Sadržaj
Istraživanja pokazuju da prosečan stanovnik civilizovanog društva četiri puta godišnje bude na nekoj vrsti dijete. U današnje vreme ide se toliko daleko da je kultura ishrane mnogima postala modni trend i glavna tema u svakoj prilici. Listajući naslove magazina, društvene mreže i web sajtove, stičemo utisak da se više govori o tome šta treba jesti i kako održavati vitku liniju nego o bilo čemu drugom.
Onda ni ne čudi podatak sa početka teksta o četiri dijete u godinu dana. Ljudi su stalno na različitim režimima ishrane pokušavajući da izgube kilograme. Međutim, ono o čemu se manje priča je koji su zapravo zdravi načini postizanja željene kilaže. Jer nije svaka dijeta dobra, naprotiv. Za neke osobe pojedine restrikcije u ishrani mogu u stvari biti ugrožavajuće.
Zato u ovom tekstu stavljamo fokus na to kako nedovoljan unos kalorija može da našteti ljudskom organizmu. A može, itekako. Pročitajte!
Nedovoljan unos kalorija može biti opasan
Našem telu su potrebne kalorije da bismo preživeli. Potrebna nam je hrana da podržimo funkcionisanje srca, pluća, bubrega, mozga, sistema za varenje… Ograničenje kalorija se odnosi na smanjenje njihovog prosečnog dnevnog unosa ispod onoga što je tipično ili uobičajeno, često uz uskraćivanje osnovnih hranljivih materija. A telu je potrebna energija za sve vitalne funkcije. Zato, kada drastično smanjimo unos kalorija tokom dužeg vremenskog perioda, može doći do različitih negativnih i neželjenih efekata.
Neke dijete zasnovane na ovom principu koje su kod nas jako popularne su Atkinsonova, Dukan i VMA dijeta koju reklamiraju kao preporuku lekara. Međutim, lekari se javno ograđuju od ovakvog načina mršavljenja i ističu da je on zapravo veoma štetan. Njihova saznanja o tome kakve VMA dijeta ima efekte na duže staze ukazuju da takav režim ishrane može dovesti do brojnih posledica po zdravlje.
Takva ograničenja u ishrani mogu biti okidač za razne fizičke, ali i mentalne probleme. VMA dijetom usporićemo metabolizam, ali i početi da se osećamo letargično i bezvoljno, usled nedostatka energije. Umesto da telo koristi hranu kao gorivo, ono će čuvati kalorije u modu za preživljavanje.
Ukoliko vam je lekar prepisao niskokaloričnu dijetu zbog određenog zdravstvenog problema, onda u tom slučaju govorimo o lečenju. U svim ostalim slučajevima, ograničavanje unosa kalorija može biti štetno. Evo kako:
Usporavanje metabolizma
Metabolizam je, jednostavnim jezikom rečeno, brzina kojom vaše telo sagoreva kalorije (ili troši energiju) da bi vas održalo u životu. Vaše osnovne potrebe za kalorijama se nazivaju bazalnim metabolizmom. To su kalorije potrebne za disanje, varenje hrane, rad mišića i slično. Kada ograničite njihov unos, vaše telo počinje da zadržava ono malo kalorija koje dobija i može da preokrene stvari i zapravo pojača dobijanje na težini. Dugoročno, to će otežati gubitak ili čak održavanje težine.
Narušavanje opšteg zdravlja
U većini slučajeva, ako ne unosite dovoljno hrane, ne unosite ni dovoljne količine vitamina i minerala koji su potrebni vašim organima da bi normano funkcionisali. Dijeta sa ograničenim unosom kalorija uskraćuje organizmu potrebne hranljive materije i to one osnovne:
Proteine, jer ako ne jedete dovoljno mesa, ribe, mlečnih proizvoda, mahunarki, orašastih plodova, možete izazvati gubitak mišićne mase, opadanje kose i lomljive nokte.
Vitamin A. Ako ne jedete dovoljno hrane bogate vitaminom A, kao što su iznutrice, riba, voće i povrće narandžaste boje, možete oslabiti imuni sistem i rizikujete razvoj oboljenja vaših očiju.
Kalcijum. Bez kalcijuma, kojeg najviše ima u mlečnim proizvodima i zelenom lisnatom povrću, rizikujete slabljenje kostiju i povećavate rizik od preloma.
Magnezijum. Nedovoljan unos žitarica bogatih magnezijumom, orašastih plodova i lisnatog povrća može izazvati umor, migrene, grčeve u mišićima i poremeća srčanog ritma.
Vitamini grupe B. Nizak unos integralnihh žitarica, mahunarki, jaja, semenki, skroba, dovodi do gubitka kose i perutanja kože.
Na primer, ako jedete hranu sa niskim sadržajem masti, možda vam nedostaju vitamini rastvorljivi u mastima A, D, E i K. Ograničavanje ugljenih hidrata, znači i nizak unos voća i povrća. Većina voća i povrća, kao i žitarice poput ovsa ili pirinča, sadrže veliki broj vlakana. Vlakna pomažu probavnom sistemu i smanjuju rizik od srčanih bolesti. Voće i povrće sadrži vitamin C, koji je antioksidans i značajan je u podršci imunitetu. Kada organizam ne dobija ove potrebne nutrijente, u velikom je riziku od nastanka bolesti. Zato je važno držati se osnovnih principa zdrave ishrane.
Oslabljen imunitet
Nedostatak vitamina i minerala zbog nedovoljnog unosa kalorija direktno je povezano sa stanjem vašeg imuniteta. Telu je veoma teško da se bori protiv virusa, bakterija, prehlada i bolesti generalno, kada je u stanju stresa usled nedostatka goriva i bez hranljivih materija koje su mu potrebne. Rizik se povećava kada je u kombinaciji sa visokim nivoom fizičke aktivnosti. Da biste ostali zdravi, vašem telu su potrebne adekvatne hranljive materije u skladu sa potrošnjom kalorija u toku dana. Dobar imunitet je odlika zdravog čoveka.
Umaranje
Kada telo ne dobija dovoljno kalorija da bi moglo da podrži i telesne funkcije i svakodnevni način života (vežbanje, igranje sa decom, odlazak do prodavnice), ono počinje da usporava. Nešto slično tome kao kada biste, na primer, pokušali da pređete 200 kilometara automobilom koji u rezervoaru ima goriva za 50 kilometara. Telo će, kao i automobil, početi da se umara. Na taj način vam poručuje da mora da sačuva ono malo energije koju ima i da se odmori. Vremenom, kada dugoročno ograničavate unos kalorija, svaka fizička aktivnost, pa i ona najjednostavnija, postaće vam naporna.
Manjak pozitivnog raspoloženja
Hrana nam daje energiju, održava nas u životu i čini da se osećamo dobro. Izvor je sveopšteg zdravlja i dobrog raspoloženja. Ali, ako svakog dana budemo unosili nedovoljnu količinu kalorija, naše raspoloženje će početi da se menja. Primetićete da stres mnogo više utiče na vas, da se brzo uznemirite, unervozite, imate depresivne misli. Takođe, možete primetiti promene u pamćenju i imati više nestabilnosti kada su emocije u pitanju. Ukoliko vam je hrana izvor zadovoljstva, kada je ne budete imali dovoljno, lako ćete skliznuti u nezadovoljstvo i tugu.
Slabljenje kostiju
Konzumiranje nedovoljno kalorija može dovesti do slabljenja kostiju. Do toga dolazi zato što ograničavanje unosa kalorija smanjuje nivoe testosterona i estrogena u telu. Niži nivoi ovih hormona kod muškaraca i žena mogu smanjiti formiranje koštane mase i povećati njihovu razgradnju. Na duže staze, rizikujete hroničnu slabost kostiju i veću opasnost od preloma.
Gubitak koštane mase je teško nadoknaditi, zato je veoma važno unositi dovoljno hranljivih materija kako bi se sprečilo njeno slabljenje. Hrana bogata kalcijumom je nešto što treba konzumirati svakodnevno.
Koliko kalorija treba unositi dnevno?
Konzumiranje 1200 kalorija dnevno nije dovoljno zdravoj odrasloj osobi. Preporučeni unos kalorija za žene od 26 do 50 godina koje ne vežbaju je 1800 dnevno. Za muškarce sličnih navika i godina, preporučeni unos kalorija je 2400, ali se smanjuje na 2200 od 40. godine. Za sportiste ili ljude koji redovno vežbaju, ti brojevi su veći.
Svakako, naš savet je da pre bilo kakvih restrikcija u ishrani, konsultujte vašeg nutricionistu, ali i lekara koji će detaljno proveriti vaše zdravstveno stanje.