Početna ObrazovanjeŠkolske muke Jednačenje suglasnika po zvučnosti – preDSednik, a ne preCednik

Jednačenje suglasnika po zvučnosti – preDSednik, a ne preCednik

Brankica Crnoglavac
50 pregleda
jednačenje suglasnika

Jednačenje suglasnika po zvučnosti je glasovna promena koja često stvara nedoumice i greške u govoru. Sa ovom glasovnom promenom poteškoće nemaju samo učenici, nego i odrasli. One se pojavljuju onda kada jasna pravila ne budu ispoštovana ili ako ih primenjujemo i na izuzetke. Zato ćete neretko čuti ili pročitati reči precednik, gracki, potšišati, begstvo, vrabcu, otačbina

Ovakvih greški je nažalost mnogo kako na učeničkim testovima, tako i u novinama, časopisima, na televiziji, društvenim mrežama.

U nastavku teksta definisaćemo glasovnu promenu jednačenje suglasnika po  zvučnosti, ukazati kada do promene dolazi, a kada se javljaju odstupanja.

Jednačenje suglasnika po zvučnosti – definisanje promene

Pogledajte sledeće parove reči i razmislite o tome zašto suglasnici u njima nisu jednaki:

Težak : teška;   Srbija : srpski;   vrabac : vrapcu;

Iz navedenih primera možemo primetiti da reči prolaze kroz određene promene u zavisnosti od oblika reči. Recimo, u muškom rodu pridev  težak ima suglasnik ž, a već u ženskom rodu istog prideva taj suglasnik zamenjen je suglasnikom š.

Zašto je to tako?

– Opravdanje za ovakve promene naći ćemo u lakšem izgovoru pojedinih reči. Bilo bi izuzetno nezgodno da u spontanom govoru koji podrazumeva i određeni tempo izgovorimo: težka devojčica, hranim vrabca, učim srbski  jezik

Pokušajte da izgovorite ove reči i shvatićete da je zaista nezgodno, te da je neophodna neka promena u njima. Istorijski razvoj srpskog jezika odavno je uočio ovakve poteškoće i vremenom našao rešenje za njih. Tako je nastala promena jednačenje suglasnika po zvučnosti.

Kako dolazi do promene?

Do promene dolazi kada se u jednoj reči nađu dva suglasnika koja su nejednaka po zvučnosti i onda prvi mora da se po zvučnosti izjednači sa drugim. Zbog toga se ova promena naziva jednačenje suglasnika po zvučnosti – suglasnici po kriterijumu zvučnosti postaju jednaki. U nastavnoj praksi definisanje ove promene prati i tabelica sa jasno naznačenim zvučnim suglasnicima i njihovim bezvučnim parnjacima. Ona izgleda ovako:

Zvučni:     b, g, d, đ, ž, z, dž, / , / , /

Bezvučnip, k, t, ć, š, s, č,   f, h, c.

Dakle, zvučnom b parnjak je bezvučno p i tako redom. Zadnji u nizu bezvučnih suglasnika f, h, c, nemaju svoje zvuče parnjake.

Pogledajte na primerima kako dolazi do promene:

Težak (muški rod) › teŽKa (ženski rod) › zvučno ž se našlo ispred bezvučnog k i samim tim stvorili su se uslovi za promenu – ž prelazi u svoj bezvučni parnjak š. Tako će nastati oblik teŠka.

Od reči svat nastala je reč svadba. Međutim, oblik koji danas koristimo u početku nije bio takav. Na oblik svat dodato je ba, pa je nastao oblik svaTBa. Primećujemo koliko je teško izgovoriti ovu reč, jer je b zvučno, a t bezvučno. Dakle, morala je da usledi promena. Kao rezultat promene nastala je reč svadba, gde je t prešlo u zvučni parnjak d.

Primeri jednačenja suglasnika po zvučnosti

B / P: vrabac › vraBCu › vraPcu › vrapcu;   Srbija › srpBSki › srPski › srpski;

G / K: beg › beGStvo › beKstvo › bekstvo;

D / T: predak › od preDKa › preTka › pretka;  sladak › slaDKa › slaTka › slatka;

Đ / Ć: smeđ › smeDKast › smeĆkast › smećkast;

Z / S: svez+ka = sveZKa › sveSka › sveska;

Ž / Š: težak › teŽKa › teŠka› teška;

DŽ / Č: Kembridž › kembriDŽKi › kembriČki › kembrički.

 

P / B: ćevap › ćevaPdžinica › ćevaBdžinica › ćevapdžinica;

K / G: svak + dašnji › svaKDašnji › svaGdašnji › svagdašnji;

T / D: ženiti se › ženiTBa › ženiDba › ženidba;

S / Z: s bogom › SBogom › Zbogom › zbogom;

Š / Ž: za dušu › zaduŠBina › zaduŽbina › zadužbina;

Č / DŽ: otaČBina › otaDŽbina › otadžbina.

Suglasnici F, H, C

Suglasnici f, h i c, jesu bezvučni i oni kao što je već napomenuto NEMAJU ZVUČNE PARNJAKE. Sticajem tvorbenih okolnosti u strukturi reči srpskog jezika praktično nema pozicija u kojima bi trebalo ovi suglasnici da se jednače kao prvi u suglasničkoj grupi. Dakle, oni su u takvoj poziciji da ostaju nepromenjeni ukoliko se nađu ispred zvučnih suglasnika. Međutim, kada se f, h i c nađu iza zvučnih suglasnika, tada već dovode do promene. Evo primera:

Podceniti › potceniti; raz + formirati › razformirati › rasformirati; raz + hladiti › razhladiti › rashladiti.

Odstupanja od promene (izuzeci)

Svako pravilo ima svoje izuzetke. Glasovna promena jednačenje suglasnika po zvučnosti, pored  izloženih opštih pravila dozvoljava i odstupanja od jednačenja. Ona se pojavljuju u određenim pozicijama:

  1. Suglasnička grupa d-s se ne jednači u sledećim primerima: odseliti se, odstupiti, podseći, nadstrešnica, predstava, predsednik, gradski, ljudski, sudski, sudstvo, srodstvo, gospodstvo
  2. Suglasnička grupa d-š se ne jednači u sledećim primerima: odškrinuti, odšteta, odštampati, podšišati
  3. Suglasnička grupa đ-s se ne jednači u sledećim primerima: smuđski, ljuboviđski.

Povezani članci

Ostavi komentar