Sadržaj
Kvalitet vazduha u našem domu je jako važan za naše zdravlje. U jeku trenutne pandemije, sve je više ljudi koji svoje poslove obavljaju od kuće. Takođe, veliki broj ljudi je u izolaciji zbog infekcije. A ima i onih koji prosto žele da se zaštite od kontakata i tako svoju svakodnevicu uglavnom svode na boravak u stanu. Ipak, iako se na ovaj način štitimo, i konstantno sedenje kod kuće ima svojih negativnih strana. Društvena izolovanost, sve manje kretanja i nedostatak izlaganja Sunčevoj svetlosti su neki od njih. A tu je i izloženost, često, ustajalom vazduhu. Neophodno je neprestano provetravanje, kako bismo nadoknadili nedostatak kiseonika koji nam je potreban.
Iako je gradska sredina takođe nepogodna zbog zagađivača iz različitih izvora, i vazduh u kući ima svojih nedostataka. Uz to, često smo izloženi većem broju alergena, kao što su prašina i grinje, pa i toksičnim materijama iz dezinficijenasa kojim čistimo prostoriju. Zato ćemo u ovom tekstu obraditi načine na koje može da se očuva i poboljša kvalitet vazduha.
Ko treba biti posebno brinuti o kvalitetu vazduha?
Pre svega, naročito su boravkom u stanu pogođene osobe sklone alergijama. A ništa manje i astmatičari. Kako poznati alergolozi kažu, potrebno je da ovi ljudi znatno češće provetravaju svoje prostorije i vode računa o odabiru sredstava za dezinfekciju. Takođe, osobe koje se bave sportovima poput joge, pilatesa i fitnesa, često su primorani da vežbaju kod kuće. A ove aktivnosti upravo podstiču raspršavanje alergena. Zato je neophodno da prostorija u kojoj se vežba, bude detaljno očišćena.
Kako otkriti faktore koji utiču na kvalitet vazduha i pojavu alergije?
Pored klasičnih alergena – prašine i grinja, ljudi treba da tragaju i za onim, ne tako očiglednim. Npr. često se zanemaruju hemikalije koje potiču iz mirišljavih svećica. A kod nekih osoba, pored alergije, parfemi iz mirišljavih sveća mogu izazvati i glavobolje. Zato se treba radije opredeliti za neka prirodna mirišljava sredstva, npr. grane eukaliptusa, zrna kafe ili vanile. Neki dekorativni elementi, kao što su veštačke novogodišnje jelke, takođe mogu izazvati alergijske reakcije i otežano disanje kod osetljivih osoba. Alergične osobe mogu zapaziti i češće reakcije tokom brisanja površina, ako ne koriste zaštitne rukavice. Pojedinima su neophodne i maske tokom ovog zadatka. Što manje izlaganja alergenima – manja je mogućnost za pojavu simptoma.
Metode za poboljšan kvalitet vazduha
Iako zvuči apsurdno, prva od mera je izbegavanje preteranog usisavanja. Iako se na taj način rešavamo velikog broja alergena, ipak je bolje ovaj posao prepustiti nekom drugom ili pak prorediti ovu aktivnost. Takođe, česta upotreba fena na isti način dovodi do raspršavanja alergena po vazduhu i može izazvati reakcije. Zato je potrebno minimizirati sušenje kose na ovaj način i pokušati sa prirodnim sušenjem, koliko je to moguće. Kućni ljubimci su takođe izvor nekih alergena, kao što su dlake i perut. Zato je ponekad potrebno ograničiti njihovo kretanje, ukoliko se oni čuvaju u stanu.
Za prečišćavanje vazduha, pojedini stručnjaci savetuju korišćenje posebnih aparata, koji sadrže HEPA filtere. Kako tvrde, oni ne samo da čiste vazduh, već i štite od moguće zaraze virusom COVID-19. Suv vazduh je dodatni problem, pogotovo u zimskom periodu, kada nije zgoreg koristiti ovlaživače vazduha ili stavljati posudu sa vodom na radijatore ili peći. Pogotovo se sugeriše da se to čini tokom noći.
Za ljude koji pate od svraba u nosu zbog lošeg kvaliteta vazduha i prisustva alergena, savetuje se detaljno ispiranje nosa fiziološkim rastvorom. Još jedan od načina jeste i kupovina monitora koji proverava kvalitet vazduha. Ova vrsta aparata je odličan podsetnik kada je trenutak za provetravanje prostorije.
Posledice stalnog boravka u prostorijama koje nisu provetrene
Posledice po zdravlje se mogu podelite na trenutne i akutne i one koje se javljaju i godinama kasnije. Trenutni problemi se tiču obično izloženosti nekim alergenima ili toksičnim materijama. I karakterišu se uglavnom iritacijom nosa, očiju, grla, glavoboljama, malaksalošću, i sl. Dobra strana ovakvih štetnih posledica je u tome što one nestaju po eliminaciji faktora koji ih je izazvao. Problem su jedino zagađivači koje ne možemo identifikovati, pa ne možemo znati šta treba da uklonimo.
S druge strane, hronične i posledice koje nastaju mnogo kasnije, rezultat su trajne izloženosti maloj dozi alergena, hemikalija ili nedostatku kiseonika. Ujedno su i takve posledice dugotrajnije, ali i ozniljnije. One ne mogu nestati nakon eliminacije ovih faktora, jer su oni dugo i temeljno ispoljavali svoj učinak. Najčešće tegobe i bolesti jesu respiratorne, srčane, ali i različite vrste karcinoma.