Sadržaj
Jednačenje suglasnika po mestu izgovora je glasovna promena zbog koje najčešće dolazi do greški u izgovoru, ali i u pisanju. Takve greške ne prave samo učenici, već i odrasli. Često ih možemo pronaći i u novinama, a ponekad čuti i na televiziji.
Sve dok ne savladamo sva pravila i izuzetke koja se tiču jednačenja suglasnika po mestu izgovora, bunićemo se da li je stambeno ili stanbeno pitanje, odbranbeni ili odbrambeni, ispočetka ili izpočetka…
U nastavku teksta sledi detaljno objašnjenje u vezi sa ovom glasovnom promenom, uz niz različitih primera i sugestija.
O kakvoj glasovnoj promeni je reč?
Jednačenje suglasika po mestu izgovora je glasovna promena koja se odnosi na promenu zubnih suglasnika S i Z ispred Č, Đ, Ž, Š, NJ, LJ, Ć, J, DŽ u srodne prednjonepčane suglasike Š i Ž.
Pogledajte sledeći primer:
- Mila je iščupala cvet iz bašte.
Analiziraćemo povučenu reč iščupala. Ako pogledamo strukturu reči, videćemo da se oblik odnosi na 3. lice jednine prošlog vremena i da je u pitanju ženski rod. Međutim, mnogo nam je važnije da znamo zašto je oblik iŠČupala, a ne na primer iZČupala ili iSČupala.
Odgovor možemo potražiti u lakšem izgovoru reči. Pokušajte da izgovorite sva tri oblika: iščupala, izčupala i isčupala.
Da li primećujete kako se drugi i treći oblik teže izgovaraju. To je zbog toga što sugčasnici Z i Č (u drugom primeru) i S i Č (u trećem primeru) nisu jednaki prema mestu sa koga se izgovaraju. Suglasnici S i Z su zubni i za njihov izgovor prepreku vazdušnoj struji stvaraju jezik i zubi. Suglasik Č prema mestu nastanka pripada prednjonepčanim suglasnicima, za čiji će izgovor prepreku vazdušnoj struji stvarati prednje (tvrdo) nepce i vrh jezika.
Dakle, i sami možete zaključiti da mesto izgovora mora biti isto, jer je tako lakše, jednostavnije da se reč izgovori. Oblik iščupala pokazuje da Š i Č stoje jedno do drugog. Za Č smo već rekli da je prednjonepčani suglasnik, a za Š možemo reći isto. Dakle, shvatamo da je mnogo lakše da izgovorimo suglasnike na jednom mestu (na prednjem nepcu), nego da jezik šeta od zuba do nepca.
Primeri jednačenja suglasnika po mestu izgovora
Kao što smo već objasnili, ova glasova promena odnosi se na jednačenje zubnih suglasnika S i Z sa srodnim prednjonepčanim Š i Ž, a ispred Č, Đ, Ž, Š, NJ, Ć, LJ, J, DŽ.
Na primerima pogledajte kako dolazi do promena:
Pas > paSČe > paŠČe;
S + čepati > SČepati > ŠČepati (s se nalazi ispred č i mora doći do jednačenja);
Kazna > kaZNjavati > kaŽNjavati (z se nalazi ispred nj i zato će se izjednačiti sa ž);
PaZLjiv > paŽLjiv;
S + ćućuriti se > sćućuriti se > ŠĆućuriti se;
Iz + džigljati > iZDžigljati> iŽDžigljati;
Misliti > miSLju > miŠLju;
Snalaziti se > snalaZLjiv > snalaŽLjiv;
Voziti > voZNja > voŽNja;
Primeri sa više glasovnih promena
U brojnim rečima u kojima primećujemo glasovnu promenu jednačenje suglasnika po mestu izgovora, izvršena je i druga promena. U primeru koji sledi obratite pažnju šta prethodi ovoj glasovnoj promeni:
Čekati > iz + čekati > iZČekati > iSČekati > iŠČekati
Kako je došlo do svih ovih promena?
– Naime, na infinitiv glagola dodali smo prefiks iz, a onda smo dobili reč izčekati. Međutim, vidimo da se ova reč teško izgovara zato što su Z i Č nejednaki po zvučnosti (z je zvučno, a č bezvučno). Tom prilikom dolazi do jednačenja suglasnika po zvučnosti i Z će preći u svoj bezvučni parnjak S, koje će po zvučnosti biti jednako sa Č. Na taj način dobijen je primer isčekati.
Sledeći postupak promene odnosi se na S i Č. Naime, osećamo da je izgovor ponovo otežan, zato što S pripada zubnim suglasnicima, a Č prednjonepčanim. Dakle, mora ponovo doći do jednačenja, ali ovoga puta po mestu izgovora. Tom prilikom S prelazi u Š i postaje potpuno jednako po izgovoru sa prednjonepčanim Č. Tako smo dobili reč iščekati.
Isti proces promene važi i za reči:
Raščistiti (raz + čistiti > razčistiti > rasčistiti > raščistiti);
Iščekivati ( izčekivati > isčekivati > iščekivati);
Raščupati (raz + čupati > razčupati > rasčupati > raščupati).
Odstupanje od promene ( izuzeci )
Normativna gramatika propisuje i odstupanja od gore navedenih pravila. Naime, zubni suglasnici Z i S pred prednjonepčanim sonantima Lj i Nj neće biti zamenjeni svojim prednjonepčanim parnjacima Š i Ž, u složenicama kada se njima završava prvi deo složenice, a drugi počinje sonantima lj i nj: razljutiti, izljubiti, iznjihati se, sljuštiti, sljubiti…
Nepravilno, a i smešno bi bilo da kažemo ižljubiti se, ižnjihati se, ražljutio si me…
Suglasnici N i M – proces promene
Suglasnici N i M izgovorno se slabo razlikuju ispred dvousnenih suglasnika B i P, ali u pisanju ta razlika se jasno vidi.
Do promene dolazi kada se nadzubno N nađe ispred dvousnenih suglasnika B i P, i tada pređe u dvousneni sonant M.
Evo primera koji tu promenu pokazuju:
Stan + beni > staNBeni > staMBeni,
Prehrana > prehran + beni > prehraNBeni > prehraMBeni,
Odbrana > odbran + beni > odbraNBeni > odbraMBeni,
Zelen > zelen + bać > zeleNBać > zeleMBać,
Bombona…
Izuzeci: vanbračni, jedanput…
I sa promenom N u M ispred dvousnenih suglasnika B i P, nije sve u okviru strogih pravila. I ovde su o određenim slučajevima dozvoljeni izuzeci.
Oni su najčešći kod složenica, tačnije na spoju složenica, a opravdanje za to leži u težnji da se ne izgubi smisao i značenje reči.
Evo primera:
Jedan + put > jedanput,
Ukoliko bismo nadzubno N ispred dvousnenog P zamenili dvousnenim sonantom M, dobili bismo oblik jedamput. Značenje reči se očigledno gubi, jer pomislićemo da je reč o ko zna kakvom putu.
I u sledećim primerima se pojavljuju odstupanja: stranputica, crvenperka, vodenbuba, i kod ovakvih prideva: vanbračni, vanpartijski, vanparnički…
*Obratite pažnju
Ponekad nas pravila u vezi sa jednačenjem suglasnika po mestu izgovora mogu odvesti i na pogrešnu stranu. Dešava se da pravila primenjujemo na reči gde ne postoje uslovi za to. Još češće ne primenimo pravila tamo gde jasno postoje uslovi. Nešto se pojavljuje kao rezultat dijalekta, a ponešto u mehaničkom sumiranju pravila.
Ponekad se u govoru može čuti oblik Istambul, ali on nije ispravan.
U ovoj reči je N zamenjeno sa M, ispred P, ali valja imati na umu da je reč preuzeta iz stranog jezika, te da joj ne možemo menjati oblik.