaju kako treba.

Ukoliko dete nema izražen poremećaj koji se manifestuje otežanom sposobnošću čitanja (disleksija) ili pisanja (disgrafija), onda je prioritet da kad savlada azbuku, konstantno radi na tome da i uspešno nauči da čita i piše.

Azbuka je prvi i najvažniji korak

Mnogi roditelji teže ka tome da svoje dete nauče da prepoznaje slova i pre polaska u školu. Detetu već sa tri, četiri ili pet godina pokazuju slova, ispisuju ih na papiru, a onda navode dete da ih prepiše itd. S druge strane, ima roditelja koji ovakav posao ostavljaju učiteljima. Smatraju da će dete polaskom u školu sazreti i učenje azbuke usvojiti na način koji predvidi i osmisli učitelj.

Bilo da ste pristalica jednog ili ipak drugog mišljenja, važno je da svom detetu osvetlite značaj jezika, kao glavnog sredstva sporazumevanja među ljudima. To učinite rečima i slikovitim opisima koje će dete razumeti i koji su bliski njegovom uzrastu i interesovanju.

Usvajanje azbuke pre polaska u školu

Ukoliko mislite da dete treba da nauči azbuku pre polaska u školu, onda izaberite valjan metod i pristup koji ćete koristiti sa detetom. Ovo je izuzetno važno, jer će se kasnije odraziti pozitivno/negativno na dalje usavršavanje deteta. Evo nekih načina na koje valja obratiti pažnju:

1. Nemojte detetu azbuku nametnuti kao ′moranje′. Dakle, izbegavajte da detetu govorite: „Moraš da naučiš azbuku, jer te neće primiti u školu” i slično. Ne samo da ćete kod deteta stvoriti strah i nesigurnost, nego i odbojsnost, jer sve što je detetu moranje, naravno da neće voleti.
2. Počnite od slova koja sačinjavaju ime vašeg deteta. Svakom detetu će biti zanimljivo da ume da prepozna i napiše slova koja čine njegovo ime. Dete će ujedno biti i ponosno na sebe, a to će stvoriti osećaj sigurnosti i samopouzdanja.
3. Koristite azbuke sa ilustracijama. Ovo je najčešći metod koji roditelji koriste sa decom koja se prvi put susreću sa azbukom. Roditelji pomoću slike predstavljaju određeno slovo. Tako slika treba da bude asocijacija, što se pokazalo kao veoma praktično i uspešno. Na primer: Detetu je pokazana slika žabe i roditelj naglašava da žaba počinje slovom ž ili kažu da ž označava žabu.
4. Ukoliko ima potrebe, više vremena posvetite jednom slovu. Ako dete nije uspešno savladalo određeno slovo, nema svrhe da počnete sa novim slovom. Na taj način ćete samo zbuniti dete, te je očekivano da će mešati slova i teže ih prepoznavati.
5. Pohvala kao najveća podrška i pomoć u učenju. Nikako nemojte dete kažnjavati ili ga kuditi ako i posle nekoliko puta ponavljanja ne prepzna neko slovo. Ovu grešku roditelji nesvesno prave, ali ona utiče na sigurnost i motivaciju deteta. Zato, koristite svaku priliku da dete pohvalite i nagradite kada vidite uspeh i napredovanje. Pokude pretvorite u savete i ohrabrenje.

Pisanje i čitanje – procesi koji se uče i uvežbavaju

Pisanje, kao i čitanje nisu procesi koji se podrazumevaju sa dobro savladanom azbukom. To su procesi koji se uvežbavaju, uče, neprestano ponavljaju. Ako je dete naučilo sva slova i uspešno ih prepoznaje, onda nastojte da ista savlada i na papiru.

Roditelji najčešće učenje azbuke nužno povezuju i sa usvajanjem čitanja i pisanja. To uopšte ne mora biti tako. Naravno da dete učenjem određenog slova nesvesno stiče sposobnost da kada ga vidi u reči ume da ga prepzna i pročita. Ipak, problem se ne javlja sa čitanjem slova koje je izdvojno iz reči. Problem nastaje kada dete treba da pročita više spojenih slova – reč.

Primer: Dete je savršeno naučilo slovo V, kao i slova O, R, D. Kada mu napišete na papir ova slova posebno, ono će ih uspešno prepoznati i reći koje je koje slovo. Ipak, kada od ovih slova napravite reč drvo, onda nastaje problem. Dete zna koja su slova u pitanju, ali se problem javlja onda kada slova treba zajedno pročitati, shvatiti i reći koja je reč u pitanju.

Zato je neophodno da sa detetom redovno vežbate čitanje i pisanje. Jedino tako ono dobija priliku da pogreši, uvidi grešku, ispravi je i zauvek savlada ove dve neophodne veštine.

Načini za zanimljivo i uspešno vežbanje

Proces uvežbavanja pisanja i čitanja može biti krajnje različit kod većine roditelja, ali se u suštini zasniva na istim proritetima. Važno je da roditelji prate sposobnosti deteta i da mu van granica istih ništa ne nameću. U nastavku teksta koji sledi, dajemo vam nekoliko korisnih načina koje možete koristiti sa detetom kako bi uspešno savladalo čitanje i pisanje:

1. Čitanje – slovo po slovo. Ovo je prvi korak ka učenju deteta da čita. Nikako ga nemojte preskakti. Naravno da dete reč mama neće pročitati odmah celu, jasno i razgovetno. Prvo čitanje ove reči biće m-a-m-a. Budite strpljiva podrška svom detetu.
2. Čitanje – slog po slog . Ovo je sledeći korak u čitanju i sledi vrlo brzo nakon čitanja slovo po slovo. Pokažite detetu kako se reči čitaju podelom na slogove, a rezultat ovakvog čitanja biće ma-ma i slično.
3. Čitanje celih reči. Ovaj korak dolazi na kraju i rezultat je mukotrpnog rada i vežbe. Ipak, ne znači da će dete ni posle toga uspešno pročitati baš svaku reč. Naravno da je složenije reči biti veći izazov i da će se kasnije savldati.
4. Počnite od kratkih reči. Onda kada dete savlada azbuku, nastojte da vežbe počinju uvek od lakšeg ka težem. Neka najpre piše reči kao što su: mama, dom, pas i slične. Dakle, prioritet su kraće reči. Dete će se postepeno oslobađati, sticati sigurnost, te ćete i vi vremenom moći da mu zadajete duže reči. Isto je i sa čitanjem. Nećete odmah na početku zadati detetu da pročita reč poslastičara, na primer.
5. Reči sa vokalima. Naravno da su vokali među prvima koji se usvoje i u čitanju i u pisanju, jer je njihov izgovor detetu najlakši. Pritom, oni se najviše pojavljuju u rečima, a čak u brojnim rečima isti vokal stoji na različitim mestima. Zato, prilikom vežbanja sa detetom, birajte reči sa jednim ili više vokala (nos, mama, pisati…), a onda kada vidite da dete uspešno savladava čitanje i pisanje prema ovoj metodi, zadajte mu i reči gde bi se očekivala poteškoća (drvo, štap, crven, hrast, igla, mirišljav…).
6. Reči bliske dečijem rečniku. Sasvim beskorisno bi bilo da detetu zadajete da čita i piše reči koje nisu bliske njegovim godinama, interesovanju i uopšte ne postoje u njegovom rečniku. Stoga, izbegavajte terminologiju i one reči za koje smatrate da im dete neće razumeti značenje. Roditeljima je zanimljivo da provere kako bi se dete snašlo i sa takvim rečima, ali neka to bude izazov za onaj period kada dete savršeno ovlada čitanjem i pisanjem. Do tada, za početničko čitanje i pisanje, sasvim su dovoljne reči kao što su: škola, dete, lopta, kuća… Ovakve reči postoje u rečniku deteta i njihovo značenje mu je sasvim poznato.
7. Primeri koje dete osmisli. Nemojte uvek nametati detetu reči koje ste vi smislili. Neka dete samo izabere reč koju hoće da zapiše. Tako detetu pružate slobodu u učenju koja je veoma važna. Možete sugerisati i pomagati detetu, dodatno mu objasniti reč za koju se opredelilo, a poneka zanimljiva digresija je uvek poželjna.
8. Više vremena za primere koji su detetu problem. Prilikom vežbanja sa detetom, beležite primere koji mu predstavljaju problem. Sutradan vežbanje započnite baš tim primerima, a ukoliko bude potrebe, sledećeg dana uradite isto. Naravno da je neke reči lakše pročitati u odnosu na druge, ali svakodnevnom vežbom i te teške reči postanu lake.
9. Suglasnici ž, č, š, dž, đ, ć. Ovi suglasnici umeju da prave problem deci, te oni često i u čitanju i u pisanju pomešaju, na primer đ i ć. Posvetite pažnju rečima koje imaju ove suglasnike, a ukoliko vidite da se dete ni onda ne snalazi, svakog narednog dana smislite što više sličnih primera. Nastojte da dajete primere gde će se oni u reči naći jedan blizu drugog, te tako utvrdite koliko ih dete zaista razilikuje.
10. Umereno vežbanje. Ni čitanje ni pisanje se ne može naučiti za jedan dan. Tako budite umereni kada vežbate sa detetom. Onda kada dođe do prezasićenja i kada detetu opadne koncentrcija, nikako ga ne forsirajte. Tada pustite dete da se odmori, igra, gleda crtani film. Vežbanje ne mora nužno podrazumevati strogu i disciplinovanu atmosferu. Sa detetom možete vežbati bilo kada i bilo gde. Na primer: Pitajte dete da vam pročita reč na izlogu, na proizvodu u prodavnici, na televizoru, u novinama, na telefonu.