Sadržaj
Svi smo nekad u situaciji da nemamo koncentraciju bez obzira na poslove koji nas čekaju. Nedostaje nam da se fokusiramo na posao, dok nam misli lete. I ne samo kada je u pitanju posao, vrlo često nam se dešava da neke stvari radimo rutinski. Tako da imamo situacije u kojima se uopšte ne sećamo da li smo isključili peglu ili rernu. Nismo sigurni da li smo zaključali vrata ili ugasili svetla na automobilu. Vraćamo se da proverimo i najčešće smo se vratili bez potrebe, ali što je sigurno, sigurno je. Naučnici kažu da nije u pitanju zaboravnost, već nedostatak koncentracije. U ovom tekstu pokušaćemo da odgonetnemo kako poboljšati koncentraciju i na koji način možemo nekim jednostavnim trikovima sami sebi pomoći.
Ljudski mozak je „komplikovana mašina“, a povrh svega mnogo je još uvek neistraženih područja. Kako bismo poboljšali saznajne funkcije mozga i povećali koncentraciju potrebno je da vežbamo, tj. da uposlimo svoj mozak. Moždane ćelije se ne regenerišu (mada su oprečna mišljenja o ovome) i zato je veoma važno da se uspori njihovo prirodno izumiranje.
Ishranom poboljšajte moždane funkcije
Neka vam prioritet bude hrana koja sadrži Omega-3 i Omega-6 masne kiseline. Zato je veoma zdravo u redovnu ishranu uključiti ribu. Ne zaboravite da bi mozak ispravno funkcionisao potrebna mu je velika količina antioksidanata. Povećajte unos grožđa, borovnice, brokolija, šargarepe i belog luka i ne zaboravite da u ishranu uključite maslinovo ulje. Koštunjavo voće, crna čokolada i dosta vode su svakako nešto što će se pozitivno odraziti na moždane funkcije. Sve navedene namirnice su hranljive za mozak i dugoročno pomažu njegovom boljem funkcionisanju.
Alkohol šteti mozgu i više nego što možemo da zamislimo. Usporava mentalne funkcije ukoliko ga redovno unosite u organizam. Ne moraju čak ni da budu velike količine alkohola, jer svakodnevnim konzumiranjem čak i malih količina alkohola dolazi do poremećaja u radu moždanih funkcija.
Društvene igre nasuprot nekvalitetnom televizijskom programu
Postoje aktivnosti koje sem što nas čine umornima i usporenima, one nas čak unazađuju do te mere da uništavaju moždane ćelije. Tu se prvenstveno misli na gledanje televizijskog programa i na preterano igranje igrica. Naravno, podrazumeva se da je sasvim u redu pogledati TV program, posebno nešto što nas opušta. Sigurna sam da svako od nas zna makar po nekog ko je u stanju da sedi satima pred TV-om gledajući nekvalitetan program. Ovakve aktivnosti vremenom uzimaju danak, jer dovode do slabljenja memorije kao i do slabljenja moždanih funkcija.
Kako biste pojačali koncentraciju i ostali koncentrisani duži period preporučljivo je da što češće igrate društvene igre kao i da popunjavate ukrštene reči. Društvene igre i ukrštenice će vam pomoći da poboljšate memoriju i da budete skoncentrisani na ono što radite. Takođe se preporučuje računanje bez digitrona kao i učenje tekstova pesama. I jedno i drugo doprinose očuvanju moždanih funkcija.
Fizička aktivnost i kvalitetan san će vas regenerisati
Kako biste mozgu obezbedili doboljne količine kiseonika neophodno je da se bavite fizičkim aktivnostima. Potrudite se i da što više vremena provodite u šetnji na svežem vazduhu.
Obezbedite sebi dovoljno sna i to kvalitetnog sna kako bi se vaše telo regenerisalo. Tokom spavanja mozak sređuje utiske iz svesnog dela dana tako da vas priprema rasterećene za novi dan. Ako vam san teško dolazi, možda nije loše da pogledate naše male trikove protiv nesanice.
Možete olakšati sebi tako što ćete napraviti listu obaveza. To će vam svakako pomoći da se bolje skoncentrišete i usresredite na sve što treba da uradite. Nakon svakog uspešno obavljenog posla precrtajte tu stavku. Ujedno će vam to stvoriti osećaj zadovoljstva i ohrabriti vas da nastavite.
Nađite vremena za odmor i naučite kako da se opustite
Stres ima negativan uticaj kako na opšte zdravlje tako i na kognitivne funkcije. Morate naučiti da se oslobodite pritiska i da se povremeno isključite iz svakodnevnih dešavanja. Jednostavno, morate se osloboditi pritiska. Kako je stres tesno povezan sa napadima panike, depresijom i anksioznošću sve ovo navedeno će dovesti do slabljenja moždane funkcije ukoliko ne sprečite na vreme.
Ne zaboravite na odmor tokom rada, odnosno na pauze. Ukoliko predano i skoncentrisano radite neki posao a pri tom primetite da vam koncentracija opada, nemojte se siliti da nastavite sa poslom. Stručnjaci kažu da se pravilo pet minuta odmora nakon sat vremena rada pokazalo veoma delotvornim. Nakon pauze biće vam lakše da se skoncentrišete i da nastavite sa poslom.