Početna ZdravljeBolesti Kako pobediti depresivno raspoloženje u doba izolacije

Kako pobediti depresivno raspoloženje u doba izolacije

Ivana Mihajlović
188 pregleda
depresivno raspoloženje

Da li Vam se čini da se u poslednje vreme nosite sa mračnim mislima, češće nego inače? Da li su Vam teme za razgovor postale sumorne u poslednjih godinu dana? Da li ste primetili da teže spavate i jedete više nezdrave hrane, kad god osetite da ste neraspoloženi? Da li Vas sve češće obuzme briga za svoju i budućnost svojih bližnjih? Da li Vašom svakodnevicom preovladava briga, tuga ili depresivno raspoloženje?

Ukoliko je na ova pitanja preovladavao potvrdan odgovor, ovaj tekst je namenjen Vama.

Opšti saveti za depresivno raspoloženje

Pre svega, da bi se pobedilo depresivno raspoloženje i pad životne energije, mora se dobro isplanirati, a zatim uspostaviti dnevna rutina. Ta svakodnevica mora imati svoje nepromenljive, koje će se iz dana u dan ponavljati u isto ili slično vreme. Na taj način se, uz ove „obavezne“ aktivnosti, izbegava pasivnost i preterano razmišljanje. Tu spadaju obroci, tuširanje, odlazak do marketa, pranje veša i slične kućne dužnosti. Dužnosti se moraju obavljati savesno. Pa tako, ukoliko radite od kuće, neka Vaša improvizovana kancelarija bude izvan spavaće sobe.

Ali se, nakon utvrđivanja obaveza, tj. nepromenljivih, moraju u svakodnevicu integrisati i neke specifične aktivnosti. One su zadužene da posebno oplemene Vaš duh i drže ga u tonusu. Često podstiču kreativnost, sadrže zanimljive elemente i sve ono što inače volite da radite. Ali tu spadaju i one koje možda niste pokušali – jer sad je vreme za novine.

Eksperti savetuju da se pored uvođenja dnevne rutine, osmisli i nedeljna rutina. I neka se nedeljna rutina osmišljava takođe rutinski, u isto vreme, na primer, nedeljom uveče. Time ćemo obezbediti lakše pridržavanje plana.

Specifični saveti za depresivno raspoloženje

1. Vođenje dnevnika

Jedan od terapeutskih saveta, ali i saveta iz iskustva ljudi koji se bore sa depresijom, jeste voditi dnevnik. Zapisivanjem stresnih situacija se, pokazalo se, umanjuje prvobitni nivo stresa i objektivnije sagledava problem. Osobe se nakon zapisivanja osećaju smirenije, što i jeste suština ove navike.

2. Boravak na suncu

Svakodnevno izlaganje suncu pomaže u borbi protiv depresivnih misli, poboljšava raspoloženje, daje više energije, a i podstiče lučenje serotonina – hormona sreće. A ne možemo izostaviti i njegov povoljan uticaj na stvaranje vitamina D, te time i fizičko zdravlje. Takođe se pokazalo da veće izlaganje suncu tokom dana, štedi rezerve hormona melatonina. Tako se ovaj hormon luči onda kada mu je vreme i u dovoljnoj količini – uveče. Ljudi koji više borave na suncu, ujedno se lakše i uspavaju. To je posebno korisno u ovom slučaju, jer je depresivno raspoloženje često praćeno nesanicom.

3. Fizička aktivnost

Bilo kakav vid fizičke aktivnosti je jako koristan u borbi protiv sumornog raspoloženja. Bez obzira da li ste sportski tip, ljubitelj teretane, imate ili nemate adekvatnu opremu, uvek možete otkriti vid aktivnosti u kojoj se pronalazite i koja leži Vašim telesnim i finansijskim mogućnostima. Fizička aktiviranost podstiče lučenje endorfina, čime se blagotvorno utiče na stanje uma. A nije zanemarljiv ni učinak u fizičkom smislu. Na internetu su dostupni i video snimci sa plesnim koracima uz muziku, koji su naročito jednostavni i prilagođeni široj populaciji, a svakako podstiču kretanje, aktivaciju mišića, a pogotovo dobro raspoloženje.

4. Tuširanje

Ovaj savet možda zvuči nepotrebno. Međutim, pokazalo se da depresivno raspoloženje može u toj meri obuzeti neke ljude, tako da oni počnu da zanemaruju osnovnu higijenu. Možda ne ekstremno, ali ipak se njihove dotadašnje navike prorede do te mere da i sam nedostatak lične higijene podstakne veće nezadovoljstvo i neraspoloženje. Ako su imali naviku da se tuširaju svakog dana, najpre se to svede na kupanje svakog drugog ili trećeg dana. Prestane obraćanje pažnje na negu kose, kože ili noktiju. Žene prestanu da se šminkaju, boravak u pidžami postane uobičajen i tokom dana. Kada to shvate, ljudi bi trebalo da naprave taj slavni prvi korak i prosto se istuširaju, posvete neko vreme ličnoj nezi i, makar i preko volje, obuku nešto što vole. Ova sitna promena može značajno uticati na duhovno stanje.

5. Druženje sa prijateljima

Jedna ustaljena sugestija drugih, uvek kada smo u depresivnom raspoloženju glasi: Socijalizuj se. I zaista, šta ako nekom nije do druženja? Kako se naterati na razgovor sa bilo kim, ako nam nije ni do čega? Kako pobediti zatvorenost u sebe? Za početak, treba ovaj savet sagledati kao širu sliku. Socijalizacija može započeti od malih promena. Na primer, možete razmeniti nekoliko poruka sa starim prijateljima ili bližom rodbinom. Ako Vam i to teško pada, možete se dopisivati preko društvenih platformi, sa poznatim ili čak nepoznatim ljudima. Ili anonimno razmenjivati čet poruke sa ljudima iz raznih delova sveta. Možda će Vam razgovor sa nekim od tih stranaca zapravo podstaknuti želju za otvaranjem, razmenom nekih iskustava ili shvatanja.

Ukoliko ni ovakav vid komunikacije ne daje rezultate, možete pokušati sa razgovorom sa psihoterapeutom. Trenutno je dostupan i veliki broj terapeuta koji kroz seanse sa svojim klijentima prolaze i online, što nekim ljudima pogotovo prija, jer im olakšava početno uspostavljanje kontakta, a i poverenja.

6. Redovno uzimanje terapije

Ako imate redovnu terapiju za neke psihičke poteškoće, neophodno je da je uzimate redovno i onako kako je propisano. Veliki broj ljudi zanemaruje uzimanje terapije, onda kada ih uhvati depresivno raspoloženje. S druge strane, treba imati u vidu da se nijedna hronična terapija ne propisuje na isti način tokom čitavog života. Često je potrebna korekcija, povećanje ili smanjenje doze, uvođenje ili isključivanje određenih lekova. Isto važi i za terapiju drugih bolesti i poremećaja, koja se takođe mora ispoštovati. Ponekad depresivno raspoloženje nije izazvano trenutnim okolnostima – virusnom pandemijom ili gubitkom posla, već i konkretnim neuzimanjem terapije za bolest štitne žlezde. Zato, redovno uzimajte svoju terapiju i s vremena na vreme se konsultujte sa svojim lekarom u vezi eventualne izmene. Pogotovo je poželjno konsultovati se onda kada zapazite neke nove simptome.

7. Masaža i aromaterapija

Kada ste poslednji put sebi priuštili jednu kvalitetnu masažu, višesatnu relaksaciju i uživanje u aromi mirišljavih sveća? Ako ne možete da se setite ovog podatka, možda je pravo vreme da svom duhu i telu priuštite ovakvo zadovoljstvo. Više brige o sebi i pronalazak vremena za odmor može znatno poboljšati mentalno stanje, ali i ublažiti ukočenost zglobova i napetost u mišićima. Aromaterapija se pokazala kao jako delotvorna u smanjenju stresa i poboljšavanju raspoloženja.

Povezani članci

Ostavi komentar