Sadržaj
Fotografije, ilustracije, pesme, priče, unikatan nakit i odeća, recepti za neodoljiva jela, ime leka pa čak i logotipi firmi ili brendovi cipela i računara – sve ove stvarčice plod su ljudske inventivnosti i kreativnosti, i kao takve su zaštićene intelektualnom svojinom.
Srbija, kao i ostatak sveta, ima set zakona i pravilnika kojima se sprečava neovlašćeno kopiranje i zloupotreba ovih proizvoda.
Ovi propisi obuhvataju mnoge aspekte našeg svakodnevnog života – od prve šoljice jutarnje kafe do važnih vakcina poput onih protiv koronavirusa.
Nažalost, povrede prava intelektualne svojine nisu retke i dešavaju se svaki put kad neko objavi fotografiju, a ne navede autora, ili ukrade logo, dizajn, pesmu ili samo njen deo – poput refrena.
U nastavku istražujemo kako zakoni tretiraju intelektualnu svojinu u Srbiji, kako se zaštiti i koji su izazovi.
Šta se krije iza pojma intelektualne svojine?
Prema zakonima u Srbiji, intelektualna svojina obuhvata „duhovne, nematerijalne tvorevine stvorene od strane ljudi“ – to uključuje muziku, književna i likovna dela, pronalaske i ostala umetnička stvaralaštva.
Zaštita intelektualne svojine se razlikuje od zaštite materijalne svojine, kao što su kompjuteri, telefoni, automobili i kuće, jer je usmerena na apstraktne koncepte koji proizlaze iz ljudske kreativnosti.
Svi koji žele da koristi neko intelektualno dobro koje je neko stvorio, moraju zatražiti dozvolu od autora, koji ima pravo da dozvoli ili zabrani korišćenje svog dela.
Zakon priznaje dve vrste intelektualne svojine:
- Autorsko i srodna prava: Autorska prava štite filmove, kompjuterske programe, igre, muziku, književna i naučna dela. Intelektualna svojina obuhvata različita područja, poput književnih, umetničkih i naučnih dela, pronalazaka, industrijskih uzoraka i modela, trgovačkih žigova i biljnih sorti.
- Industrijska svojina: Industrijski dizajn štiti spoljni izgled proizvoda, kao što je oblik automobila, dok su oznake geografskog porekla povezane s imenima i mestima, poput leskovačke pljeskavice ili čuvenog vina iz francuskog mesta Bordo.
Pravni aspekti intelektualne svojine u Srbiji
Oblast intelektualne svojine u Srbiji je obimna i regulišu je šest zakona i više podzakonskih akata. Ova pravna sfera je od izuzetne važnosti, što se može videti i po tome što joj je posvećeno poglavlje sedam u pregovorima Srbije sa Evropskom unijom (EU).
Kada je reč o regulativi, nema značajnih razlika između Srbije i drugih zemalja u regionu. Međutim, zakoni EU su precizniji.
Zakoni koji regulišu oblast intelektualne svojine u Srbiji su sledeći:
- Zakon o autorskom i srodnim pravima,
- Zakon o patentima,
- Zakon o žigovima,
- Zakon o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna,
- Zakon o oznakama geografskog porekla,
- Zakon o zaštiti topografija poluprovodničkih proizvoda.
Međutim, jedan od problema koji postoje u sudskoj praksi tiče se edukovanosti sudija.
Ima sudija koje su vrlo upućene. Ali, deo njih na fakultetu bio pre 20 ili 30 godina, a u međuvremenu su došle nove tehnologije.
Zato je apsolutno neophodno da prođu obuke kako bi bile osposobljene za suđenje u oblasti intelektualne svojine. Takođe, važno je ko će ih kroz te obuke voditi.
Kako se najčešće krše autorska prava u Srbiji?
Najčešći prekršaji autorskih prava uključuju krađu fotografija, budući da su one posebno podložne neovlašćenom korišćenju. Pored toga, kršenja se odnose i na korišćenje teksta, muzike i video radova bez dozvole samih autora.
Svaki autor ima pravo da bude obavešten o korišćenju svog autorskog dela i da mu se prizna autorska zasluga u skladu sa zakonom. Takođe, nije dozvoljeno menjati autorsko delo bez prethodnog odobrenja autora.
Posebna pažnja mora se posvetiti očuvanju originalnosti fotografija. Na primer, ukoliko je originalna fotografija u boji, objavljivanje crno-bele verzije bez odobrenja autora takođe predstavlja kršenje autorskih prava.
Autorska prava u digitalnom vrtlogu
Advokatska praksa, posebno kod advokata u većim gradovima kao što su Beograd, Niš i advokat Novi Sad, otkriva česte prekršaje medija u vezi autorskih prava, posebno kad su u pitanju neovlašćene fotografije. Iako žurba medija često igra ulogu, neovlašćeno korišćenje fotografija može se uporediti sa vožnjom nezaključanim biciklom na ulici.
Važno je razumeti da dostupnost sadržaja na internetu ne podrazumeva automatsko pravo na korišćenje. U slučaju dokazane povrede autorskih prava, autor ima pravo na naknadu štete pred sudom.
Ipak, mnogim autorima je važnije da se njihovo delo potpiše prilikom objavljivanja nego da dobiju novčanu nadoknadu. To potvrđuje njihov status kao autora i ima veću vrednost od materijalne nadoknade koju novac može da pruži.
Zaštita intelektualne svojine u Srbiji: Izazovi i potreba za pravičnošću
Intelektualna svojina predstavlja važan aspekt našeg svakodnevnog života, obuhvatajući različite vrste kreativnih proizvoda i ideja. U Srbiji postoje zakoni i pravilnici koji se bave zaštitom intelektualne svojine, ali povrede ovih prava su i dalje česte.
Fotografije su posebno podložne neovlašćenom korišćenju. Dostupnost sadržaja na internetu ne znači automatsko pravo na korišćenje, i u slučaju povrede autorskih prava, autor ima pravo na naknadu štete.
Važno je razumeti da je mnogim autorima važnije priznanje autorske zasluge nego novčana nadoknada.
U digitalnom dobu, očuvanje autorskih prava predstavlja izazov koji zahteva kontinuirano praćenje i primenu zakona kako bi se osigurala pravičnost i podržala kreativnost i inovacija.