Kako lako spremiti ispit

„Fakultet završavaju uporni, a ne pametni”,  – rečenica koju je svaki student bar jednom čuo u toku svog studiranja i koja je verovatno tačna, ali koja nije nikakva valjana i korisna uteha studentu. Stereotipnih fraza tog tipa svastan je svako ko studira, ali u praksi, stvari nisu tako utešne i lake.

Studiranje je iz mnogih razloga važan korak u životu, jer ono čini da ljudi budu usmereni ka stvarima i oblastima koje ih interesuju i koje bi voleli da što bolje izuče.

Ipak, studiranje ne mora da bude izvesno ‘neodvajanje’ od knjige, jer kako studenti vole da kažu: „Život postoji i van korica knjiga”.

Knjiga i ti – zainteresovanost i radoznalost

Jedna od najmanje korisnih navika većine studenata je što ispite doživljavaju kao dramatične i  neprijatne situacije. Spremanje ispita se posmatra kao ‘moranje’, te s razlogom uslede dani puni stresa, izolovanosti, neredovne ili prekomerne ishrane, a koji najčešće ništa ne menjaju, jer kako se u narodu kaže: „To se neće samo od sebe uraditi, ako se ti ne potrudiš”. Isto tako ni stres neće doprineti da lakše savladate gradivo i položite ispit.

Psihološka istraživanja su dokazala da se tajna uspešnog učenja i obrazovanja krije, pre svega u dobrovoljnoj opredeljenosti osobe za prijem znanja i umenja, što govori da se znanje nikome ne može nasilno nametnuti, jer bi ono onda bilo slično dresuri, doživljavalo bi se kao kazna i stvorilo bi averziju prema gradivu.

Iščitavanjem naslova, podnaslova ili sadržaja, kao i svake rečenice, definicije, odeljka, podstaknite sebe na razmišljanje o čemu će biti reči u tim poglavljima, šta bi ključne reči u naslovu mogle da znače, razmišljajte da li ste se i pre susretali sa tim pojmovima, da li definicija ima i drugo značenje…

Dakle, trebalo bi da je želja za saznanjem urođena.

Kako početi?

Nemojte da početak nekog rada, pa i samog spremanja ispita dočekate rečenicom: „Ja to ne mogu, mnogo je teško”. Razmislite da je u toj knjizi puno informacija koje nisu same od sebe nastale, već je neko do njih došao trudom i radom, te neka to bude neka početna motivacija za dalji nastavak.

Početak ili prvi susret sa knjigom neka bude prelistavanje knjige – procena obima gradiva ili uočavanje oblasti na koje je gradivo podeljeno. Takvo ‘pripremanje’ za učenje nije varka i odlaganje istog, nego neko odokativno stvaranje plana kako i odakle početi. Nekada su oblasti smisleno povezane, pa očekuju hronološki tok učenja, ali ponekad se može desiti da nam pažnju privuku zanimljivi naslovi baš iz sredine ili s kraja knjige.

Naspavanost i položaj tela

Trudite se da u nova saznanja krenete naspavani i odmorni, jer svaki umor donosi neraspoloženje i napetost, a u takvim situacijama do našeg mozga informacije sporo dolaze ili uopšte ne dolaze.

Takođe, ono što je veoma važno, a mnogi student zanemaruju jeste i položaj tela u kome se uči. Ne zaboravite da je vaše telo pomoćnik da informacije brže dođu do mozga, te se savetuje da tokom učenja sedite, a ne ležite, uz preporuku da kičma bude uspravna, a ramena ispravljena.

Ležeći položaj tokom učenja ume da bude varka, jer se brojni studenti uspavaju u takvom položaju i vreme predviđeno za učenje se pretvori u popodnevnu dremku.

Koliko sati dnevno provesti nad knjigom?

Nije tačno da studenti koji uče po deset sati dnevno bolje i kvalitetnije pamte i više znaju od onih koji uče manje. Ovakve tvrdnje su individualne, a to znači da svaki student uči drugačije i da vreme koje se utroši tokom spremanja ispita zavisi, ponovo, od studenta do studenta.

Najvažnije je da ne forsirate sebe onda kada koncentracija opada i kada počnete da prebrojavate tačkice na zidu ili samo nemo posmatrate slova. To što sedite sa knjigom u ruci, ne znači da učite i pamtite, već da vam je potreban odmor, tj. pauza.

Nije greška ako učite kraći vremenski period koji se ponavlja više puta u toku dana, sa pauzama između svakog, jer na taj način pomažete mozgu da informacije kvalitetnije memoriše, što nije slučaj kada mozak zamorite i blokirate učeći čitav dan bez prekida.

Pauze ili slobodan dan, ukoliko ga sebi omogućite, a što se takođe preporučuje, treba koristiti na aktivnosti koje vas ispunjavaju i čine srećnim.

Ispitna pitanja

Broj ispitnih pitanja nije nešto od čega treba strepeti, već ih treba razumeti kao smernicu koja ima cilj da olakša učenje. Ponekad se čini da je osamdeset ili devedeset ispitnih pitanja previše i da ih nikada nećete naučiti.

Ipak, ako uzmemo u obzir da neka ispitna pitanja imaju sličan sadržaj, tj. da se gradivo često ponavlja, da povezuje više različitih pojava i pojmova ili da iste primere možemo i više puta primeniti, onda sledi zaključak da broj pitanja ne podrazumeva i njihovo teško savladavanje. Ispitna pitanja ukazuju na šta konkretno treba obratiti pažnju, a to znači da nema potrebe da učite svaku reč iz knjige – znači ona nam mogu i smanjiti obim gradiva!

(Ne)bitno – selekcija je najvažnija

Veoma čest problem sa kojim se svaki student susreće jeste i to kako odvojiti bitno od nebitnog, kako znati koje su informacije važnije, šta treba naučiti, na šta obratiti pažnju, a šta zanemariti. Selekcija je izuzetno važna, jer ona dovodi do uštede vremena i koncentracije. Nije svaka informacija podjednako važna i ne zahteva isto vremena da se shvati i zapamti.

Bitnijoj predmetnosti poklanja se veća pažnja, a nju prepoznajemo po novim i dosad nepomenutim definicijama, objašnjenjima, ključnim pojmovima, novim terminima – težište je uvek na glavnim i vodećim vrednostima.

Ono što nazivamo „sporednim” i „nebitnim”, ne iziskuje mnogo vremena, ali se ne treba zapostaviti, jer je ponekad za ono glavno i suštinsko potrebno sagledati i okolnosti sporednog, pomoćnog i podređenog.

Stoga je važno pročitati sve, a ne usmeriti se samo na uokvirene i podebljane odeljke.

Neophodno je da gradivo povezujemo

Učenje napamet, ukoliko nije neophodno ( obrasci, formule…) treba izbegavati, jer ovaj način učenja brzo umara, troši puno vremena, a što je najgore, sve što se nauči ‘kratkog je veka’ – brzo se zaboravi.

Takvo neproduktivno učenje valja zameniti učenjem koje će, pre svega podrazumevati da ono što čitamo i razumemo, da umemo svojim rečima da objasnimo dati pojam, pojavu, definiciju. Dakle, sloboda u učenju je veoma važna. Naravno da ona ne podrazumeva da suština bude zanemarena i izmenjena – ona mora ostati takva kakva jeste, ali reči kojima ćemo je naučiti i reći možemo birati i mi sami.

Informacije sa kojima se susrećemo mogu delovati suvoparno, dosadno ili teško, ako ih samo mehanički iščitavamo. Međutim, ako nekoj pojavi ili definiciji pronađemo konkretan primer, koji pritom sami osmislimo, ona će svakako postati lakša za pamćenje. Primeri mogu biti iz svakodnevnog života, našeg okruženja, iskustva drugih ili čak ličnog iskutva. Svejedno je, samo da apstraktnom pronađemo konkretno. I da tako sebi olakšamo.

Značajno je i da povezujemo gradiva, oblasti, lekcije, sve što nudi tu mogućnost, jer tako dobijamo priliku da nešto što smo već naučili, primenimo i upoređujemo u novoj situaciji.

Primer: student književnosti prilikom izučavanja srednjovekovne književnosti gradivo može povezati sa istorijom – prilike srednjeg veka, nastajanje i uspon države Nemanjića, njeni vladari, ktitori manastira… Na taj način, povezivanje istorijskog konteksta sa konkretnim žitijem, olakšaće studentu shvatanje istog, te o njemu i uopšte o književnosti neće misliti kao o nečemu izolovanom od vremena, društva, prilika.

Mape uma, fotografsko pamćenje i periferno učenje

Većina studenata  važne informacija podvlači markerima ili olovkama u boji. Dok jedni to smatraju nevažnom i glupom navikom, koja oduzima vreme, drugi u njoj vide spas, jer tako bolje pamte.

Šta zapravo zapamte? Boje, tanje linije, deblje, ono što je uokvireno jednom ili više puta?

Možda nekome deluje smešno i nevažno, ali ponekad se na ispitu studenti sete baš stranice koja je ‘išarana’ u svim bojama ili se pred očima pojavi neka skica, crtež, šta god, usputno nacrtano, dopisano, a trebalo je da olakša učenje.

Takvo prisećanje detalja u vidu zamrznute slike naziva se fotografsko pamćenje.

Ono se povezuje sa mapama uma, koje mogu da pomognu da tešku i obimnu materiju zapamtimo tako što ćemo pamtiti suštinu, ono što je ključno, jer ćemo grafičkim prikazima neki složen pojam učiniti jasnim i kreativnim. U ključnim rečima sadržana je suština i ono glavno, a one imaju zadatak asocijacije.

Radne prostorije studenata često su i šarenolike uspomoć samolepljivih listića u boji – služe kao podsetnici i imaju veliki značaj prilikom spremanja ispita. Studenti  na njima mogu ispisati neke ključne reči, važne pojmove, godine, formule, a papir najčešće treba da bude zalepljen na mesto gde je najviše usmeren pogled studenta.

Iako služe kao podsetnici i studenti ne uče direktno sa njih, perifernim vidom ovi papirići postaju neizbežni deo svakog dana ili nedelje do ispita, te se tako i informacije sa njih uvuku u naš mozak.

Ispitivanje i provera naučenog

Proverom naučenog gradiva lako ćete znati da li ste spremni za ispit i šta treba korigovati ili upotpuniti.

Možete se ispitivati sami, naglas, što ume da bude zamorno i da iziskuje puno vremena, a možete se ispitati uspomoć koleginice/kolege koji studira isti fakultet, što je dobro i produktivno, jer na taj način ne samo da proveravate svoje znanje, nego ga uzgred i upotpunjujete i nadograđujete (ako je koleginica bolje shvatila definiciju ili neku pojavu, pronašla više primera, otkrila novi postupak, dobićete priliku da čujete nešto novo ili ono što već znate može postati jasnije, razumljivije).

Provera naučenog se ne sme odlagati i zanemariti, jer je ona poslednja šansa da se do ispita svi propusti nadoknade.