Sadržaj
Preopterećeni smo nepotrebnim informacijama i sigurno vam se sve češće dešava da ste zaboravili gde ste ostavili ključeve ili kako se zove kolega na poslu. Propusti u pamćenju mogu se javiti u bilo kom uzrastu, ali smo skloni da se više uznemirimo zbog njih kako starimo jer se plašimo da su znak demencije ili gubitka intelektualne funkcije.
Zaboravljanje nas može dovesti u stanje panike i straha od gubitka pamćenja u starosti, pa bi bilo dobro pozabaviti se memorijom na vreme. Na sreću, postoji mnogo stvari koje možete učiniti da poboljšate stanje. Biće potrebno malo truda i promena vaše uobičajene rutine, ali pokušajte sa primenom nekih od ovih strategija da biste poboljšali memoriju i pamtili lakše.
Štedite upotrebu mozga
Ovo ne znači da je potrebno da se potpuno isključite kada su dnevne obaveze u pitanju, već samo da ih dozirano obavljate. Zvuči komplikovano, a zaista nije.
Jer ako ne morate da koristite mentalnu energiju prisećajući se zašto vam je Candy ugradna rerna otvorena ili kada je rođendan komšinice, bićete u mogućnosti da se bolje koncentrišete na učenje i pamćenje novih i važnih stvari. Iskoristite prednosti kalendara i planera, mapa, lista za kupovinu, fascikli sa datotekama i adresara kako bi vam rutinske informacije uvek bile dostupne. Odredite mesto kod kuće za lične stvari koje svakodnevno koristite kao što su naočare, tašna, ključevi i slično.
Posmpremite nered iz kancelarije ili kuće da biste smanjili distrakcije, tako da se možete fokusirati na nove informacije koje želite da zapamtite.
Učite nove stvari
Viši nivo obrazovanja povezan je sa boljim mentalnim funkcionisanjem u starosti. Stručnjaci smatraju da napredno obrazovanje može pomoći u održavanju pamćenja jakim tako što će pomoći da steknemo naviku da budemo mentalno aktivni. Veruje se da provociranje mozga mentalnim vežbama aktivira procese koji pomažu u održavanju pojedinačnih moždanih ćelija i stimulišu komunikaciju među njima.
Mnogi imaju poslove koji ih održavaju mentalno aktivnim, ali bavljenje hobijem ili učenje nove veštine mogu funkcionisati na isti način. Čitatanje, igranje društvenih igara, rešavanje ukrštenih reči, edukacija kroz kurseve, sviranje instrumenta ili uređenje kuće su neki od načina za to. Na poslu predložite ili volontirajte za projekat koji uključuje veštinu koju obično ne koristite. Izgradnja i očuvanje moždanih veza je stalan proces, pa neka vam stalno učenje novih stvari bude prioritet.
Budite i fizički aktivni
Nije tajna da fizička aktivnost korisna za telo, ali istraživanja pokazuju da redovno vežbanje takođe može održati mozak mladim tako što povećava nivo korisnih proteina. Oni su poznati kao sinaptički proteini i oni pomažu mozgu da efikasno funkcioniše i štiti ga od kognitivnog slabljenja. Jedna studija je pokazala da aerobne vežbe povećavaju veličinu nekih oblasti hipokampusa, koji je deo mozga zadužen za učenje i formiranje pamćenja.
Druga studija je pokazala da je umereno vežbanje nekoliko puta nedeljno u trajanju od 45 minuta najbolji način da se spreči pad kognitivnih sposobnosti kod starijih od 50 godina. Pronađite vrstu vežbe u kojoj uživate, bilo da je to šetnja umesto vožnje ili bavljenje hobijima koji zahtevaju kretanje, poput baštovanstva ili plesa. Potrudite se da te aktivnosti budu deo vaše svakodnevne rutine.
Pojačajte hranu koja sadrži omega-3
Zdrava ishrana smanjuje rizik od razvoja bolesti kao što su bolesti srca i dijabetes, ali je takođe korisna u održavanju oštrine pamćenja i sprečavanju kognitivnog opadanja. Sve je više dokaza koji priznaju vezu između naše ishrane i funkcije mozga. Ako želite da izbegavate zaboravljanja, poboljšate svoje pamćenje i radite na dobroj memoriji, pokušajte da u svoju ishranu uključite hranu koja sadrži omega-3 masne kiseline. Hrana koja sadrži omega-3, poput lososa, tunjevine i drugih riba, sadrži dokozaheksaensku kiselinu (DHA) i eikozapentaensku kiselinu (EPA), koje su ključne za razvoj i funkciju mozga u svim fazama života.
Kada želite da zapamtite nešto što ste upravo čuli, pročitali ili o čemu ste razmišljali, ponovite to naglas ili zapišite. Na taj način ojačavate pamćenje ili vezu. Na primer, ako vam je upravo bitno da operete sudove, upotrebite predmet koji asocira na tu radnju i pitajte ukućane: „Da li je Candy sudomašina napunjena i spremna za pranje?“ Ako neku od ličnih stvari stavite na drugo mesto, a ne na ono gde ste navikli da stoji, recite sebi naglas šta ste uradili. I ne ustručavajte se da izgovarate situacije koje će se ponoviti.
Poradite na kvalitetu sna
Količina sna koju ostvarite može uticati na pamćenje, kreativnost i veštine kritičkog razmišljanja. Evo nekoliko saveta za poboljšanje pamćenja kroz dobar noćni odmor: Napravite raspored spavanja i držite ga se, čak i vikendom. Pokušajte da se budite u isto vreme svakog dana i idite na spavanje u isto vreme svake noći. Ograničite vreme ispred ekrana sat vremena pre spavanja. Najbolje je da isključite računar i TV i ograničite vreme na telefonu pre nego što odete na spavanje.
Aktivnosti koje ne uključuju ekrane, kao što je čitanje knjige, savršene su za opuštanje neposredno pre spavanja. Budite svesni unosa kofeina. Pratite koliko šoljica kafe ili limenki soka konzumirate tokom dana i uverite se da ne prelazite zdravu dozu. Osim toga, pokušajte da izbegnete konzumiranje kofeina kasno tokom dana, tako da ćete moći lakše da zaspite noću.
Odnosi, takođe, igraju ključnu ulogu u emocionalnom zdravlju i zdravlju mozga. Ljudska interakcija je važna vrsta vežbi mozga. Zato se trudite da se češće družite sa prijateljima ili razmislite o usvajanju kućnog ljubimca kao pratioca.