Sadržaj
Kada se suočavate sa diskus hernijom, pitanje hirurškog tretmana postaje neizbežno. Uzimajući u obzir prirodu ove bolesti i raznolikost simptoma koje može prouzrokovati, važno je razumeti kada je hirurški zahvat potreban i šta možete očekivati tokom procesa.
Šta je diskus hernija?
Diskus hernija je medicinski termin koji se odnosi na stanje u kojem se diskus, disk koji se nalazi između pršljenova kičmenog stuba, izboči ili pukne. Diskus je struktura nalik gelu koja deluje kao amortizer između pršljenova i omogućava fleksibilnost kičmenog stuba. Kada se diskus izboči ili pukne, može doći do pritiska na spinalne nerve koji izlaze iz kičmenog stuba, što može uzrokovati jak bol i nemogućnost svakodnevnog fukcionisanja.
Simptomi
Simptomi diskus hernije mogu varirati u zavisnosti od lokalizacije hernije i stepena pritiska na nervne korene ili kičmenu moždinu. Najčešći simptomi uključuju.
- Bol u leđima koji može biti lokalizovan ili se širiti u donji deo tela, kao što su noge ili stopala
- Trnci, slabost ili gubitak osećaja u donjim ekstremitetima
- Problemi sa mokrenjem ili pražnjenjem creva
- Smanjena sposobnost kretanja ili utrnutost u predelu donjih ekstremiteta
Ovi simptomi mogu varirati u intenzitetu i trajanju. Važno je da se posavetujete sa lekarom ako primetite bilo koji od ovih simptoma, kako biste dobili pravilnu dijagnozu i odgovarajući tretman.
Uzroci
Diskus hernija obično nastaje kao posledica degenerativnih promena u disku, koje uzrokuju slabljenje i oštećenje zida. Ovo stanje može biti posledica starenja, povrede, genetike, loših životnih navika ili konstantnog opterećenja kičme, koje je bitno prepoznati na vreme. Kada zid diska postane slab, unutrašnji deo pršljena može ispucati i pritisnuti okolne nervne korene ili kičmenu moždinu, što dovodi do simptoma diskus hernije.
Dijagnoza
Dijagnoza diskus hernije obično uključuje fizički pregled, anamnezu pacijenta i dodatne dijagnostičke testove. Fizički pregled može uključivati proveravanje raspona pokreta, testiranje snage mišića i tapkanje po kičmenom stubu radi utvrđivanja osetljivih tačaka ili bolnih područja. Anamneza pacijenta pomaže doktoru da razume simptome i eventualne prethodne povrede ili medicinske probleme. Dodatni dijagnostički testovi obično uključuju rendgensko snimanje, MRI ili CT skeniranje, koje omogućavaju detaljan pregled kičme i identifikaciju diskus hernije.
Oštećenje kičmene moždine
U slučajevima kada diskus hernija pritiska kičmenu moždinu i izaziva neurološke simptome kao što su gubitak osećaja ili slabost u rukama ili nogama, hirurški tretman se često preporučuje kako bi se sprečilo dalje oštećenje kičmene moždine.
Ako diskus hernija pritiska nervne korene koji kontrolišu mokrenje i pražnjenje creva, to može dovesti do gubitka kontrole nad ovim funkcijama. Ovo se smatra hitnim medicinskim stanjem i zahteva hitnu hiruršku intervenciju.
Prvi korak u pripremi za hiruršku intervenciju je konsultacija sa hirurgom. Tokom ove konsultacije, hirurg će objasniti proces operacije, očekivane rezultate i moguće rizike. Takođe će razmotriti simptome i medicinsku istoriju kako bi se procenilo da li je pacijent kandidat za hirurški zahvat.
Pre operacije je potrebno da se prođe kroz nekoliko preoperativnih pregleda i analiza kako bi se osiguralo da je pacijent u dobrom zdravstvenom stanju i da je sposoban da iznese intervenciju do kraja. Ovi pregledi uključuju analize krvi, rendgenske snimke, EKG, kao i konsultacije sa drugim medicinskim stručnjacima po potrebi.
Postupak hirurškog intervencije
Postoje nekoliko vrsta hirurških zahvata koji se mogu primeniti za tretman diskus hernije. Najčešći tip operacije je mikrodiskekotomija, gde hirurg pristupa disku kroz manji rez i uklanja delove herniranog tkiva ili oštećenog diska.
Drugi tipovi operacija mogu uključivati spinalnu fuziju ili korišćenje endoskopskih tehnika.
Hirurški tretman diskus hernije obično se izvodi pod opštom anestezijom, što znači da će pacijent biti potpuno bez svesti tokom celog postupka. Anesteziolog će biti odgovoran za sigurnost pacijenta tokom operacije i kontrolisaće vitalne znake tokom celog postupka.
Trajanje operacije zavisi od različitih faktora kao što su vrsta operacije, lokalizacija hernije i složenost slučaja. Uobičajeno, operacija diskus hernije može trajati između 1-3 sata, mada tačno vreme će biti saopšteno tokom konsultacije sa hirurgom.
Rehabilitacija posle hirurškog tretmana
Nakon operacije, važno je imati odgovarajući period odmora i oporavka. Ovo može uključivati ležanje u krevetu, izbegavanje fizičkog napora i pridržavanje uputstava ili ograničenja koje je dao hirurg. Oporavak može trajati nekoliko nedelja, u zavisnosti od vrste operacije i individualnog procesa ozdravljenja.
Fizikalna terapija je obično deo rehabilitacije posle hirurškog tretmana diskus hernije. Terapeut će pomoći da se obnovi snaga i fleksibilnost kičme, da se ojačaju mišići leđa i da se poboljša koordinacija. Osim vežbi, terapeutske tehnike kao što su masaža, elektroterapija ili ultrazvuk mogu biti deo rehabilitacionog procesa.
Mogući rizici i komplikacije
Hirurški tretman diskus hernije može nositi potencijalne rizike i komplikacije, kao i svaka druga hirurška intervencija. Neke od mogućih rizika mogu uključivati.
Infekciju
Postoperativna infekcija može se javiti nakon hirurškog zahvata. Važno je pratiti i redovno previjati ranu kako bi se sprečila infekcija, a isto tako biti svestan simptoma infekcije kao što su crvenilo, otok, toplota i bol u operisanom području.
Krvarenje
Postoperativno krvarenje može se javiti kao komplikacija hirurškog tretmana. Važno je pratiti znakove krvarenja kao što su neobjašnjiv gubitak krvi, modrice, ili povećana osetljivost operisanog područja.
Oštećenje nerava
Hirurški zahvat na disku može u retkim slučajevima dovesti do oštećenja okolnih nervnih struktura. Ovo može izazvati dodatne neurološke probleme ili izazvati gubitak osećaja ili snage u ekstremitetima.
Važno je da se konsultujete sa hirurgom o mogućim rizicima i komplikacijama pre nego što se odlučite za hirurški tretman.
Prednosti i efikasnost hirurškog tretmana
Hirurški tretman diskus hernije može doneti brojne prednosti i poboljšati kvalitet života pacijenata.
Hirurški zahvat može brzo olakšati simptome diskus hernije i poboljšati funkcionalnost kičme. Mnogi pacijenti primećuju značajno smanjenje boli i poboljšanje pokretljivosti nakon operacije.
Ovakav postupak isto tako može smanjiti ili čak eliminisati simptome povezane sa diskus hernijom kao što su bol, trnci, slabost ili gubitak osećaja u donjim ekstremitetima. Ovo može značajno poboljšati kvalitet života pacijenata.
A jedna od glavnih prednosti hirurškog tretmana diskus hernije je mogućnost povratka normalnim aktivnostima. Pacijenti često primećuju poboljšanje u sposobnosti kretanja, radeći svakodnevne aktivnosti bez nelagodnosti i ograničenja.
Alternativni tretmani
Uz konzervativne i hirurške opcije, postoji nekoliko alternativnih tretmana koji se mogu koristiti kada je oporavak od diskus hernije u pitanju. Ovi tretmani mogu se koristiti kao dodatak ili kao samostalna opcija i mogu uključivati.
Akupunkturu
Akupunktura je tradicionalna kineska metoda koja uključuje postavljanje tankih igala na određene tačke tela kako bi se stimulisala energija i poboljšao protok energije. Ova tehnika može pomoći u smanjenju boli i poboljšanju opšteg stanja.
Prirodni suplementi
Neke osobe mogu pristupiti prirodnim suplementima kao što su glukozamin, kondroitin ili riblje ulje kako bi poboljšale zdravlje hrskavica i ublažile simptome diskus hernije. Pre upotrebe bilo kojeg suplementa, važno je konsultovati se sa lekarom i osigurati da je suplement siguran i odgovarajući za vaše potrebe.
Zaključak
Diskus hernija je stanje koje može izazvati značajnu nelagodnost i ometati svakodnevni život pacijenata. Srećom, postoje različiti tretmani koji se mogu primeniti kako bi se ublažili simptomi i poboljšao kvalitet života. Konzervativni tretmani kao što su fizikalna terapija, lečenje lekovima i injekcije često mogu biti efikasni u smanjenju simptoma. Međutim, u nekim slučajevima hirurška intervencija može biti neophodan kako bi se postigli brzi rezultati i olakšanje simptoma. Pre donošenja odluke o hirurškom tretmanu, važno je konsultovati se sa stručnjakom i razumeti sve opcije, rizike i koristi. Lekar će najbolje pomoći pacijentu da donese informisane odluke i isto tako im pružiti potrebnu podršku tokom celog procesa tretmana.