Jednačenje suglasnika po zvučnosti je glasovna promena pri kojoj se prvi od dva susedna suglasnika prilagođava drugom po zvučnosti. Zvučni suglasnik prelazi u bezvučni parnjak ispred bezvučnog, a bezvučni u zvučni ispred zvučnog.
Kratko pravilo: prvi suglasnik se upravlja prema drugom. Zato pišemo srpski, vrapcu, teška i svadba.
Zvučni i bezvučni suglasnici
| Zvučni | b | g | d | đ | ž | z | dž |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Bezvučni | p | k | t | ć | š | s | č |
Suglasnici f, h i c bezvučni su, ali nemaju zvučne parnjake. Suglasnici se, dakle, dele prema tome da li glasne žice trepere pri njihovom izgovoru.
Kako nastaje jednačenje po zvučnosti?
- U reči se nađu dva susedna suglasnika različita po zvučnosti.
- Posmatramo drugi suglasnik u grupi.
- Prvi suglasnik prelazi u svoj zvučni ili bezvučni parnjak.
- Dobijeni oblik lakše se izgovara i tako se piše, osim kod propisanih izuzetaka.
Primer: težak → teška
Od oblika težak nastaje težka. Zvučno ž našlo se ispred bezvučnog k, pa prelazi u bezvučno š: težka → teška.
Primer: svat + ba → svadba
U spoju svatba bezvučno t nalazi se ispred zvučnog b, pa prelazi u zvučno d: svatba → svadba.
Primeri: zvučni prelazi u bezvučni
| Par | Postupak | Pravilan oblik |
|---|---|---|
| b → p | Srbija + ski → srbski | srpski |
| b → p | vrabac → vrabcu | vrapcu |
| g → k | beg + stvo | bekstvo |
| d → t | sladak → sladka | slatka |
| ž → š | težak → težka | teška |
| z → s | svez + ka | sveska |
| dž → č | Kembridž + ski | kembrički |
Primeri: bezvučni prelazi u zvučni
| Par | Postupak | Pravilan oblik |
|---|---|---|
| t → d | svat + ba | svadba |
| t → d | ženit + ba | ženidba |
| s → z | s + bogom | zbogom |
| š → ž | za dušu + bina | zadužbina |
| č → dž | otač + bina | otadžbina |
F, H i C nemaju zvučne parnjake
Ovi suglasnici ostaju nepromenjeni kada su prvi u grupi, jer nemaju parnjak. Kada se ispred njih nađe zvučni suglasnik, taj prethodni suglasnik može da se obezvuči:
- pod + ceniti → podceniti → potceniti
- raz + formirati → razformirati → rasformirati
- raz + hladiti → razhladiti → rashladiti
Odstupanja i izuzeci
Jednačenje se u pisanju ne beleži u pojedinim suglasničkim grupama, iako se u brzom govoru može čuti prilagođen izgovor.
D ispred S
Pišemo: predsednik, gradski, ljudski, sudski, odseliti, odstupiti, predstava i srodstvo.
D ispred Š
Pišemo: odšteta, odštampati, odškrinuti i podšišati.
Zato je pravilno predsednik, a ne precednik; gradski, a ne gracki; podšišati, a ne potšišati.
Kod jednačenja po zvučnosti posmatramo da li suglasnik prelazi u svoj parnjak: b/p, g/k, d/t, đ/ć, ž/š, z/s ili dž/č. Ako se promena objašnjava mestom izgovora ili uticajem glasova j, e ili i, reč je o drugoj glasovnoj promeni. U primeru težak → teška menja se ž u š, pa je reč o zvučnosti.
Oblik prideva često pomaže da uočimo promenu: težak – teška, sladak – slatka.
Kratka vežba
Odredite pravilan oblik:
- srbski ili srpski
- vrabcu ili vrapcu
- svatba ili svadba
- precednik ili predsednik
- gracki ili gradski
Odgovori: srpski, vrapcu, svadba, predsednik, gradski. Poslednja dva primera predstavljaju odstupanja od beleženja promene u pisanju.
Česta pitanja
Ko se prema kome jednači?
Prvi suglasnik prilagođava se drugom. U grupi bs glas b se upravlja prema bezvučnom s i prelazi u p.
Da li se predsednik piše sa d?
Da. Pravilno je predsednik. Grupa d-s predstavlja jedno od odstupanja.
Da li su f, h i c zvučni ili bezvučni?
Bezvučni su i nemaju zvučne parnjake.
Zaključak
Za sigurno prepoznavanje naučite sedam parova i zapamtite da se prvi suglasnik prilagođava drugom. Zatim proverite da li primer pripada izuzecima, posebno grupama d-s i d-š.