Ako su glagolski pridevi nastavna jedinica sa kojom imate poteškoća onda ste na pravom mestu! Mnogim učenicima, tokom čitavog školovanja i izučavanja gramatike srpskog jezika glagolski pridevi ostanu zbunjujući i nedovoljno jasni.
Oni se najčešće mešaju sa glagolskim prilozima, ali sličnost u nazivu ne sme nas zbuniti i navesti da ove glagolske oblike poistovećujemo. Naprotiv, veoma su različiti i podjednako je važno poznavati i te razlike, ali njima svojstvene osobine.
U nastavku teksta definisaćemo glagolske prideve, ukazati na sličnosti i razlike i dati što raznovrsnije primere pomoću kojih ih možete lakše prepoznavati.
Glagolski pridevi
U srpskom jeziku razlikujemo dva glagolska prideva – RADNI GLAGOLSKI PRIDEV i TRPNI GLAGOLSKI PRIDEV. Ono što čini zajedničke osobine ova dva glagolska oblika jeste da pripadaju kategoriji prostih (sastoje se samo od jednog glagola) i to bezličnih (ne zna se lice koje vrši radnju) glagolskih oblika. Kako je bezličnost njihova glavna karakteristika, ni radni glagolski pridev niti trpni glagolski pridev NE MOGU BITI PREDIKATI u rečenicama.
Međutim, reč je o glagolskim oblicima koji imaju, kao i pridevi, oblike za sva tri roda i oba broja.
Kada je reč o razlikama ova dva glagolska oblika, one se ogledaju u načinu građenja i upotrebe. Već u samom nazivu imamo jasno označenu razliku radni i trpni. Termini koji se takođe koriste za označavanje ova dva oblika jesu i aktiv (za radni gl. pridev) i pasiv (za trpni gl. pridev). Naravno, oni učestvuju u građenju aktivnih, tj. pasivnih rečenica.
Radni glagolski pridev
Radni glagolski pridev (aktiv) označava radnju koja se vršila ili izvršila u prošlosti. Gradi se od infinitivne osnove i nastavaka: -o, -la, -lo (za jedninu) i -li, -le, -la (za množinu). Na primerima to izgleda ovako:
Jednina:
- Pričati (inf.) – priča (infinitivna osnova) – priča + O = PRIČAO (muški rod);
- Pričati (inf.) – priča (infinitivna osnova) – priča + LA = PRIČALA (ženski rod);
- Pričati (inf.) – priča (infinitivna osnova) – priča + LO = PRIČALO (srednji rod);
Množina:
- Pričati (inf.) – priča (infinitivna osnova) – priča + LI = PRIČALI (muški rod);
- Pričati (inf.) – priča (infinitivna osnova) – priča + LE = PRIČALE (ženski rod);
- Pričati (inf.) – priča (infinitivna osnova) – priča + LA = PRIČALA (srednji rod);
Primeri radnog glagolskog prideva upotrebljenog u rečenicama:
- Išao neki čovek šumom.
- Bio jednom jedan kralj i imao tri sina.
*** Radni glagolski pridev služi za građenje složenih glagolskih oblika (perfekta).
Trpni glagolski pridev
Na osnovu znanja o aktivnim i pasivnim rečenicama mnogo toga se može naučiti i o trpnom glagolskom pridevu. Objasnićemo i kako.
Naime, u aktivnim rečenicama radnja se pripisuje subjektu, tj. onome ko vrši radnju. Na primer: Mama peče palačinke, Baka plete džemper…
Međutim, nekada se može javiti potreba da se radnja i ne pripiše subjektu, već objektu, tj. predmetu vršenja radnje. Tako će objekat postati centar onoga što glagol označava. U tom slučaju prethodne rečenice glasile bi:
- Palačinke su ispečene.
- Džemper je ispleten.
Podvučeni glagolski oblici pokazuju na kome ili na čemu se vršila radnja. Ovakve oblike nazivamo trpnim glagolskim pridevima (pasiv).
Osobine trpnog glagolskog prideva
Trpni glagolski pridev, kao što je već navedeno u nekom od prethodnih pasusa, prost je i bezličan glagolski oblik, koji u rečenicama ne može sam biti predikat.
Gradi se od prelaznih i nekih povratnih glagola, dok neprelazni glagoli (ne zahtevaju objekat uz sebe) nemaju oblike trpnog prideva. Za građenje ovog glagolskog oblika koristi se infinitivna osnova i nastavci razvrstani u tri grupe, u odnosu na to kako se osnova završava.
Evo primera:
- Ako se infinitivna osnova završava na vokal a, onda se dodaju nastavci: -n, -na, -no (za jedninu) i -ni, -ne, -na (za množinu):
Jednina:
Zapisati (inf.) – zapisa (infinitivna osnova) – zapisa + n = ZAPISAN (muški rod);
Zapisati (inf.) – zapisa (infinitivna osnova) – zapisa + na = ZAPISANA (ženski rod);
Zapisati (inf.) – zapisa (infinitivna osnova) – zapisa + no = ZAPISANO (srednji rod);
Množina:
ZAPISANI (muški rod);
ZAPISANE (ženski rod);
ZAPISANA (srednji rod).
- Ako se infinitivna osnova završava na i ili e, dodaju se nastavci: -en, -ena, -eno (za jedninu) i -eni, -ene, -ena (za množinu):
Jednina:
Otresen (muški rod), otresena (ženski rod), otreseno (srednji rod);
Množina:
Otreseni (muški rod), otresene (ženski rod), otresena (srednji rod).
- Ako se infinitivna osnova završava na -nu, onda se dodaju sledeći nastavci: -t, -ta, -to (za jedninu) i -ti, -te, -ta (za množinu).
Primeri:
Jednina:
Zabrinuti (inf.) – zabrinu (inf.osnova) – zabrinu + t = ZABRINUT (muški rod);
Zabrinuti (inf.) – zabrinu (inf.osnova) – zabrinu + ta = ZABRINUTA (ženski rod);
Zabrinuti (inf.) – zabrinu (inf.osnova) – zabrinu + to = ZABRINUTO (srednji rod);
Množina:
ZABRINUTI (muški rod);
ZABRINUTE (ženski rod);
ZABRINUTA (srednji rod);
