Sadržaj
Šta je hormon sreće i možemo li ga aktivirati? Kako biti srećan? Samo su neka od pitanja koja možete često čuti. Ukoliko ste se i vi to nekada zapitali pokušaćemo da vam u kratkim crtama damo odgovor na ovo pitanje. Ne zaboravite da dobro raspoloženje ne zavisi od spoljnih faktora ili od nevidljivih sila. Zavisi od nas samih. Emocije potiču iz glave a za njih je zadužena hemija koja se dešava u mozgu i šalje signale između sinapsi stvarajući osećaj tuge, brige i zadovoljstva. Ne postoji samo jedan hormon sreće, već više njih. U pitanju su neurotransmiteri koji se proizvode u našem telu i svaki od njih na svoj način deluje na dobro raspoloženje.
Koji su hormoni sreće?
Za dobro raspoloženje su zadužena 4 glavna hormona, mada postoji i niz sporednih koji na svoj način utiču na osećanje zadovoljstva, blagostanja i ispunjenosti. Sporedni su: progesteron, estrogen, adrenalin i dr. A kada govorimo o glavnim hormonima sreće onda najčešće mislimo na serotonin, dopamin, oksitocin i endorfin. U nastavku teksta ćemo se malo više pozabaviti svakim od njih pojedinačno.
Serotonin
Ovo je transmiter koji se najčešće naziva hormonom sreće. Tako da kada vam je nivo serotonina veći optimističnije i lakše ćete prihvatiti neke nepovoljne situacije. Kada ste dobro raspoloženi sigurno je nivo serotonina u organizmu povišen i obrnuto, kada ste bezvoljni i nezadovoljni nivo serotonina je snižen. Verovatno ste primetili da ste nervozni kada ste gladni. To je zbog toga što serotonin utiče na apetit, pamćenje, želju za druženjem, seksualnu želju, generalno na dobro raspoloženje. Vrlo često se ovaj pojam koristi kao sinonim za hormon sreće. Veliki procenat serotonina se nalazi u našim crevima, tako da je razumljivo što nas hrana može usrećiti u trenucima nezadovoljstva.
Dopamin
U pitanju je neurotransmiter koji je odgovoran za osećaj zadovoljstva. To je onaj osećaj kada ste ponosni na sebe nakon dobro obavljenog nekog posla. Preveliki nivo dopamina može dovesti do toga da izgubite kontakt sa realnošću. U tim situacijama ste skloniji agresiji, rizičnom ponašanju i ne prezate od bilo čega kako biste imali osećaj nagrade. Nedostatak ovog hormona dovodi do nedostatka volje i ambicije, lošeg raspoloženja i smanjenog libida. Smatra se da je dopamin hormon sreće, samo onda kada je njegov nivo normalan, jer u drugačijim okolnostima je destruktivan. On je istovremeno uzrok svih naših žudnji bez obzira šta je u pitanju.
Oksitocin
Oksitocin je više hormon ljubavi nego hormon sreće. Nastaje u mozgu za razliku od serotonina. Oslobađa se prilikom dodira i to je objašnjenje zašto nam dodiri prijaju počevši od zagrljaja dragih osoba. Da bi se oslobodio oksitocin nije neophodan dodir. Dovoljan je bilo koji znak pažnje koji će učiniti da se osećamo bliski sa nekom osobom. I naravno kada smo prihvaćeni i voljeni svakako smo i srećni, jer je čovekova prirodna težnja osećaj pripadnosti.
Endorfin
Endorfin se takođe smatra hormonom sreće, a njegova primarna uloga je blokiranje bola. Javlja se kao odgovor na strah, fizički bol i stres. Kada je nivo endorfina nizak dolazi do anksioznosti, nervoze i panike. A kada je njegov nivo visok lakše uspevamo da prebrodimo teške trenutke. Bitan je utoliko što vas gura ka cilju i blokira sve što vas ometa u postizanju istog.
Kako možemo aktivirati hormon sreće?
Sreća je nešto što dolazi iznutra i ne zavisi od spoljnih faktora ma kako se to nama činilo. U svakom slučaju preduslov za nju je dobro raspoloženje. Kako bismo podstakli proizvodnju hormona sreće možemo i sami preduzeti neke korake.
Boravite na suncu
Kada smo izloženi sunčevoj svetlosti pomažemo koži da proizvede vitamin D a samim tim se povećava i nivo serotonina u mozgu. Tako da je sasvim razumljivo što lepo i sunčano vreme dovodi do boljeg raspoloženja i što se tada bolje osećamo.
Aktivirajte se fizički
Fizička aktivnost zaista utiče na poboljšanje raspoloženja. Kada smo fizički aktivni telo proizvodi endorfin koji vas tera da ostvarite postavljeni cilj. S obzirom da se tokom vežbanja oslobađa serotonin, razumljivo je što smo nakon vežbanja bolje raspoloženi. A kada postignemo postavljeni cilj oslobađa se dopamin. Sve gore navedeno ukazuje na povezanost fizičkih aktivnosti i mršavljenja. Odnosno, uz pomoć hrane veoma brzo podignemo nivo dopamina u telu. Ali ukoliko dopamin podignemo uz pomoć vežbanja nestaće žudnja za hranom, jer ćemo se osećati lepo.
Izbegavajte prokastinaciju
Ukoliko sebi postavite razumne ciljeve velika verovatnoće je da ćete ih ostvariti u predviđenom roku. Na taj način ćete se rešiti prokastinacije a istovremeno ćete dostići osećaj zadovoljstva. Ukoliko ste uspešniji, nivo dopamina je veći a vi ste samim tim srećniji.
Ne izbegavajte dodir
Kada se grlite, mazite i uopšte dodirujete sa nekim, nivo oksitocina se povećava. Stiče se međusobno poverenje, a samim tim vi se osećate zadovoljnije i srećnije. Dodiri podstiču dobro raspoloženje.
Ne smete zaboraviti da je sreća emocija kao i svaka druga. To znači da možete prihvatiti svoje emocije ili probati da ih menjate ukoliko niste zadovoljni. Svakako ne treba težiti da budete preterano srećni, odnosno lažno srećni, jer kada prođe ta euforija osećaćete se mnogo lošije.
Uostalom, neka vam životni moto bude izreka Dominikanaca – „Dovoljan razlog za sreću je taj što sam rođen!“