Sadržaj
Dečije zdravlje – večita briga i tema svakog roditelja, bez obzira da li je reč o bebi, trogodišnjaku ili detetu školskog uzrasta. Šta sve možemo da učinimo da naši mališani budu zdravi? Koji su načini da se njihov imunitet ojača, tako da se mogu odbraniti od prehlada, gripa i drugih bolesti?
Iako, nažalost, ne postoji magičan štapić i rešenje za apsolutno zdravlje, dobra vest je da je moguće osnažiti imuni sistem dece. Uz preduzimanje određenih koraka može se održati imunitet na optimalnom nivou i poboljšavati odbrambene snage deteta svakodnevno.
Kao roditelji možemo pomoći svom detetu da izgradi jak imunitet koji može brže i efikasnije da se bori protiv infekcija. Evo šta možete da uradite da pomognete svojoj deci da budu zdrava tokom cele godine, bez obzira na vremenske prilike, sezone virusa i svega drugogo što preti da naruši njihovo zdravlje i blagostanje.
Pazite na tanjir svog deteta – obezbedite zdravu hranu
Zdrava, uravnotežena ishrana je jedan od temeljnih elemenata jakog imuniteta i dobrog zdravlja. Kako biste pomogli svom mališanu da se pravilno i zdravo hrani tokom svake faze svog razvoja, popunite veći deo njegovog tanjira raznobojnim voćem i povrćem. Ove namirnice su odlični izvori antioksidanata i fitonutrijenata koji jačaju imuni sistem. Hrana treba da sadrži:
- Vitamin A (ili beta karoten) – antioksidans koji štiti ćelije od oštećenja izazvanih slobodnim radikalima. Visok nivo se može naći u slatkom krompiru, tikvicama, šargarepi, brokoliju i spanaću.
- Vitamin C – antioksidant i gradivni blok za kolagen, koji pomaže u zarastanju rana. Ima ga u izobilju u citrusima i brokoliju.
- Vitamin E – snažan antioksidans i pomaže u smanjenju upale u organizmu. Orašasti plodovi, semenke i avokado su dobri izvori.
- Cink – mineral koji je neophodan za očuvanje imunološkog sistema, od održavanja barijere kože do stvaranja enzima. Ovaj hranljivi sastojak se nalazi u pasulju, semenkama, orašastim plodovima, morskim plodovima i živini.
- Omega-3 masne kiseline – pomažu u ublažavanju upale i ima ih u izobilju u tunjevini, lososu, čia semenkama, lanenim semenkama i sardinama.
Prema tome, dodajte u svakodnevni jelovnik integralne žitarice, zdrave masti, nemasne proteine, mleko i mlečne proizvode (takođe sa niskim sadržajem masti). Optimalan imunitet podrazumeva da dete jede uglavnom zdrave i hranljive namirnice i da mu je prerađena hrana ograničena. Pokušajte koliko god je to moguće da izbacite (ili ne uključite uopšte) rafinisane ugljene hidrate, sokove sa mnogo dodatih šećera, previše slatkiša i grickalica. Naravno, povremena poslastica nije štetna, ali pazite da to ne bude neumereno i bez kontrole.
Fizička aktivnost – put do snažnog imunog sistema
Od izgradnje snage i upravljanja telesnom težinom do povećanja energije i prevencije hroničnih bolesti, fizička aktivnost ima brojne dobro poznate zdravstvene prednosti kako za odrasle, tako i za decu različitog uzrasta.
Svakodnevna vežba daje detetu bolje, zdravije telo koje je spremnije da se nosi sa bolešću i napadima raznih virusa i bakterija. Pored toga, fizička aktivnost pomaže u regulisanju proizvodnje hormona stresa kao što je kortizol. Poznato je da lučenje previše kortizola može potisnuti funkciju imunog sistema. Naravno, ne treba zanemariti ni ulogu vežbanja u poboljšanju cirkulacije, što posredno utiče i na imunitet, jer onda imune ćelije koje se bore protiv infekcija lakše putuju kroz telo.
Jak imunitet dolazi od kvalitetnog sna
Dovoljno sna za odmor tela je od vitalnog značaja u bilo kom uzrastu. Međutim, za decu koja rastu i razvijaju se naročito je važno da spavaju dovoljan broj sati. Kada je reč o funkciji imunog sistema, nedostatak kvalitetnog sna može imati izražen negativan uticaj na proizvodnju ćelija imunog sistema koje napadaju mikrobe, tj. brane organizam od spoljnih štetnih faktora.
Neće svakom detetu biti potrebna ista količina sna. U zavisnosti od uzrasta prilagodite rutine spavanja – bebe u proseku spavaju od 12 do 16 sati dnevno, školarcima treba oko 10 sati, dok će tinejdžerima i adolescentima trebati oko 8 do 10 sati sna. Treba imati u vidu i to da nekoj deci jednostavno treba više sna nego drugoj. Kao roditelji imamo zadatak da podstičemo zdrave navike spavanja i držimo se redovnog rasporeda i rutina. Jedna od korisnih preporuka je svakako da detetu ne budu dostupni ekrani, ni bilo koji elektronski uređaji najmanje 2 sata pre spavanja.
Bolje sprečiti nego lečiti – izreka zlata vredna
Strategije za prevenciju infekcija tehnički neće izgraditi imunitet vašeg deteta. Međutim, potencijalno smanjuju količinu stresa koji imunološki sistem vašeg deteta doživljava, posebno tokom sezone prehlade i gripa kada se mnoga deca skoro svakodnevno susreću sa mikrobima koji izazivaju bolesti.
Da biste pomogli svom detetu da ograniči širenje bakterija, podstaknite mere predostrožnosti za higijenu ruku – neka se opere kada stigne kući iz škole ili parka, nakon što koristi kupatilo, nakon što izduva nos, i podrazumeva se, pre i posle jela.
Ako smatrate da vam je potrebna stručna medicinska podrška, razgovarajte sa pedijatrom o dodatnim merama prevencije. Savet za popravljanje imuniteta može vam dati dečiji imunolog u Nišu, odnosno specijalista imunologije kog izaberete u svom gradu. Za pregled nisu potrebne posebne pripreme, a konsultacije i preporuke vam mogu mnogo značiti u daljim naporima da ojačate zdravlje svog mališana.
Redovno sledite propisani kalendar vakcinacije
Imunizacija pruža zaštitu od svih vrsta bolesti koje se mogu sprečiti vakcinom. Rutinske vakcine u detinjstu kao što su DTaP (protiv difterije, tetanusa i pertusisa), MMR (male boginje, zauške, rubeola), kao i sezonske vakcinacije poput vakcine protiv gripa, pomažu imunološkom sistemu deteta da razvije alate za efikasnu borbu protiv infekcije od specifičnih zaraza.
Konsultujte se sa izabranim pedijatrom oko najboljeg trenutka za vakcinaciju i redovno sledite propisani kalendar vakcinacije kako biste maksimalno zaštitili dete.
Stres i anksioznost – pokažite detetu kako da ih ublaže
O štetnosti stresa se danas govori mnogo, a sve je jasnije da ni deca nisu pošteđena njegovih efekata. Stalni stres je nezdrav: može podići nivoe kortizola (hormona stresa), pokrenuti upalu i potisnuti imuni odgovor, kako na vakcinaciju, tako i na infekciju.
Nema efikasnijeg načina da se smanji dečiji stres i ojača imunitet od toga da date svom detetu dovoljno vremena za igru i sve one aktivnosti u kojima uživa. Druženje sa vršnjacima, igra na otvorenom, susreti sa prijateljima koji ga čine srećnim, ali i kvalitetno porodično vreme prave su strategije za snažno fizičko i mentalno zdravlje. Neka dete bude slobodno da sa vama popriča svojim brigama i stvarima koje ga uznemiravaju. Kada može vam se poveri i potraži savet, to je već pola puta do rasterećenja i blažih reakcija na stresne situacije koje (možda) prolazi.
Na kraju, u podržavajućem okruženju, gde može slobodno da se igra, spava, hrani se zdravo i uz redovnu vakcinaciju i posete pedijatru ili imunologu kada je to potrebno, dete zaista može izgraditi jak imuni sistem i lakše se nositi sa svim bolestima i infekcijama koje ga vrebaju dok raste.